Pismo majora Đurića komesaru Ratku Mitroviću od 6. novembra 1941.
Ratku Mitroviću. — U toku 3. ov. mes. a pod utiskom sukoba i uspeha partizana oko Požege, komanda partizana u Čačku izdala je letak u kome je pukovnika Dražu Mihailovića nazvala nemačkim plaćenikom; ovo jedino zato da bi verovatno još lakše, koristeći poverenje vojnih četnika, partizani zgrabili vlast potpuno u svoje ruke.
Štab partizana je ovo pripremao još 10. dana ranije, izvlačeći svoje jedinice potajno sa fronta — Kraljevo. (Kapetan poginuo u Požezi).
Na dan 4. ov.m. zloupotrebivši poverenje Četnika, partizani u Čačku su razoružali odred od 100 ljudi (četnika), kojom prilikom je poginulo više naših ljudi i tom prilikom zauzeli Čačak. Istoga dana jedinice partizana otvorile su vatru iz mitraljeza na odred četnika koji je trebao da uđe u Čačak, kojom je prilikom teško ranjen 1 oficir i više vojnika. Istoga dana partizani su pohapsili sve porodice četnika u Čačku i 7 oficira koji su zaostali u gradu.
Od strane komandanta četničkih odreda naređeno je izvršenje represalija u koliko ih partizani izazivaju. Tako je 4. ov.m. preduzeto razoružavanje partizana da se dostigne cifra 100 ljudi; takođe su preduzete vojničke mere da se povrate gradovi Uzice, Požega i Čačak. Za nešto više od 24 h rezultati represalija doneli su neverovatne rezultate, i opšte narodno odobravanje tako:
— - zauzeti su Uzice i Požega; — — - opkoljen Čačak; — — - razoružano i zaplenjeno 1 tenk, 1 baterija i oko 500 ljudi oko Čačka (mnoge su se jedinice same predale); — — - zarobljen je komandant Momčilo Radosavljević, koji se držao kao taoc za pohapšene oficire. — Komanda jugoslovenskih četnika, izjavljuje da ne želi uopšte sukob sa partizanima u koliko se njihov rad svodi samo na borbu protiv okupatora.
Vodeći partizanski krugovi, naročito oni oko Kraljeva mogli su se u toku 30 dana potpuno uveriti u iskrenost i borbu četnika protiv okupatora. Međutim u cilju isključivanja vojnih četnika iz borbe, baš te vodeće ličnosti partizana nazvale su srpske oficire petokolonašima, ma da su lično gledale kako se srpski oficiri ističu u borbi ispred svojih jedinica i ginu za slobodu. Ova nerazumna propaganda kod svojih ljudi ne vodi uzajamnom poverenju i lojalnosti.
Dostavljajući gornje izjavljuje se da vojno četništvo ne želi borbu sa partizanima, ali će se u buduće na svaku nelojalnost odgovarati desetostruko.
Ratko Mitrović, može da dođe na pregovore u Zablaće; život će mu biti apsolutno zagarantovan.
Ađutant Komandant,
poručnik, Drag. M. Topalović major, Rad. Đ. Đurić