Pogibija sirotan-Alije (Sarajevo)
0001 Vino piju age Krajišnici
0002 U Stijenu, gradu bijelome,
0003 A na kuli sirotan-Alije.
0004 Kad se age napojiše piva,
0005 Pa im vince udrilo u lice,
0006 A rakija eglen otvorila,
0007 Progovara Kahriman ćehaja:
0008 »Čujete l’ me, age Krajišnici,
0009 Dajte age, da mi oženimo,
0010 Sirotana našega Aliju.«
0011 ’Vako veli Kovčić Murat-beže:
0012 »O Turčine, sirotan-Alija!
0013 Čuješ, Aljo, što ti age kažu,
0014 gdje te hoće age da ožene.«
0015 A veli im sirotan-Alija:
0016 »Hvala vama, age i begovi,
0017 Koji ste se za me zabrinuli,
0018 Još mi vakta za ženidbu nema,
0019 Mene viču sirotan-Alijom,
0020 I da bih se, age, oženio,
0021 Ja novaca za ženidbe nemam.«
0022 A veli mu Kovčić Murat-beže:
0023 »Čuješ naske, sirotan-Alija!
0024 Gdje s’ Alija curu zagledao,
0025 Kaži nama,sirotan-Alija,
0026 Mi ćemo ti isprosit djevojku.«
0027 To Aliji milo ne bijaše,
0028 Al mu druga biti nemogaše.
0029 Pa im ode govoriti Aljo:
0030 »Čujete li me, age Krajišnici,
0031 Kad pitate, da vam pravo kažem:
0032 Ja sam skoro bio u Mostaru,
0033 Pa sam bio jednu heftu dana.
0034 Jednom bješe petak osvanuo,
0035 Pa ja bijah pošo sokacima,
0036 A zauči podne na džamiji.
0037 Otišo sam, te klanjao podne,
0038 Pa izađoh braćo, iz džamije,
0039 I naljegoh jednijem sokakom.
0040 Nađoh nove kuće načinjene,
0041 Takvih kuća u Mostaru nema,
0042 Pa ja stadoh kuće sejiriti.
0043 Kad pogledah na gornje ćoškove,
0044 Dok poletje čekma sa džamova,
0045 Pa na pendžer ugledah djevojku,
0046 Kroz pendžer se bješe pomolila,
0047 Braćo draga, tamam do pojasa.
0048 Stade cura sa mnom ašikovat,
0049 Dok evo ti jednog ihtijara,
0050 Zastavih ga na sitnu sokaku,
0051 Pa zavukoh ruku u džepove,
0052 Pa mu dadoh četiri dinara:
0053 »»Naj to tebi,stari ihtijare,
0054 Kupi štogod svome sibijanu!««
0055 A veli mi starac na sokaku:
0056 »»Hvala tebi, momak jabandžija!««
0057 Ja govorim starcu na sokaku:
0058 »»Stani starče, da te nešto pitam:
0059 Čije s’ ove kuće sagrađene,
0060 A čija je cura na pendžeru?««
0061 A veli mi stari ihtijare:
0062 »»O moj sinko, momak jabandžija,
0063 To su kuće Džafer-alaj-bega,
0064 Ano cura Džafer-alaj-bega.««
0065 Pa razminu starac ihtijare,
0066 Ja ostadoh s curom govoreći.
0067 Naljegoše Mostarani mladi,
0068 -Deset petn’est bijaše momaka,-
0069 Ispod kuća oni naljegoše,
0070 Svaki u tle oborio glavu,
0071 Dok me jedan zovnu od momaka:
0072 »Hoder amo, momak jabandžija!««
0073 Pa ja pravo do momka prelazih,
0074 A govori momak lakdrdiju:
0075 »»Jabandžijo, žalosna ti majka,
0076 Što će bolan pod ćoškom novijem,
0077 Pod ćoškovim’ Džafer-alaj-bega,
0078 Što govoriš sa njegovom kćerkom?
