Mоје мисли, моје мисли,
тешко мени с тобом!
Зашто су стајали на папиру
Тужни редови?..
Зашто те ветар није одувао
У степи, као пиљевина?
Зашто славно ниси спавао,
Како је ваше дете? ..
Јер те је несрећа света насмејала,
Сузе су лиле... Зашто нису поплавиле,
Није изнео у море, није опрао у пољу?
Људи не би питали шта ме боли,
Не бих питао зашто проклињем судбину,
Шта свету треба? "Не ради ништа" -
не бих се смејао...
Цвеће моје, децо!
Зашто сам те волео, зашто сам се бринуо о теби?
Хоће ли једно срце плакати по целом свету,
Како сам плакао са тобом?.. Можда сам погодио...
Можда ће бити девојка
Срце, смеђе очи,
Шта ће ове мисли платити -
не желим да...
Једна суза из смеђих очију -
И ... господар над господом! ..
Моје мисли, моје мисли!
Тешко мени с тобом!
За смеђе очи,
За црне обрве
Срце ми је лупало, смејало се,
Излио свој језик,
Сипано, као вешто,
У тамним ноћима,
За воћњак трешње зелене,
За милост девојака...
За степе и хумке,
Шта у Украјини,
Срце ми је лупало, нисам хтео
Певање у иностранству...
Нисам желео да будем у снегу, у шуми,
козачка заједница
Са тољагама, са бунцхугс
Сакупите за савет...
Нека душе козака
Лебдећи у Украјини -
Тамо је широко, тамо је забавно
Од краја до краја...
Као што ће она прошла,
Дњепар је широк - море,
Степа и степа, бучни брзаци,
А гробови су планине.
Тамо је рођена и плесала
козачка воља;
Тамо племство, Татари
Засеј њиву,
Леш је посејао њиву,
Још се није охладило...
Отишао сам у кревет да се одморим... У међувремену
Гроб је порастао,
А изнад њега је црни орао
Стражар лети,
И добри људи о њој
Кобзари певају,
Сви певају како је било,
слепи јадни,
Јер духовит... И ја... И ја
могу само да плачем,
Само сузе за Украјину...
А речи - не...
И за несрећу... Да га цур!
Ко га не познаје!..
А посебно онај који гледа
О људима са душом -
Пакао му на седам светова,
И на томе...
Туга
Нећу узети своју судбину,
Ако не.
Нека сиромашни живе три дана -
сакрићу их,
Ја ћу сакрити жестоку змију
око твог срца,
То непријатељи не виде,
Како се злобно смеје...
Нека мисао, као она врана,
лети и плаче,
И од срца славуј
Цвркуће и плаче
Нишком – људи неће видети
Неће се ни смејати...
не бриши ми сузе,
Нека сами сипају,
Туђа њива се залива
Сваки дан и сваку ноћ,
Док, док ... неће заспати
Ванземаљске пешчане очи...
Отаке ... А шта он ради?
Невоља неће помоћи.
Ко завиди сирочету -
Казни то, Боже!
Mоје мисли, моје мисли,
Цвеће моје, децо!
Одгајао сам те, бринуо сам се о теби -
Где су моја деца?..
Идите у Украјину, децо!
У нашој Украјини,
Сјенчање, сирочад,
И ја ћу умрети овде.
Тамо ћете наћи искрено срце
И лепу реч,
Тамо ћете наћи искрену истину,
А можда и слава...
Честитам, моја беба!
Моја Украјина!
Моја деца су глупа,
Као и ваше дете.
