Perebenđa star, slep -
ko ga ne poznaje
Druži se svuda
I svira kobzu.
I znaju ko igra
I hvala vam ljudi:
On rastera njihovu muku,
Iako je samom svetu dosadno.
Senka jadnika
I dan i noć;
On nema doma na svetu;
Nesreća je šala
Iznad stare glave,
I nije ga briga...
On sedne i peva:
O, nemoj da galamiš, lokva!
Peva i pamti
da je siroče,
tuguj, tuguj,
Sedeći pod blatom.
Neka vrsta Perebendđe,
Staro i bizarno!
Peva o Čalju -
On će se okrenuti Golubu;
Sa devojkama na pašnjaku -
Griz i pege,
A u kafani sa mladićima -
Serbina, Šinkarku,
Sa venčanima na banketu
(Gde je svekrva zla) -
O topoli, peh,
A onda - U gaju;
Na čaršiji - o Lazaru,
Ili neka znaju
Peva teško,
Kako je uništena Sič.
Neka vrsta Perebenđe,
Staro i bizarno!
peva, smeje se,
I preći će u suze.
Vetar duva,
Hoda poljem.
Kobzar sedi na grobu
I svira kobzu.
Oko njegove stepe, kao more
Široka, plava:
Iza groba je grob,
A tamo - samo snovi.
Sedi brkovi, stara kosa
Vetar duva;
To će lagati i poslušnost,
Kako peva kobzar,
Dok se srce smeje, slepe oči plaču...
Poslušnost, udarac...
Starac se sakrio
U stepi na grobu, da niko ne vidi
Da je vetar na polju reči mahnuo,
Da ljudi ne čuju, jer je reč Božija,
To srce slobodno govori sa Bogom,
To srce cvrkuće slavu Gospodnju,
I misao o rubu sveta po oblaku hoda.
Plavokrili orao leti, lebdi,
Plavo nebo bije široko;
Počivaće na suncu, pitaće,
Gde prenoći, kako se diže;
Čuj more, šta kaže,
Pitao je goru crnu: zašto si nemi?
I opet na nebo, jer na zemlji je teško,
Jer na njemu nema ugla, široka
Onome ko sve zna, onome ko sve čuje:
Šta kaže more, gde sunce noću -
Niko na svetu sedam ga ne prihvata;
Sam je među njima, visok kao sunce,
Ljudi ga poznaju jer ga zemlja nosi;
A kad bi čuli da je sam,
Pevanje na grobu, razgovor sa morem -
Na reč Božiju bi se smejali,
Nazvali bi ga glupim, oterali bi ga.
Hajdemo preko mora, rekli bi!
Dobro si, moj kobzare,
U redu, oče, radiš
Šta pevati, pričati
Idi u grob!
Hodaj sebi, golubice moja,
Nisam još zaspao
Tvoje srce i pevaj,
To narod nije čuo.
I da te ne izbegavaju,
Udovolji im, brate!
Skoči, zadivi se, kako kaže gospodin:
On je time bogat.
Neka vrsta Perebenđe,
Staro i bizarno!
raspevano venčanje,
I okrenuće se tuzi.
