Сунце сједа Богу на криоце:
„Мили Боже рано ме пробуди
„Да огријем по пољу ратаре
„Који раде и сироте ране
„И сироте и црве и мраве; 5
„Само нећу Мрконића Пера
„Синоћ Перо њиву одорава
„И јако је вола окарао
„А предњака жалосна му мајка.
Када сунце сутра обасјало 10
Љуто грди Мрконићу Перо
„Жарко сунце змије те цениле
„Што си моју њиву осушило?
„Учинићу пред Богом зулума
„Заључићу краве од телаца 15
„Бјеле овце од млади јањаца
„Мпле мајке од деце нејаке.
Што је рек’о Мрконићу Перо
Што је рек’о то је савршио.
Кад у јутру бјели дан освану 20
Краве ричу, црна с’ земља тресе,
Овце блеје до бога се чује,
Мајке плачу и Богу је жао.
Ал’ говори Јаковљева мајка:
„Да мој сине, Мрконићу Перо 25
„Не кољи ми Јакова нејака
„Лепим ћу те даривати даром
„Даћу тебн галију на мору,
„У галији сав астал од злата
„На асталу змија шестокрилка 30
„Од шест крила, од четири главе
„Која чува на четири стране.
На то Перо нн гледао није
Веће закла јединца у мајке.
Кад је било о вечерње доба: 35
„Ајде, мајко, вечер да вечераш!
Ал’ повикну анђ’о са небеса:
„Не вечсрај Јаковљева мајко
„Није месо млади јагањаца
„Већ је месо Јакова нејака! 40
„Није винце с винове лозице
„Већ је крвца Јакова нејака.
Ал’ заплака Јаковљева мајка:
„Јаој сиие Мрконићу Перо,
„Бог ти дао и недеља млада 45
„Болова’ ти девет годин’ дана,
„Кроз кости ти трава проницала
„И кроз ребра муве пролетале,
„Кроз зубе ти чемерика расла
„Возили те сваком намастиру 50
„А нигдје се не простио грија.
