Петар Бошковић и Гарван Барјактар

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Петар Бошковић и Гарван Барјактар

0001 Овце чува Петре Бошковићу
0002 У Острогу високој планини,
0003 Друга нема, поредника нема,
0004 Но са собом два луда синовца,
0005 Те му врћу по планини овце,
0006 Па се силан Петар разболио,
0007 Чувајући у Острогу овце,
0008 Па је ситну књигу написао,
0009 А шаље је у Брда камена,
0010 А на руке снаси Анђелији:
0011 „Попадијо снахо Анђелијо!
0012 „Ево сам се Петар разболио,
0013 „Чувајући у Острогу овце,
0014 „Но ми довед’ вранца коња мога,
0015 „Е ћах сићи у Брда камена. ”
0016 Када снаси глас и књига дође,
0017 Она цикну к’а и змија љута,
0018 А закука кано кукавица,
0019 Као, брате, за мила ђевера,
0020 Па устаде на ноге лагане,
0021 И довати коња дебелога,
0022 Па отиде у Острог планину,
0023 Докле дође на мутно језеро,
0024 Ту је Турску чету находила.
0025 А пред четом Гарван барјактара,
0026 За Гарваном Севере Пипере,
0027 За Севером десетак Тураках,
0028 Биранијех на гласу јунаках,
0029 Када Турци виђеше Српкињу,
0030 Ал’ говори Севере Пипере:
0031 „Плијенимо коња и Брђанку,
0032 „Е на бољи шићар удрит’ не ћеш”.
0033 Ал’ му рече Гарван барјактаре:
0034 „Муч’, Севере, с каменом ти стале!
0035 „То је снаха Петра Бошковића,
0036 „Пред Петром сам три пута бјежао,
0037 „Да ме коњиц није уносио,
0038 „Ја се главе не бих наносио,
0039 „Јере има Петар џефердара,
0040 „Ђе обрне, хоће нишанити,
0041 „Ђе нишани, хоће погодити,
0042 „Ђе погоди, мелем не требује.”
0043 Кад зачула млада Анђелија,
0044 Што говори Гарван Барјактаре,
0045 Да га Петар љуто уплашио,
0046 Она ћера уз планину вранца,
0047 Докле Петру на торину дође,
0048 Ту ђевера болеснога нађе,
0049 Љуто плаче Анђелија млада,
0050 Ма јој рече Петре Бошковићу:
0051 „А не плачи, снахо Анђелија,
0052 „Но ми привед’ вранца дебелога,
0053 „Е ћах јездит’ у Брда камена;
0054 „И принеси лака џефердара,
0055 „Јер се шњиме раздвојити не ћу,
0056 „Док раздвоји кука и мотика.”
0057 Хитро га је послушала млада,
0058 Приведе му коња дебелога,
0059 И приноси лака џефердара,
0060 Отидоше низ Острог планину,
0061 Док дођоше у Брда камена,
0062 На гранично мјесто Црногорско
0063 Како дође на своје дворове.
0064 Паде јунак трудан на постељу,
0065 Ту ми лежи три бијела дана,
0066 Кад четврти на објутру било,
0067 Пуче пушка у Острог планину,
0068 Ал’ дијете кликује Вукале
0069 Свога стрица Петра Бошковића:
0070 „Ај ђе си ми Петре мио стриче!
0071 „Али сада али до вијека,
0072 „Е ме робом заробише Турци,
0073 „Заробише мене и Радоја,
0074 „И бијеле плијенише овце.”
0075 Ко чујаше, чут’ се не хоћаше,
0076 Али чула млада Анђелија,
0077 Па ми цвили, и невоља јој је,
0078 А зачу је Петре Бошковићу,
0079 Па је снаси тихо говорио:
0080 „А не цвили снахо Анђелија!
0081 „Чини ми се, умријети не ћу.”
0082 Ал’ му вели снаха Анђелија:
0083 „О ђевере Петре Бошковићу!
0084 „Ја не цмилим, не да’ Бог за тобом,
0085 „Ного цмилим, и невоља ми је,
0086 „Пуче пушка у Острог планину,
0087 „И дијете кликује Вукале
0088 „Свога стрица Петра Бошковића
0089 „По имену и по презимену:
0090 „ „Ај ђе си ми, о мој мијо стриче?
0091 „ „Али сада, али до вијека,
0092 „ „Е ме робом заробише Турци,
0093 „ „Заробише мене и Радоја,
0094 „ „А бијеле плијенише овце.” ”
0095 Када Петар снаху разумио,
0096 Скочи јунак ка’ и соко сиви,
0097 И окрочи коња вранца свога,
0098 Обрну га уз Острог планину,
0099 Докле дође јунак на торину,
0100 Ал’ не хоће свртат’ на торину,
0101 Ного пође Турком у претијеч,
0102 Па погледа Хаином планином,
0103 И догледа Гарван барјактара.
0104 Ђе ми јави пребијеле овце,
0105 А уз њега Раде и Вукале,
0106 Свезанијех рука наопако;
0107 А кад виђе Петре Бошковићу,
0108 Пуче њему срце у прсима,
0109 Од образа пали џевердана,
0110 А погоди Гарван харамбашу
0111 Баш под грло, ђе пуце запуча,
0112 Паде Туре стрмено на главу,
0113 Кад виђеше двоје ђеце лудо,
0114 Побјегоше гором и планином
0115 Докле Петру стрицу долазише,
0116 Те им бјеле ослободи руке.
0117 Опет Петар пали џевердана,
0118 Те погоди Севера Пипера
0119 Посред паса, укиде га с гласа,
0120 Ни трава га не дочека жива;
0121 А прискочи Раде и Вукале,
0122 Посјекоше Север’ и Гарвана,
0123 И скидоше свијетло оружје;
0124 Када ђеца пушке доватише,
0125 За Турцима јуриш учинише,
0126 Бошковићи сиви соколови,
0127 По планини претијечу Турке,
0128 Не пуштише ђавољега жива
0129 До самога Груде барјактара,
0130 Нека бјежи, кукала му мајка!
0131 И њему је саломљена рука.
0132 У то стаса Брцка покрајина,
0133 Ал’ је Петар све посека’ Турке
0134 Су његова два храбра синовца,
0135 И поврати на торину овце.
0136 Ал’ за фајду, драги побратиме,
0137 Е је љуто Петар оболио,
0138 И болова за пет неђељ дана,
0139 Доке њему испанула душа,
0140 Ту се купе Брђани јунаци,
0141 Те ми Петра укопаше димно,
0142 Укопаше и ожаловаше.
0143 Бог му дао у рају насеље,
0144 Нама, браћо, здравље и весеље.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.