Платно бијеле Сарајке дјевојке
на Миљацки, насред Сарајева:
пред њима је хашерија Мара.
Све дјевојке платно поквасише,
али неће хашерија Мара, 5
већ се пење уз жуту наранчу.
Лоша срећа Мари прискочила,
уједе је гуја из наранче.
Она паде под жуту наранчу,
она паде, а допаде Јово. 10
Виш’ ње Јово тугу туговаше,
превелике јаде јадоваше:
— Хоћеш ли ми пребољети, Маро?
Да знам да ћеш млада пребољети,
тражио бих по мору хећима, 15
купов’о бих по дукат мехлема!
Бона Мара једва проговара:
— Видиш млада да пребољет’ нећу,
види оспе око белензука,
видиш цвијета од онога свијета! 20
То изусти, лаку душу пусти.
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 495.
