Пипери и Тахир-паша

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Пипери и Тахир-паша

0001 Паша паде на Дољане равне
0002 Крај Златице више Подгорице,
0003 Ту је паша табор учинио
0004 И распео бијело шаторје,
0005 Па отоле ситну књигу пише
0006 Те је шаље у кршне Пипере
0007 А на руке попу Вукосаву:
0008 „Вукосаве, попе од Пипера!
0009 „Пошљи мене харач од Пипера,
0010 „Харач тежак од седам година;
0011 „Уз хараче осам ђевојака,
0012 „Што ће љубит пашине делије;
0013 „Уз ђевојке дванаест талаца,
0014 „Све таоце, које тебе пишем:
0015 „Од Рогана два Рогановића,
0016 „Од Дедана два Дедановића,
0017 „Од Племића два брата Племића,
0018 „Од јакога браства Вукчевића
0019 „Сва четири брата Тошковића,
0020 „И твојега, попе, Милутина,
0021 „И дијете Мрчарића Пеја,
0022 „Без Пеја ти нећу ниједнога;
0023 „Ако ли ми то послати нећеш,
0024 „Ево тебе моју вјеру дајем:
0025 „Хоћу дићи силу и ордију,
0026 „На Пипере кршне ударити,
0027 „Све Пипере листом попалити
0028 „До бијеле Тошковића куле,
0029 „Још и б’јелу кулу Тошковића;
0030 „Поробићу мало и велико,
0031 „Изгорјети огњем свеколико.”
0032 А кад попа књига допанула.
0033 И кад виђе, што му књига пише,
0034 Све Пипере браћу сакупио,
0035 И пред њима књигу проучио.
0036 Кад Пипери књигу разумјеше,
0037 Пипери се препадоше љуто,
0038 Сви говоре, да хараче дају,
0039 Уз хараче осам ђевојака,
0040 Уз ђевојке дванаест талаца,
0041 Све таоце, које паша пише;
0042 Док ето ти Мрчарића Пеја
0043 И са шњиме попов Милутине,
0044 Па говори Мрчарићу Пејо:
0045 „О Пипери, црн ви образ био!
0046 „Што велите, да хараче шљете,
0047 „Имате их, даћете их Турцим’:
0048 „Уз хараче дванаест талаца,
0049 „Имате их, даћете их Турцим’,
0050 „Ја ћу први пред таоцим’ поћи:
0051 „Ал’ што шљете осам ђевојака,
0052 „Од Бога је велика гријота,
0053 „А од људи покор и срамота:
0054 „Боље нам је свима изгинути,
0055 „Но у Турке давати ђевојке;
0056 „Да ми наше изведемо робље
0057 „У планине и кршеве љуте;
0058 „Да шездесет друга изберемо.
0059 „Затворимо у бијелу кулу,
0060 „У бијелу кулу Тошковића,
0061 „А остали Пипери јунаци
0062 „Нек увате тврде метеризе
0063 „И пећине куће зазидане,
0064 „Што су њини стари зазидали
0065 „Од велика страха и зулума,
0066 „Од зулума од Отмановића;
0067 „Јоште паши књигу отпишите:
0068 „Чини, пашо, што си намислио;
0069 „Не дамо ти ништа до камена,
0070 „Да с’ њим бијеш у оба рамена.”
0071 Кад Пипери Пеја разумјеше,
0072 Они веле попу Вукосаву:
0073 „Пиши књигу, попе Вукосаве.”
0074 Онда попе књигу начинио:
0075 „Тахир-пашо, земљи Господару!
0076 „Што ти иштеш харач од Пипера.
0077 „Харач тежак од седам година,
0078 „Уз харача осам ђевојака,
0079 „Уз ђевојке дванаест талаца;
0080 „Чини, пашо, што си наумио,
0081 „Не дамо ти ништа до камена,
0082 „Да с’ њим бијеш у оба рамена.”
0083 А кад пашу књига допанула,
0084 Књигу гледа паша Тахир-паша.
0085 Па кад виђе што му књига пише,
0086 Он повика огњене чауше,
0087 А чауши по војсци царевој:
0088 „Ко је коњик, потежи колане,
0089 „Ко је пјешак, притежи опанке:
0090 „Да идемо харати Пипере.”
0091 Па с’ отоле подигнула војска,
0092 На Пипере кршне ударише;
0093 На Рогане село ударише,
0094 И Рогане село опалише;
0095 На Бедане село ударише,
0096 И Бедане село опалише;
0097 На Племиће село отидоше,
0098 И Племиће село опалише;
0099 Док су дошли до јакога браства.
0100 До јакога браства Вукчевића
0101 И бијеле куле Тошковића,
0102 И бијелу кулу опколише;
0103 Ал’ да видиш јада од Турака!
0104 Пуч’ из куле шездесет пушака,
0105 Те погибе шездесет Турака,
0106 Остали се препадоше Турци,
0107 Па се натраг мало повратише,
0108 Но се б’јела отворила кула,
0109 Па изиђе шездесет јунака,
0110 За Турцима јуриш учинише,
0111 Па викнуше остале Пипере:
0112 „О Пипери, родила вас мајка!
0113 „Оставите тврде метеризе
0114 „И пећине куће зазидане,
0115 „А на Турке јуриш учините.”
0116 Кад Пипери ријеч разумјеше.
0117 Оставише тврде метеризе
0118 И пећине куће зазидане,
0119 Па на Турке јуриш учинише,
0120 Поћераше кроз Пипере Турке,
0121 Наћераше низ Орлујске стране.
0122 Да је коме стати погледати,
0123 Как’ Пиперске сабље сијевају,
0124 Турске јадне главе зијевају.
0125 Ришћанска се посилила војска,
0126 Као, брате, ко је задобио;
0127 А Турска се препанула војска,
0128 Каоноти ко је изгинуо:
0129 Има мртвих, има рањеника.
0130 Кад дођоше до воде Златице,
0131 Пуче једна пушка од Турака,
0132 Те погоди попов-Милутина
0133 Посред паса, укиде га с гласа.
0134 Мртав паде у траву зелену.
0135 А кад бише на мост од Златице,
0136 Пуче друга пушка од Турака,
0137 Те погоди Мрчарића Пеја
0138 Баш под капу међу очи црне,
0139 Мртав паде у воду Златицу;
0140 Ал’ то виђе паша Тахир-паша,
0141 У Златицу коња нагонио,
0142 Не би л’ Пеју уграбио главу;
0143 Бог му не да ни срећа његова,
0144 Златица га вода потопила,
0145 У слано га море занијела;
0146 Остали се разбјегоше Турци.
0147 Да дорасте Мрчарићу Пејо,
0148 Да дорасте, како не дорасте
0149 (Немаше му но седамн’ест љета),
0150 Бољи ћаше бити на јунаштву
0151 Од јунака Краљевића Марка
0152 И сокола Реље Бошњанина.
0153 То је било, кад се и чинило,
0154 Тек велимо, да се веселимо.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.