0079 Da te vidi Džafer-alaj-beže,
0080 On bi tvoju posjekao glavu.««
0081 Ja ne slušah momka iz Mostara,
0082 Pa prođoše Mostarani mladi,
0083 Ja ostadoh pod pendžerom tude,
0084 Sve jednako zborim sa djevojkom,
0085 Dok nestade cura na pendžeru.
0086 Kad pogledah na avlinska vrata,
0087 Al djevojka sašla na avliju,
0088 Desni mi je kanat oškrinula,
0089 Te me rukom i jaglukom mahnu,
0090 Pa ja priđoh na avlinska vrata,
0091 Tu ja stadoh zborit sa djevojkom,
0092 Pita mene lijepa djevojka:
0093 »»A Boga ti, momak jabandžija,
0094 Oklen jesi, od koga li grada?
0095 Ja bih rekla i bih se zaklela,
0096 Da nijesi iz Hercegovine.««
0097 Ja sam curi pravo kazivao:
0098 »»Ja sam ozdol, od turske Krajine,
0099 Ja sam glavom sirotan-Alija,
0100 Ja od roda nigdje nikog nemam,
0101 Samo jednu ostarjelu majku.««
0102 A veli mi lijepa djevojka:
0103 »»Jeda Bog da, sirotan Alija,
0104 Da si zdravo svojoj staroj majci,
0105 Puno, Aljo, ljeta i godina!««
0106 A ja velim lijepoj djevojci:
0107 »»I ti da si zdravo i veselo,
0108 I da dobru sreću sebi nađeš.««
0109 U riječi u kojoj bijasmo,
0110 Dok rekoše: eto alaj-bega!
0111 Stoji tutanj sitnijem sokakom,
0112 Okrenuh se desno i lijevo,
0113 A ja bih se otlen uklonio,
0114 Da ne stojim pred avlinskim’ vratim’; -
0115 Ja nemadoh kuda pobjegnuti,
0116 Pa pogledah puške za pojasom;
0117 Ako na me sablju beg potegne,
0118 Da on moju posiječe glavu,
0119 Ubiću ga iz dviju pušaka,
0120 Ne dam džabe sa ramena glave.
0121 Oči turih sitnijem skokakom,
0122 Pa ugledah Džafer-alaj-bega,
0123 I on mene vidje pred vratima.
0124 Hitro beže iđe sokacima,
0125 Kad ugleda mene pred vratima.
0126 Ondar lakše beg sokakom pođe,
0127 Valjda vidje, gdje sam jabandžija.
0128 Ja zavikah lijepoj djevojci:
0129 »»Bježi bolje, eto tvoga baba!««
0130 Bježi cura uz bijele dvore,
0131 Pa sam bega blizu pripušćio,
0132 Te ja begu stadoh na selamu;
0133 Beže dođe, pa mi selam viknu,
0134 A za begom deset petn’est sluga,
0135 U svakoga puške za pojasom:
0136 Beže stade za mnom pred vratima.
0137 Pitasmo se za mir i za zdravlje,
0138 Pa mu sluge otvoriše vrata,
0139 Beh uljeze u svoju avliju,
0140 Meni ne htje ništa učiniti,
0141 A ja odoh do novoga hana,
0142 Pa opremih sebe i dorata,
0143 Pa ja dođoh mojoj tankoj kuli;
0144 Eto tu sam curu zagledao,
0145 Ja bih njozi bio mušterija.«
0146 Sve se age kajil učiniše:
0147 »Hajd, Alija, sađi do Mostara,
0148 Prosi curu Džafer-alaj-bega!«
0149 A šta veli Mujagin Halile:
0150 »Jordamli je Džafer alaj-beže,
0151 Jordamli je, da ga Bog ubije!«
0152 A šta Kovčić veli Murat-beže:
0153 »O dajidža, Mujagin Halile!
