Pesma o mojoj duši

Izvor: Викизворник
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu

Pesma o mojoj duši

Moja je duša strahovito pusta,
ko vrt u golu, poznu jesen.
. . . . . . . . . . . .
Volje sam svoje u crnu usadio zemlju,
i voćnjak je lepo cvetao,
kada je neko dig'o belu košulju zemlje.
I ja sam spokojno spavao,
jer mi je obećavao
bogat i plemenit plod.
Al' dođe jedan dvoličan dan:
mraz iza mlakog sunca se krio,
i - ja sam se prevario...
I moj se voćnjak smrznuo,
i plodovi su bili opori.
U tom trenutku besvesnog bola,
tupom sam ih sekirom posekao,
i sada pruženi leže ko crni leševi...

Svoje sam osećanje uduhnuo
u cvetne, mirisne aleje;
i noću sam palio polileje
da ih pazim, kao danju.

Jedne sam noći na mrtvoj straži zaspao.
I kada sam se probudio
oko mene je dah večne smrti bludio:
neko se mojih cvetnih aleja
otrovnim dahom dotakao.
I ja sam zalud plakao,
i zalud sam tepao
zvonkom rimom blistavih epopeja:
moji su osećaji, jesenje ruže, uveli...
. . . . . . . . . . . .

Moja je duša strahovito prazna,
ko vrt u golu, poznu jesen
I onda: da li je bilo smisla
mirisnim je uljem pojiti,
a telo krvavim znojem znojiti?
I nepoznatim vodama broditi?
I onda: da li je bilo smisla
uopšte se i roditi?

Dušan Vasiljev


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.