Pod jesen
Pod jesen
Draga, bliži se Zima,
a naše cveće nije cvalo;
i još dva-tri daha, još suza malo,
i naša će nada mrtva proći.
Jest, ovo nije naša klima,
i tvoje je oko davno sjalo.
Ali ne plači; još nije svemu kraj,
uzmi redom od svakog oproštaj,
jer odmah nam valja poći.
Mi znamo da ne postoji raj;
ali nam ostaje zemlja platana
i groblja sjajnog, u zraku
sunce, koje nas još valjda voli.
I ako te prvih jesenjih dana,
kada se mre, u duši nešto zaboli
i zaželiš biti mati:
od plača će ti se tresti grudi,
i pitaćeš me: zašto je sve to tako?
A ja ću utrti suze, i kao da nisam plak'o,
licemerno, kao svi ljudi
kada su nečemu krivi,
jednoga dana, kad se vidici sivi
obuku u crno - pred tebe stati
i sa osmehom reći: groblje ovo
jednom će ti na sve odgovor dati.
|