0154 Baš ćemo mi do Mostara zaći
0155 I u bega zaiskat djevojku
0156 Za našega sirotan-Aliju.«
0157 Halil se je kajil učinio,
0158 Pa se stali opremati tude;
0159 Tude bješe trides’t agalara,
0160 Pa govore sirotan-Aliji:
0161 »Je l’ ti dosta hiljada dukata?«
0162 A veli im Kovčić Murat-beže:
0163 »Nije dosta hiljada dukata,
0164 U mene su četiri hiljade,
0165 Sve četiri ja ću poharčiti
0166 I Aliji obraz sačuvati.«
0167 Ondar su se age porezale,
0168 Pa dadoše sirotan-Aliji
0169 Pet hiljada žutijeh dukata,
0170 I dobro se sva tri opremiše
0171 I na dobre konje pojahaše,
0172 Otalen su oni odlazili.
0173 Lako konak po konaku grade,
0174 Pa su Bišću sašli kamenome,
0175 Pa od Bišća do Petrovca sašli,
0176 Od Petrovca iđu do Glamoča,
0177 Kad su blizu do Glamoča bili,
0178 A veli im Mujagin Halile:
0179 »Čujete l’ me, moja braćo draga!
0180 Kad dođemo do Glamoča grada,
0181 Hoćemo li konak učiniti
0182 U mog daja Kovačević-Rama,
0183 Ali ćemo begu Jakuliću?«
0184 A što veli sirotan-Alija:
0185 »Da pođemo begu Jakuliću,
0186 Hoće Ramu hater ostanuti,
0187 Već idemo Kovačević-Ramu.«
0188 Pa odoše Kovačević-Ramu,
0189 I kod Rama konak učinili;
0190 Dobro ih je Ramo dočekao.
0191 U jutro su dobro podranili,
0192 Iz Glamoča oni polazili,
0193 Do Hlijevna grada dolazili;
0194 Ne htješe se svraćat u Hlijevno,
0195 Već su došli do ravnoga Duvna,
0196 Pa u Duvnu konak konačili
0197 U Turčina age Buljugije;
0198 Pa u jutro dobro podranili,
0199 Pa odoše pravo do Mostara.
0200 U Mostar su oni salazili
0201 Do konaka Džafer-alaj-bega,
0202 Pa kod bega konak učinili.
0203 Izađe im gospodska večera,
0204 Pa su sjeli večer večerati
0205 A sa njima Džafer-alaj-beže.
0206 Nut kadune alaj-begovice,
0207 Ona viri kroz odajska vrata
0208 I sa njome njena mila kćerka,
0209 Te sejire sirotan-Aliju.
0210 A što veli alaj-begovica:
0211 »Moja kćerko, Umihana mlada!
0212 Begen’šeš li sirotan-Aliju?« –
0213 »Begenišem, očinjeg mi vida!«
0214 Al veli joj ostarjela majka:
0215 »Ako si ga, sinko, sevdisala,
0216 Sevdisala i begenisala,
0217 I ja ću te njemu pokloniti, -
0218 I meni je, beli, omilio.«
0219 Kad su age večer večerale,
0220 Doniješe leđen i ibrika
0221 I opraše ruke u odaji,
0222 Zapališe jasemin čibuke.
0223 U to doba kahva se iznese,
0224 A što veli Kovčić Murat-beže:
0225 »Čuješ mene, Džafer-alaj-beže:
0226 Znaš li, beže, što smo dolazili?«
0227 A veli mu Džafer-alaj-beže:
0228 »Ja ne znadem, što ste dolazili.«
0229 A veli mu Kovčić u odaji:
0230 »Čuli jesmo u našoj Krajini,
0231 Gdje u tebe cvijet procvatio,
0232 Pa je, beže, cvijet uzrenuo;
0233 Mi smo došli cvijet ustrgnuti,
0234 Pa nam valja njime zakititi
0235 Sirotana našega Aliju.«
0236 Kad to čuo Džafer-alaj-beže,
0237 Pa su njega plamci obuzeli,
0238 Plamci biju uz oba obraza,
0239 Kad se beže bješe dosjetio,
0240 Gdje mu Kovčić zaiska djevojku
0241 Za turčina, sirotan-Aliju.
0242 Pa što veli Džafer-alaj-beže:
0243 »Čuješ li me, Kovčić Murat-beže!
