U Ivana zelena livada.
Po njoj Ivan vrane konje pase,
Konje vrane i volove plave.
Njemu seja ručak donosila.
Ivan ruča, seja se umiva. 5
„Ao, sejo, l’jepa lica tvoga,
„Greota je da ga drugi ljubi,
„Kod Ivana brata jedinoga.“
„Idi, brate, zmije te ljubile,
„Kako b' sestri obljubio lice?“ 10
Za to Ive haje i ne haje,
Uze seju po tananu pasu,
Pa je baca u zelenu travu.
Ljubio je tri bijela dana.
„Ao, brate, da od Boga nađeš! 15
„Pod nama će zemlja propucagi,
„A više nas nebo s’ prolomiti.“
Ive seju majci otpravio,
I ovako njojzi svjetovao:
„Kad t' upita ostarjela majka, 20
„Što je tvoje lice izgrđeno,
„Što su tvoje oči pomućene,
„I što su ti kose pomršene —
„Ti ćeš, Maro, njojzi ispričati:
„Kad sam bila preko polja ravna, 25
„Srete mene gavran tica crna;
„Kandžama mi lice izgrdio,
„Krilima mi oči pomutio,
„A kljunom mi kose pomrsio."
