Platno bili zava i nevista,
Zava bila, a nevista blida.
Zaovica nevi besidila:
„Nevistice, po bogu sestrice,
Nisi blida ti u majke bila, 5
Ti ublidi otkad k meni dođe:
Što ublidi, draga nevo moja?“
A nevista zavi besidila:
„Zaovice, draga dušo moja,
Nisam blida ja u majke bila; 10
Je li vira i besida tvrda,
Sve ću tebi, seko, kazivati.
Nemoj kazat našoj staroj majci,
Jer majka će mom dragu Ivanu,
A Ivan će meni osić glavu.“ 15
Zaovica nevi besidila:
„O nevista, draža od očiju,
Vira ti je i besida tvrda!“
Privari se mlada nevistica:
„Seko moja, draga dušo moja, 20
Kadno skoro ja snovala svilu,
Tri sam pasma svile pomrsila,
Od onda sam mlada ublidila.“
Ona svoje pokupila platno
I odnila svojoj biloj kuli. 25
Ja nu zave, sam je bor ubio!
Ona zove svoju staru majku:
„Oj starice, moja mila majko,
Kamo sriće od boga dragoga,
Da s' ti našeg Ivu pokopala, 30
Neg što si ga mlada oženila!
Eno kuje, prokleto joj bilo,
Kad je skoro osnovala svilu,
Tri je pasma svile pomrsila,
Od onda je ona ublidila.“ 35
Ja nu stare, sam je bor ubio!
Ona zove svog Ivana sina:
„O Ivane, moj jedini sine,
Kamo sriće od boga dragoga,
Da sam tebe prije ukopala, 40
Neg što sam te oženila rnlada.
Eno kuje tvoje virne ljube,
Kadno skoro svilu osnovala,
Tri je pasma svile pomrsila;
Od onda je ona ublidila.“ 45
Ja Ivana, odnili ga đadri!
Virnu svoju ljubu dozivao,
Ćordom manu, osiče joj glavu.
Kad li mrtva glava progovara:
„O neviro, nigdi te ne bilo, 50
Nigdi bila niti što dobila!“
A Ivan je besidio majci:
„Oj starice moja mila majko.
Ti posadi suvu drinovinu:
Kad ti ona ozeleni, majko, 55
Tad ću i ja mlađan domu đoći.“
Stojan Rubić: Narodne pjesme: Duvno u Bosni (Prvo kolo). Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena (Zagreb), knjiga XXIII, 1918., str. 236-237.