0244 Volio bih zaklati djevojku,
0245 Neg je dati sirotan-Aliji;
0246 Čuo jesam i ljudi mi kažu,
0247 U Alije nigdje ništa nema,
0248 Osjem kula tanka više glave,
0249 Oko kule kamena avlija –
0250 I imade dobroga dorata;
0251 Moja cura nije za Alije.«
0252 U riječi, u kojoj bijahu,
0253 Udri noga u odajska vrata,
0254 Dok uljeze alaj-begovica.
0255 Kad vidješe do tri Krajišnika,
0256 Iz pred nje su na noge skočili,
0257 Pa kaduna sjede u odaji.
0258 V’oma muka Džafer-alaj-begu,
0259 Što govori alaj-begovica:
0260 »Čuješ mene, Kovčić Murat-beže!
0261 Ti si došo da prosiš djevojku
0262 Za Turčina, sirotan-Aliju?«
0263 »Jesam, bogme, alaj-begovice,
0264 Pa je ne da Džafer-alaj-beže;
0265 Beg kazuje da u našeg Alja
0266 U Krajini nigdje ništa nema«.
0267 A što veli alaj-begovica:
0268 »Čuješ mene, Džafer-alaj-beže!
0269 Ja ću dati curu za Aliju,
0270 U nas nema muškoga evlada,
0271 Ako bude redom umrijeti,
0272 Sve će našoj kćeri ostanuti,
0273 Nek ostane sirotan-Aliji;
0274 Ja sam čula i ljudi mi kažu,
0275 Da je junak sirotan-Alija,
0276 Junaštva mu u Krajini nema.«
0277 Pa Aliji curu pokloniše,
0278 Dade prsten i dade dukate,
0279 Uz prsten je hiljada dukata.
0280 Darivaše malo i veliko
0281 Po konaku Džafer-alaj-bega,
0282 Pa su oni vadu postavili,
0283 Vade im je čitav mjesec dana,
0284 Doklen siđu na tursku Krajinu,
0285 Dok porežu ruko na djevojku
0286 I pokupe kitu i svatove.
0287 A što veli Džafer-alaj-beže:
0288 »Kad stanete kupiti svatove,
0289 Pokup’te mi softe iz medresa,
0290 Da mi softe u svatove pođu,
0291 Nek ponesu praha bez olov,
0292 Takijeh vam ja hoću svatova,
0293 Nikakijeh edepsuza ne ću«.
0294 Ondar veli Kopčić Murat-beže:
0295 »Sve će biti, kako si kazao«.
