Petar Bošković i Garvan Barjaktar
0001 Ovce čuva Petre Boškoviću
0002 U Ostrogu visokoj planini,
0003 Druga nema, porednika nema,
0004 No sa sobom dva luda sinovca,
0005 Te mu vrću po planini ovce,
0006 Pa se silan Petar razbolio,
0007 Čuvajući u Ostrogu ovce,
0008 Pa je sitnu knjigu napisao,
0009 A šalje je u Brda kamena,
0010 A na ruke snasi Anđeliji:
0011 „Popadijo snaho Anđelijo!
0012 „Evo sam se Petar razbolio,
0013 „Čuvajući u Ostrogu ovce,
0014 „No mi doved’ vranca konja moga,
0015 „E ćah sići u Brda kamena. ”
0016 Kada snasi glas i knjiga dođe,
0017 Ona ciknu k’a i zmija ljuta,
0018 A zakuka kano kukavica,
0019 Kao, brate, za mila đevera,
0020 Pa ustade na noge lagane,
0021 I dovati konja debeloga,
0022 Pa otide u Ostrog planinu,
0023 Dokle dođe na mutno jezero,
0024 Tu je Tursku četu nahodila.
0025 A pred četom Garvan barjaktara,
0026 Za Garvanom Severe Pipere,
0027 Za Severom desetak Turakah,
0028 Biranijeh na glasu junakah,
0029 Kada Turci viđeše Srpkinju,
0030 Al’ govori Severe Pipere:
0031 „Plijenimo konja i Brđanku,
0032 „E na bolji šićar udrit’ ne ćeš”.
0033 Al’ mu reče Garvan barjaktare:
0034 „Muč’, Severe, s kamenom ti stale!
0035 „To je snaha Petra Boškovića,
0036 „Pred Petrom sam tri puta bježao,
0037 „Da me konjic nije unosio,
0038 „Ja se glave ne bih nanosio,
0039 „Jere ima Petar džeferdara,
0040 „Đe obrne, hoće nišaniti,
0041 „Đe nišani, hoće pogoditi,
0042 „Đe pogodi, melem ne trebuje.”
0043 Kad začula mlada Anđelija,
0044 Što govori Garvan Barjaktare,
0045 Da ga Petar ljuto uplašio,
0046 Ona ćera uz planinu vranca,
0047 Dokle Petru na torinu dođe,
0048 Tu đevera bolesnoga nađe,
0049 Ljuto plače Anđelija mlada,
0050 Ma joj reče Petre Boškoviću:
0051 „A ne plači, snaho Anđelija,
0052 „No mi prived’ vranca debeloga,
0053 „E ćah jezdit’ u Brda kamena;
0054 „I prinesi laka džeferdara,
0055 „Jer se šnjime razdvojiti ne ću,
0056 „Dok razdvoji kuka i motika.”
0057 Hitro ga je poslušala mlada,
0058 Privede mu konja debeloga,
0059 I prinosi laka džeferdara,
0060 Otidoše niz Ostrog planinu,
0061 Dok dođoše u Brda kamena,
0062 Na granično mjesto Crnogorsko
0063 Kako dođe na svoje dvorove.
0064 Pade junak trudan na postelju,
0065 Tu mi leži tri bijela dana,
0066 Kad četvrti na objutru bilo,
0067 Puče puška u Ostrog planinu,
0068 Al’ dijete klikuje Vukale
0069 Svoga strica Petra Boškovića:
0070 „Aj đe si mi Petre mio striče!
0071 „Ali sada ali do vijeka,
0072 „E me robom zarobiše Turci,
0073 „Zarobiše mene i Radoja,
0074 „I bijele plijeniše ovce.”
0075 Ko čujaše, čut’ se ne hoćaše,
0076 Ali čula mlada Anđelija,
0077 Pa mi cvili, i nevolja joj je,
0078 A začu je Petre Boškoviću,
0079 Pa je snasi tiho govorio:
0080 „A ne cvili snaho Anđelija!
0081 „Čini mi se, umrijeti ne ću.”
0082 Al’ mu veli snaha Anđelija:
0083 „O đevere Petre Boškoviću!
0084 „Ja ne cmilim, ne da’ Bog za tobom,
0085 „Nogo cmilim, i nevolja mi je,
0086 „Puče puška u Ostrog planinu,
0087 „I dijete klikuje Vukale
0088 „Svoga strica Petra Boškovića
0089 „Po imenu i po prezimenu:
0090 „ „Aj đe si mi, o moj mijo striče?
0091 „ „Ali sada, ali do vijeka,
0092 „ „E me robom zarobiše Turci,
0093 „ „Zarobiše mene i Radoja,
0094 „ „A bijele plijeniše ovce.” ”
0095 Kada Petar snahu razumio,
0096 Skoči junak ka’ i soko sivi,
0097 I okroči konja vranca svoga,
0098 Obrnu ga uz Ostrog planinu,
0099 Dokle dođe junak na torinu,
0100 Al’ ne hoće svrtat’ na torinu,
0101 Nogo pođe Turkom u pretiječ,
0102 Pa pogleda Hainom planinom,
0103 I dogleda Garvan barjaktara.
0104 Đe mi javi prebijele ovce,
0105 A uz njega Rade i Vukale,
0106 Svezanijeh ruka naopako;
0107 A kad viđe Petre Boškoviću,
0108 Puče njemu srce u prsima,
0109 Od obraza pali dževerdana,
0110 A pogodi Garvan harambašu
0111 Baš pod grlo, đe puce zapuča,
0112 Pade Ture strmeno na glavu,
0113 Kad viđeše dvoje đece ludo,
0114 Pobjegoše gorom i planinom
0115 Dokle Petru stricu dolaziše,
0116 Te im bjele oslobodi ruke.
0117 Opet Petar pali dževerdana,
0118 Te pogodi Severa Pipera
0119 Posred pasa, ukide ga s glasa,
0120 Ni trava ga ne dočeka živa;
0121 A priskoči Rade i Vukale,
0122 Posjekoše Sever’ i Garvana,
0123 I skidoše svijetlo oružje;
0124 Kada đeca puške dovatiše,
0125 Za Turcima juriš učiniše,
0126 Boškovići sivi sokolovi,
0127 Po planini pretiječu Turke,
0128 Ne puštiše đavoljega živa
0129 Do samoga Grude barjaktara,
0130 Neka bježi, kukala mu majka!
0131 I njemu je salomljena ruka.
0132 U to stasa Brcka pokrajina,
0133 Al’ je Petar sve poseka’ Turke
0134 Su njegova dva hrabra sinovca,
0135 I povrati na torinu ovce.
0136 Al’ za fajdu, dragi pobratime,
0137 E je ljuto Petar obolio,
0138 I bolova za pet neđelj dana,
0139 Doke njemu ispanula duša,
0140 Tu se kupe Brđani junaci,
0141 Te mi Petra ukopaše dimno,
0142 Ukopaše i ožalovaše.
0143 Bog mu dao u raju naselje,
0144 Nama, braćo, zdravlje i veselje.
