Pije vino kralje i kraljica:
"Ljubo moja, kraljice gospoćo,[1]
da ženimo mlado aznatarče,
da mu damo Ružu komorkinju".
Kraljici je vrlo muka bila, 5
pa mi udri Ružicu devojku,
koliko je lako udarila
obadve joj oči isterala;
pisnu Ruža, do boga se čuje:
"Avaj meni, moj bože golemi, 10
avaj mene, moje oči crne!"
To mi naču gospoća[2] kraljica,[3]
pa govori Ruži komorkinji:
"Stan, ne plači, Ružico devojko,
daću tebi do tri grada bela, 15
daću tebi dva vrana konjica,
na konjima blaga svakojakog,
i daću ti mlado aznatarče,
nek te ljubi od sad pa do veka."
Odgovara Ružica devojka: 20
"Što će meni do tri bela grada
kad ne vidim po njima da šetam,
što će meni do dva vrana konja
kad ne vidim, jadna, da gi igram,
što će meni mlado aznadarče 25
kad ne vidim, jadna, da ga ljubim.”
To izusti Ružica devojka,
to izusti a dušicu pusti.