0296 Pa su tude noćcu prenoćili,
0297 A u jutro dobro podranili,
0298 Pa odoše zemljom i ćenarom.
0299 Kud god išli, u Krajinu sišli,
0300 A do kule sirotan-Alije.
0301 Iskupiše age i begove,
0302 Kazuje im Kovčić Murat-beže,
0303 Da su curu oni isprosili.
0304 Stadoše se age porezivat:
0305 Neki daje pet stotin dukata,
0306 Neki daje trista madžarija,
0307 Neki daje stotinu dukata,
0308 Svaki mu je po nešto darovo –
0309 I Alinu prostriješe kulu,
0310 Prostriješe čohom venedičkom;
0311 Porezaše ruho na djevojku,
0312 Pa stadoše kupiti svatove,
0313 Pokupiše softe iz medresa,
0314 Iskupiše hiljadu svatova.
0315 A spremi se Kovčić-Murat-beže,
0316 I spremi se sirotan-Alija,
0317 I spremi se Mujagin Halile,
0318 Sva trojica pošli u svatove,
0319 A da vidiš Džafer-alaj-bega,
0320 Kad je čuo gdje iđu svatovi,
0321 Pa on sjede, sitnu knjigu piše
0322 Na koljeno Senjanin Ivanu:
0323 »Čuješ mene, Senjanin-Ivane,
0324 Eto tebi knjige šarovite.
0325 Jesi l’ čuo, jesi l’ razumio,
0326 Gdje dođoše Krajišnici mladi,
0327 Oni došli do Mostara moga,
0328 Pa mi zorom curu isprosiše
0329 Za nekakva sirotan-Aliju,
0330 Ja je dadoh za nevolju ljutu;
0331 Već evo ti knjige šarovite,
0332 Kupi druga četiri hiljade,
0333 Pa ti hajde na Grahovo sađi,
0334 Pa provedi društvo krajevima
0335 Preko brda i preko planina.
0336 Ispod pusta Hl’jevna kamenoga.
0337 Pa ćeš tamo za Hlijevnom gradom
0338 Izvest društvo na Presjeku kletu
0339 U dno pustog polja glamočkoga,
0340 Tudan će ti svati naljegnuti.
0341 Pa ćeš tude dočekat svatove,
0342 Te pos’jeci sirotan-Aliju
0343 I otmi mu lijepu djevojku,
0344 Vodi curu Senju bijelome,
0345 Ja je volim u tebe gledati,
0346 Neg u onog sirotan-Alije.«
0347 Kad je beže knjigu načinio,
0348 Pa krijući knjigu opravio,
0349 Knjiga dođe Senjanin Ivanu,
0350 I on gleda knjizi niz jaziju,
0351 Pa mu knjiga mila ne bijaše;
0352 Al mu druga biti ne mogaše,
0353 Valja njemu bega poslušati,
0354 Dosta mu je beže trebovao.
0355 Ode Ivan društvo sakupljati;
0356 Sve pokupi birane junake,
0357 Skupi druga četiri hiljade,
0358 Svaki jelo uza se nosaše,
0359 Jelo nosi za dvanaest dana.
0360 Otlen krenu Senjanin Ivane,
0361 Pa zvaodi preko brda društvo,
0362 Preko brda i preko planina,
0363 Dok izađe na Prolog planinu,
0364 Ne htje ići na Grahovo ravno.
0365 U po noći prođe ispod Hl’jevna,
0366 Pa izađe na vrh od Presjeke.
0367 Kad izađe na Presjeku pustu,
0368 Onda svanu i ogrija sunce,
0369 Po kamenju pokrio družinu.
0370 Pa da vidiš Senjanin-Ivana!
0371 On oblači čobanske haljine,
0372 Pa izađe hodat po putima,
0373 Stade Ivan pitati čobane:
0374 »Jesu l’ ovud svati prolazili?«
0375 Čobanim su stali besjediti:
0376 »Onomade, ovud’ u četvrtak
0377 Jesu prošli neki svatovi,
0378 U Hl’jevnu su konak učinili.«
0379 Svatovi su došli do Mostara,
0380 Kada svati došli do Mostara,
0381 U Mostaru jesu zanoćili;
0382 Kad u jutro zore dočekali,
0383 Čauš viče, dabulhana tuče:
0384 »Hazur ola kita i svatovi!
