Pavle pije vino veresije,
pije Pavle, ni brige mu nije.
Kada Pavle više vera nema,
tad govori svojoj staroj majci:
A, boga ti, moja stara majko, 5
da te prodam za ta veresija”.
Pa je njemu majka besedila:
„Prodaj, sinko, tvoje belo lice,
ali staru ne prodai majku”.
Pak se Pavle dobro razmislio, 10
te izveo doru od megdana,
a doziva svoju vernu ljubu:
„Hajde, ljubo, u nove palanke,
u palanke, u nove čaršije,
da te prodam za dugove moje”. 15
Pa izašli u nove čaršije;
otud ide Kočo saratliče,
pa govori pijanici Pavlu:
„Pošto cena te mlade neveste:”
„Cena[1] ju je šest hiljada groša”. 20
Kad je Pavle otkrivao lice,
sinu lice kao jarko sunce;
kad je Kočo zapazio lice,
Pavlu daje još sedam hiljada,
pa je baci za se na dorata, 25
pa pođoše svome vilajetu.
Kad su prošli kraj Staru planinu
onda Koča robu govorio:
„Hvala bogu, hvala jedinome,
kako ovo lepo ptice poju; 30
da li imaš, moja verna[2] ljubo,
da li imaš nekoga od roda?”
Al govori verenica ljuba:
„Imala sam tri brata rođena,
jedan mi je od čume umreo, 35
a drugi mi velike bolesti,
a treći je zemlju zaskitao”.
„A, boga ti, kupljena nevesto,[3]
da ga vidiš, bi li ga poznala
koji tuću zemlju zaskitao?" 40
Odgovara kupljena nevesta:
„Kako bi ga tužno poznavala,
davno bilo, sada malo pamtim;
po nišanu možda bi poznala,[4]
nišan imo na desnom ramenu”. 45
Kad to začu Kočo sarafliče,
on mi svuče svilenu kadifu
te pokaza svoje rame belo.
Kad to vide kupljena nevesta,[5]
ona grozne suze prolivaše, 50
pa zagrli svog brati roćena.
Vratiše se pijanici Pavlu,
Veli Pavlu[6] Koča sarafliče:
„Aj, čuli me, pijanico[7] zete,
naj ti tebe moju milu seju, 55
moju seju, tvoju vernu ljubu,
i evo ti još toliko groša,
nemoj više ljubu da prodaješ".
Tu se časti nedeljicu dana,
pa otide svome belom dvoru. 60
