Sunce sjeda Bogu na krioce:
„Mili Bože rano me probudi
„Da ogrijem po polju ratare
„Koji rade i sirote rane
„I sirote i crve i mrave; 5
„Samo neću Mrkonića Pera
„Sinoć Pero njivu odorava
„I jako je vola okarao
„A prednjaka žalosna mu majka.
Kada sunce sutra obasjalo 10
Ljuto grdi Mrkoniću Pero
„Žarko sunce zmije te cenile
„Što si moju njivu osušilo?
„Učiniću pred Bogom zuluma
„Zaljučiću krave od telaca 15
„Bjele ovce od mladi janjaca
„Mple majke od dece nejake.
Što je rek’o Mrkoniću Pero
Što je rek’o to je savršio.
Kad u jutru bjeli dan osvanu 20
Krave riču, crna s’ zemlja trese,
Ovce bleje do boga se čuje,
Majke plaču i Bogu je žao.
Al’ govori Jakovljeva majka:
„Da moj sine, Mrkoniću Pero 25
„Ne kolji mi Jakova nejaka
„Lepim ću te darivati darom
„Daću tebn galiju na moru,
„U galiji sav astal od zlata
„Na astalu zmija šestokrilka 30
„Od šest krila, od četiri glave
„Koja čuva na četiri strane.
Na to Pero nn gledao nije
Veće zakla jedinca u majke.
Kad je bilo o večernje doba: 35
„Ajde, majko, večer da večeraš!
Al’ poviknu anđ’o sa nebesa:
„Ne večsraj Jakovljeva majko
„Nije meso mladi jaganjaca
„Već je meso Jakova nejaka! 40
„Nije vince s vinove lozice
„Već je krvca Jakova nejaka.
Al’ zaplaka Jakovljeva majka:
„Jaoj siie Mrkoniću Pero,
„Bog ti dao i nedelja mlada 45
„Bolova’ ti devet godin’ dana,
„Kroz kosti ti trava pronicala
„I kroz rebra muve proletale,
„Kroz zube ti čemerika rasla
„Vozili te svakom namastiru 50
„A nigdje se ne prostio grija.