0385 Daje hazur na konju djevojka,
0386 Daleko nam valja putovati.«
0387 A veli im Džafer-alaj-beže:
0388 »Danas vama putovanja nema,
0389 Već hoćete danas predaniti,
0390 Odmoriti konje i svatove.«
0391 Tu svatove beže zastavio,
0392 Tu su svati zadanili bili
0393 U tamnu su noćcu zanoćili,
0394 U jutro su rano podranili.
0395 Iz Mostara pođoše svatovi,
0396 Taj su danak vazda putovali,
0397 U jaciju Duvnu salazili,
0398 Pa Duvnjani svate dočekaše,
0399 Po konaci’ svate rasturiše,
0400 A djevojku agi Buljugiću;
0401 Sa djevojkom mladi djeverovi
0402 I još više stotina svatova.
0403 U Duvnu su svati prenoćili,
0404 A u jutro rano podraniše,
0405 Pa iz Duvna svati polaziše,
0406 Otišli su poljem duvanskijem.
0407 Kad su svati blizu Hl’jevna bili,
0408 Hl’jevljani im idu u sretanje –
0409 I pošlo je devet Atlagića,
0410 Te su sveli kitu i svatove,
0411 Pa u Hl’jevnu svati ulazili.
0412 Vedro bješe, pa se naoblači,
0413 Iz oblaka kiša udarila,
0414 Atlagići svate odvedoše,
0415 Odvedoše do konaka svoga,
0416 Na ručku ih oni zastaviše.
0417 U Hlijevnu ručali svatovi.
0418 Nikako im kiša ne prestaje.
0419 U to doba podne prevalilo,
0420 ’vako reče sirotan-Alija:
0421 »Hajte, svati, da mi polazimo!«
0422 Njemu veli devet Atlagića:
0423 »Sjed’ Alija, ako Boga znadeš«
0424 Da ti sada iz Hlijevna pođeš,
0425 Poskiknuće duvak i djevojka,
0426 A pokisnut’ kićeni svatovi«.
0427 A veli im sirotan-Alija:
0428 »Hvala vama, devet Atlagića,
0429 Ja ne mogu odvdje predaniti,
0430 Daleko nam putovanja nema,
0431 Rano ćemo do Glamoča saći.«
0432 Pa otalen pođoše svatovi,
0433 Iz Hlijevna svati izađoše,
0434 Kamena se brda prihvtiše.
0435 Sve jednako kiša udaraše,
0436 Vjetar puše, da mu kraja nema.
0437 Koliki je vjetar udario,
0438 Pod svatov’ma konje zastavljaše,
0439 V’oma svati bjehu odocnili.
0440 Kad su blizu do presjeke bili,
0441 Ugleda ih Senjanin Ivane.
0442 Kada Ivan ugleda svatove,
0443 Ivan trči niz Presjeku pustu,
0444 U Presjeci nalazi družinu,
0445 Pa im veli Senjanin Ivane:
0446 »Čujete l’ me, moja braćo draga,
0447 Eto ozgor turskijeh svatova!
0448 Ka izađu na vrhu planine,
0449 Na brdu će konje razjahati,
0450 Pješice će udrit niz Presjeku.«
0451 Pa im veli Senjanin Ivane:
0452 »Vi nemojte isturat pušaka,
0453 Dok svi svati listom ne zamaknu,
0454 Ne zamaknu u Presjeku pustu;
0455 Tu Turcima konji ne pomažu.«
0456 To im reče, rasturi busije,
0457 Taman Ivan pade u busiju,
0458 U to doba svati naljegoše.
0459 Dočeka ih Senjanin Ivane,
0460 Ivanove puške zapucaše,
0461 Taman puške četiri hiljade:
0462 Od jedne je vatre poginulo –
0463 Dv’jesta trides’t pogibe svatova,
0464 Sto šezdeset bješe ranjenika.
0465 Puška puca, nikad ne patiše.
0466 Nuto majke Kovačević-Rama,
0467 Izašla je kuli na bojeve,
0468 Ona sluša puške na Presjeci,
0469 Pa potrča niz bijelu kulu,
0470 Pa eto je u šikli odaju,
0471 Tudi sina Rama nalazaše
0472 I kod Rama serdar-agu Muja,
0473 Tude naše od Orašca Tala,
0474 Pošo Mujo, da traži Halila.
0475 Kada dođe Kovačeva majka,
0476 Po ruci se rukom udarila,
0477 Ona sinu Ramu govoraše:
0478 »Ustaj Ramo, ako Boga znadeš!
