Sunce sjeda Bogu na krioce:
„Mili Bože rano me probudi,
„Da ogrijem po polju ratare
„Koji rade i sirote rane
„I sirote i crne i mrave, 5
„Samo neću Mrkonića Pera:
„Sinoć Pero njivu odorava,
„I jako je vola okarao,
„A prednjaka, žalosna mu majka!
Kade sunce sutra osvanulo, 10
Ljuto grdi Mrkoniću Pera:
„Žarko sunce, zmije te ponile!
„Što si moju njivu osušilo? —
„Učiniću pred Bogom zuluma:
„Zaljučiću krave od telaca, 15
„B’jele ovce od mladi janjaca,
„Mile majke od djece pejake!“
Što js rek’o Mrkoniću Pero,
Što je reko to je učinio.
Kad ujutru bijel dan osvanu: 20
Krave riču crna s’ zemlja trese,
Ovce bleje do Boga se čuje,
Majke plaču i Bogu je žao;
Al‘ govori Jakovljeva majka:
„Da moj sine Mrkoniću Pero! 25
„Ne kolji mi Jakova nejaka,
„Lepim ću te darivati darom,
„Da’ću tebi galiju na moru,
„U galiji astal sav od zlata,
„Na astalu zmija šestokrila 30
„Od šest krila, od četiri glave,
„Koja čuva na četiri strane."
Na to Pero ni gledao nije.
Kad je bilo o večernje doba
Zove majku Mrkoniću Pero: 35
„Ajde majko, večer’ da večeraš.
Al’ povika anđo sa nebesa:
„Ne večeraj Jakovljeva majko!
„Nije meso mladi jagaljaca,
„Već je meso Jakova nejaka; 40
„Nije vince s vinove lozice,
„Beć je krvca Jakova nejaka.“
Al’ zaplaka Jakovljeva majka:
„Jaoj sine, Mrkoniću Pero,
„Bog ti dao, i nedelja mlada 45
„Bolov’o ti devet godin’ dana;
„Kroz kosti ti trava pronicala,
„I kroz rebra muve proletale;
„Kroz zube ti čemerika rasla,
„Vozili te svakom namastiru, 50
„A nigdi se ne prostio greha!"
