Piperi i Tahir-paša
0001 Paša pade na Doljane ravne
0002 Kraj Zlatice više Podgorice,
0003 Tu je paša tabor učinio
0004 I raspeo bijelo šatorje,
0005 Pa otole sitnu knjigu piše
0006 Te je šalje u kršne Pipere
0007 A na ruke popu Vukosavu:
0008 „Vukosave, pope od Pipera!
0009 „Pošlji mene harač od Pipera,
0010 „Harač težak od sedam godina;
0011 „Uz harače osam đevojaka,
0012 „Što će ljubit pašine delije;
0013 „Uz đevojke dvanaest talaca,
0014 „Sve taoce, koje tebe pišem:
0015 „Od Rogana dva Roganovića,
0016 „Od Dedana dva Dedanovića,
0017 „Od Plemića dva brata Plemića,
0018 „Od jakoga brastva Vukčevića
0019 „Sva četiri brata Toškovića,
0020 „I tvojega, pope, Milutina,
0021 „I dijete Mrčarića Peja,
0022 „Bez Peja ti neću nijednoga;
0023 „Ako li mi to poslati nećeš,
0024 „Evo tebe moju vjeru dajem:
0025 „Hoću dići silu i ordiju,
0026 „Na Pipere kršne udariti,
0027 „Sve Pipere listom popaliti
0028 „Do bijele Toškovića kule,
0029 „Još i b’jelu kulu Toškovića;
0030 „Porobiću malo i veliko,
0031 „Izgorjeti ognjem svekoliko.”
0032 A kad popa knjiga dopanula.
0033 I kad viđe, što mu knjiga piše,
0034 Sve Pipere braću sakupio,
0035 I pred njima knjigu proučio.
0036 Kad Piperi knjigu razumješe,
0037 Piperi se prepadoše ljuto,
0038 Svi govore, da harače daju,
0039 Uz harače osam đevojaka,
0040 Uz đevojke dvanaest talaca,
0041 Sve taoce, koje paša piše;
0042 Dok eto ti Mrčarića Peja
0043 I sa šnjime popov Milutine,
0044 Pa govori Mrčariću Pejo:
0045 „O Piperi, crn vi obraz bio!
0046 „Što velite, da harače šljete,
0047 „Imate ih, daćete ih Turcim’:
0048 „Uz harače dvanaest talaca,
0049 „Imate ih, daćete ih Turcim’,
0050 „Ja ću prvi pred taocim’ poći:
0051 „Al’ što šljete osam đevojaka,
0052 „Od Boga je velika grijota,
0053 „A od ljudi pokor i sramota:
0054 „Bolje nam je svima izginuti,
0055 „No u Turke davati đevojke;
0056 „Da mi naše izvedemo roblje
0057 „U planine i krševe ljute;
0058 „Da šezdeset druga izberemo.
0059 „Zatvorimo u bijelu kulu,
0060 „U bijelu kulu Toškovića,
0061 „A ostali Piperi junaci
0062 „Nek uvate tvrde meterize
0063 „I pećine kuće zazidane,
0064 „Što su njini stari zazidali
0065 „Od velika straha i zuluma,
0066 „Od zuluma od Otmanovića;
0067 „Jošte paši knjigu otpišite:
0068 „Čini, pašo, što si namislio;
0069 „Ne damo ti ništa do kamena,
0070 „Da s’ njim biješ u oba ramena.”
0071 Kad Piperi Peja razumješe,
0072 Oni vele popu Vukosavu:
0073 „Piši knjigu, pope Vukosave.”
0074 Onda pope knjigu načinio:
0075 „Tahir-pašo, zemlji Gospodaru!
0076 „Što ti išteš harač od Pipera.
0077 „Harač težak od sedam godina,
0078 „Uz harača osam đevojaka,
0079 „Uz đevojke dvanaest talaca;
0080 „Čini, pašo, što si naumio,
0081 „Ne damo ti ništa do kamena,
0082 „Da s’ njim biješ u oba ramena.”
0083 A kad pašu knjiga dopanula,
0084 Knjigu gleda paša Tahir-paša.
0085 Pa kad viđe što mu knjiga piše,
0086 On povika ognjene čauše,
0087 A čauši po vojsci carevoj:
0088 „Ko je konjik, poteži kolane,
0089 „Ko je pješak, priteži opanke:
0090 „Da idemo harati Pipere.”
0091 Pa s’ otole podignula vojska,
0092 Na Pipere kršne udariše;
0093 Na Rogane selo udariše,
0094 I Rogane selo opališe;
0095 Na Bedane selo udariše,
0096 I Bedane selo opališe;
0097 Na Plemiće selo otidoše,
0098 I Plemiće selo opališe;
0099 Dok su došli do jakoga brastva.
0100 Do jakoga brastva Vukčevića
0101 I bijele kule Toškovića,
0102 I bijelu kulu opkoliše;
0103 Al’ da vidiš jada od Turaka!
0104 Puč’ iz kule šezdeset pušaka,
0105 Te pogibe šezdeset Turaka,
0106 Ostali se prepadoše Turci,
0107 Pa se natrag malo povratiše,
0108 No se b’jela otvorila kula,
0109 Pa iziđe šezdeset junaka,
0110 Za Turcima juriš učiniše,
0111 Pa viknuše ostale Pipere:
0112 „O Piperi, rodila vas majka!
0113 „Ostavite tvrde meterize
0114 „I pećine kuće zazidane,
0115 „A na Turke juriš učinite.”
0116 Kad Piperi riječ razumješe.
0117 Ostaviše tvrde meterize
0118 I pećine kuće zazidane,
0119 Pa na Turke juriš učiniše,
0120 Poćeraše kroz Pipere Turke,
0121 Naćeraše niz Orlujske strane.
0122 Da je kome stati pogledati,
0123 Kak’ Piperske sablje sijevaju,
0124 Turske jadne glave zijevaju.
0125 Rišćanska se posilila vojska,
0126 Kao, brate, ko je zadobio;
0127 A Turska se prepanula vojska,
0128 Kaonoti ko je izginuo:
0129 Ima mrtvih, ima ranjenika.
0130 Kad dođoše do vode Zlatice,
0131 Puče jedna puška od Turaka,
0132 Te pogodi popov-Milutina
0133 Posred pasa, ukide ga s glasa.
0134 Mrtav pade u travu zelenu.
0135 A kad biše na most od Zlatice,
0136 Puče druga puška od Turaka,
0137 Te pogodi Mrčarića Peja
0138 Baš pod kapu među oči crne,
0139 Mrtav pade u vodu Zlaticu;
0140 Al’ to viđe paša Tahir-paša,
0141 U Zlaticu konja nagonio,
0142 Ne bi l’ Peju ugrabio glavu;
0143 Bog mu ne da ni sreća njegova,
0144 Zlatica ga voda potopila,
0145 U slano ga more zanijela;
0146 Ostali se razbjegoše Turci.
0147 Da doraste Mrčariću Pejo,
0148 Da doraste, kako ne doraste
0149 (Nemaše mu no sedamn’est ljeta),
0150 Bolji ćaše biti na junaštvu
0151 Od junaka Kraljevića Marka
0152 I sokola Relje Bošnjanina.
0153 To je bilo, kad se i činilo,
0154 Tek velimo, da se veselimo.