0479 Eno puška puca po Presjeci,
0480 Svatove je neko dočekao.«
0481 Pa skočiše tri dobra junaka,
0482 Brzo svoje konje opremiše,
0483 Na avliji konje pojahaše,
0484 Iz kapije konje istjeraše,
0485 Odletješe koljem glamočkijem.
0486 Noć je kleta, ništa se ne vidi,
0487 Stoji neki tutanj za serdarom,
0488 Neko prođe Muja i đogata,
0489 Neko bješe na konju vraninu,
0490 Pa se čudi serdar Mustaf-aga:
0491 »Ko li ovo mene prolazaše?«
0492 Mujo viknu grlom sa đogina:
0493 »Ko je noćas na konju vraninu?«
0494 A veli mu momak sa vranina:
0495 »Hajd otalen, serdar-aga Mujo,
0496 Ne pita se noćas ni za koga.«
0497 Mili Bože, ko je na vraninu?
0498 Ono glavom beže Jakuliću,
0499 Iz Glamoča, grada carevoga.
0500 U to doba do Presjeke došli,
0501 Pa u vatru oni udariše.
0502 Puška puca po Presjeci pustoj,
0503 Boj je bio tamam do sabaha,
0504 Kada svanu i ogrija sunce,
0505 Počeše se svati iskupljati.
0506 Kad pogleda serdar-aga Mumo,
0507 Dok je brata ugledao svoga,
0508 Halil iđe serdar-agi Muju,
0509 A pita ga serdar Mustaf-aga:
0510 »O Halile, brate od matere!
0511 Kamo vama sirotan Alija?« –
0512 »Vode njega Krajišnici, Mujo!
0513 Alija je dopanuo rana.« –
0514 U riječi, u kojoj bijahu,
0515 Dok eto ti svata krvavijeh,
0516 Vode svatu curu i Aliju.
0517 I djevojka dopanula rana,
0518 Četiri je puške udarile,
0519 Kad su bili u dno polja ravna.
0520 A da vidiš Kovačević-Rama,
0521 Pa on curu i Aliju spremi,
0522 Opravi ih svojoj tankoj kuli,
0523 Pa se tude svati iskupiše,
0524 Al im Kovčić-Murat-bega nema.
0525 Malo vr’jeme, al dugo ne bilo,
0526 Dok evo ti Kovčić Murat-bega:
0527 Uhvatio brata Ivanova.
0528 Kovčić dođe, pa im selam viknu,
0529 Turci su mu selam prihvatili.
0530 Bega pita Mujagin Halile:
0531 »O sestriću, Kovčić-Murat-beže!
0532 Što je, znaš li, od Ivana bilo?« –
0533 »Znadem, veli, dijete Halile!
0534 Pobježe mi Senjanin Ivane.
0535 Ja Ivana stignuti ne mogoh.«
0536 Dok evo ti jednog od svatova,
0537 Kako dođe, turski selam viknu,
0538 Pa besjedi Kovčić-Murat-begu:
0539 »O Turčine, Kovčić-Murat-beže !
0540 Kad tjeraše Senjanin Ivana,
0541 Ispade mu knjiga iz njedara,
0542 Pa sa puta knjigu ja dohvatih.«
0543 Zaiska je Kovčić-Murat-beže,
0544 Softa knjigu dade Murat-begu,
0545 Beže gleda knjizi niz jaziju;
0546 Pošto beže knjigu proučio,
0547 Bega pita sa Kladuše Mujo:
0548 »O sestriću, Kovčić-Murat-beže !
0549 Što nam knjiga šarovita kaže?« –
0550 »Ne pitaj me, moj mili dajidža!
