Platno bijele Sarajke djevojke
na Miljacki, nasred Sarajeva:
pred njima je hašerija Mara.
Sve djevojke platno pokvasiše,
ali neće hašerija Mara, 5
već se penje uz žutu naranču.
Loša sreća Mari priskočila,
ujede je guja iz naranče.
Ona pade pod žutu naranču,
ona pade, a dopade Jovo. 10
Viš’ nje Jovo tugu tugovaše,
prevelike jade jadovaše:
— Hoćeš li mi preboljeti, Maro?
Da znam da ćeš mlada preboljeti,
tražio bih po moru hećima, 15
kupov’o bih po dukat mehlema!
Bona Mara jedva progovara:
— Vidiš mlada da preboljet’ neću,
vidi ospe oko belenzuka,
vidiš cvijeta od onoga svijeta! 20
To izusti, laku dušu pusti.
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 495.
