POGLED
I
Ideali, čežnje, ambicije, strasti,
Nada, osmeh, radost i njeni izvori,
I sve što čoveka potkupljuje, miti,
Da korača, ide, kreće se i bori.
Odvuglo od vlage mutnih, gorkih dana...
Nek prestane život i svi moji dani!
Il' ne, neka traju dok ih smrt ne skloni —
Dok se mrak ne spusti i duh mi sarani.
Sve što je u meni — samog mene goni...
Ah, rado bih plak'o — ali nisam žena!
A i našto suze kad bolova nema
Za propale čase — minula vremena.
II
Nov se život javlja i ja njega zdravim!
Eno ga na groblju mojih uspomena!
Pune su mu ruke i slasti i milja —
Smeje se i priča da je i on pena,
Koju vetar nosi k'o lišće sa bilja...
Željan sam osmejka ma i lažan bio!
Samo nek se mladost probudi i krene,
I ostavi mesta što ih rad pokrio.
Tražih negda ljude — voleo sam žene.
Sad bludnicu volim — zanosi me jako,
Jer poljupci njeni sa usta rumenih
Upijaju nebo — pozlaćuju pak'o.
III
Uživanja traju dok krv vri i teče,
Misao je bolest zarazna i stara;
Žena ničeg nema sem tela i grudi,
I moć da privuče, zavede, očara,
I pelenu skrije pod devične žudi...
Razvalinu doba snova i poleta
Obavila pustoš, zaklonila tama —
Katkad uzdah prođe — prazninom prošeta...
Podižem budućnost sa svojih osama!
U njoj će sve biti milo i veselo!
I toplo, i ljupko k'o uzglavlje njeno —
Kao kosa, usta, vrat, grudi i telo.