0551 Ova knjiga Džafer-alaj-bega,
0552 On Ivanu knjigu napisao,
0553 Da dočeka svate u Presjeci«.
0554 Iskupiše Glamočane mlade,
0555 Po Presjeci leševe kopahu.
0556 Jedni ljudi grobove kopahu,
0557 Pokraj puta kopaju svatove,
0558 Pokopaše tri stotine svata,
0559 Ranjenike u grad opraviše.
0560 Tamam oni svate pokopaše,
0561 Haber dođe Mujovu Halilu,
0562 Da umrije sirotan Alija
0563 I umrije lijepa djevojka.
0564 Svi svatovi zaplakali bili,
0565 Ukopaše Alja i djevojku.
0566 Tu je Kovčić konak učinio
0567 U Glamoču gradu bijelome,
0568 Pa u jutro rano podranio.
0569 Otlen krenu Kovčić-Murat-beže.
0570 Beže sađe Bišću kamenome
0571 I u Bišću konak učinio,
0572 A u jutro dobro podranio,
0573 Pa iz Bišća oni polazili.
0574 Kud god išli u Kladušu sišli,
0575 Pa stadoše kupit Krajišnike,
0576 Haber daju ličkom Mustaj-begu.
0577 Beg Mustaj-beg u Kladušu sađe
0578 Do bijele serdareve kule;
0579 Sve mu što je i kako je kažu,
0580 Za onoga Džafer-alaj-bega,
0581 Pa skupiše silovitu vojsku,
0582 Tamam vojske dvadeset hiljada.
0583 Pokrenuše silovitu vojsku,
0584 Svedoše je Bišću na Krajinu.
0585 Kad Mustaj-beg Bišću silazio,
0586 Pa on sjede, sitnu knjigu piše:
0587 »Čuješ li me, Vrgorac Alija!
0588 Eto tebi knjige šarovite,
0589 Ti pokupi iz Vrgora vojsku,
0590 Pa ti s vojskom do Gabele sađi,
0591 Dobro čuvaj ti morskog limana,
0592 Ne daj pobjeć preko mora crna.
0593 Ako pođe Džafer-beže bježat,
0594 Gledaj bega uhvatiti živa,
0595 Ne daj njemu bježat preko mora.«
0596 Pa krijući knjigu opravio;
0597 Knjiga dođe Vrgovcu Aliji,
0598 Brže bolje pokupio vojsku,
0599 Pa odletje do morskog limana,
0600 Da on skele na denjizu čuva.
0601 Beg Mustaj-beg do Mostara sađe,
0602 Kad je blizu bio do Mostara,
0603 On je Mostar u halku uzeo,
0604 Beg Mustaj-beg kroz Mostar uljeze,
0605 Tri hiljade za njim konjanika,
0606 Pa on pita Mostarane mlade:
0607 »Koje kuća Džafer-alaj-bega?«
0608 Kazuju im Mostarani mladi.
0609 Do konaka beg je dolazio,
0610 Pred konak su konje odjahali,
0611 Vodaju se ati i paripi;
0612 Beg tu nađe Džafer-alaj-bega,
0613 Vas se Mostar bio uzbunio,
0614 Opazili Krajišnike mlade,
0615 Gdje su Mostar u halku uzeli.
0616 Nu da vidiš ličkog Mustaj-bega,
0617 Kad izađe begu u odaju,
0618 Ne htje sjesti beg Mustaj-beg lički;
0619 On pogleda svoje bajraktare,
0620 Pa na njiha okom namignuo,
0621 Dohvatiše Džafer-alaj-bega,
0622 Poveli ga niza merdevine,
0623 Izveli ga pred demir-kapiju,
0624 Pa Mustaj-beg pustio telala,
0625 Sve telali kroz Mostar vikahu:
0626 »Hajdte vid’te Mostarani mladi,
0627 Što će biti od bega našega!«
0628 Pa na tepu bega izvedoše,
0629 Pa su bega tude objesili.
0630 On ne dade Mostar porobiti;
0631 Vratiše se ljuti Krajišnici,
0632 A sve kunu ličkog Mustaj-bega:
0633 »Hej Mustaj-beg, da od Boga nađeš,
0634 Što ne dade Mostar porobiti!«
0635 A veli im beg Mustaj-beg lički:
0636 »Sramota je, braćo Krajišnici.
0637 Da su naske vatrom dočekali,
0638 Ondar ne bih vama zabranio.
0639 Da vi, braćo, Mostar porobite!«
0640 Beže sađe na Krajinu krvnu;
0641 Ljuto kuka ostarjela majka,
0642 Mila majka sirotan-Alije:
0643 »Avaj meni do Boga miloga,
0644 Gdje izgubih sina jedinoga!«
0645 Pa je uze beg Mustaj-beg lički,
0646 Odvede je svom bijelu dvoru,
0647 Neka sjedi, dok joj duša diše.
