Podljute
Kada neka rana neće da zaraste, kaže se „podljutila se“, a plikovi oko nje su podljute. Po narodnom verovanju, podljute dolaze sa ubodom (ili drugom povredom) i one ne dozvoljavaju da rana zaraste.
Bajanja pod ovim nazivom najviše su rasprostranjena u istočnoj i južnoj Srbiji, Makedoniji i zapadnoj Bugarskoj.
Najčešće se sreće sledeći siže: polazi čovek u baštu da donese zelen (ili na put) i tu se povređuje (obično se navode moguće povrede - ubodi); on počinje da plače i moli za pomoć (za ovaj momenat se očuvala okamenjena fraza „suzom do zemlje, glasom do neba“); sreće ga božja majka i pita za uzrok njegovog plača; on u odgovoru ponavlja prvi deo sadržaja basme; božja majka mu kazuje uzrok njegove nesreće (otkriva bolest) i obećava pomoć (pomoć daje sama ili upućuje na bajača, koji, u stvari, i baje); zatim se navode sredstva pomoću kojih će podljute biti oterane iz rane bolesnika (kvočka s pilićima, devet mladih ljudi s raznim sečnim oruđima i sl.) (Up. br. 186, 189; 520, s. 154-155; 483, s. 120; 574, s. 142; 514, s. 89; itd.).
Kad se čovek nečim izgori, kao zaštitu od podljuta baju basmu br. 192, a za to vreme mažu ranu krvlju iz kreste petla jednogoca, koga za tu priliku i kolju (265, s. 231).
U Bugarskoj, uzmu čist kotao s nenačetom vodom (onako kako je doneta sa izvora ili bunara) i u njega stave kitu (buket) koju čine: jedan struk bosiljka, belo pero od kokoške, malo zelene trave i jedan klas od raži. Sve je to svezano crvenim koncem. Kasnije bajač vadi onu kitu iz kotla, njome okružuje bolest, zakrsti je i onda baje (531), s. 95 96).
Basme od ove bolesti u Bugarskoj se sreću još u sledsćim izvorima: 514, s. 89; 520, s. 154 155; 534, s. 415-416; 574, s. 142; 579, s. 263.
Basme iz istočne Srbije koje nisu ovde navedene: 209; 338, s. 97; 377, br. 13, 14, 15, 229, 312.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
- Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 397-398.