PODACI I BELEŠKE O PESMAMA I BASMAMA

PODACI I BELEŠKE O PESMAMA I BASMAMA

1. Izgovara domaćin kad u kuću unosi badnjak.
2. Izgovara domaćin pošto je u kuću uneo badnjak.
3. Izgovara domaćin kad je na ognjište stavio badnjak.
4. Izgovaraju sirovari pred domaćinovom kućom. Kako se u to vreme dovode gošće (devojke), sirovari, u šali, traže i njih.
5. Viču sirovari kad ih neko ne primi u kuću.
6. Pevaju lazarice u petak, uoči Lazareve subote, i to ujutru na potoku. Svaki stih se ponavlja.
7—9. Pevaju lazarice pre izlaska sunca, kad idu na reku ili potok da se umiju.
11. Svaki stih se ponavlja. Na kraju pojedinih stihova javlja se vokal e umesto i:
Da naberem mnoge ume,
    da napravim mnoge dare,
   da darujem svi svatove.
12. Lazarice su pevale ovu pesmu i s ovakvim početkom:
Vetar veje po planine,
izveja mi vrano konja.
Peva se i bez pripeva „doz, doz“.
14. Svaki stih se ponavlja. Peva se i s pripevom „doz, doz“.
17. Prvi stih se javlja i u obliku „što mi sinu i mi sinu“.
20. Peva se „na igranje".
21. Svaki stih se ponavlja. Pokatkad devojke na kraju osmeraca izgovaraju i uzvik „ooj“ (ređe: „eej“).
26. Peva se „na igranje“.
33. Peva se „na igranje“. Svaki stih se otpeva dva puta. Ponekad se prilikom ponavljanja osmeraca čuje u sredini ili na kraju stihova „aj“ (ređe: ,,oj“).
34. Prvi stih se javlja i u obliku „Osija me mesečina“.
35. Pesma je ranije bila namenjena samo učiteljima, a sada se peva i drugima koji su učili školu.
38. Peva se „na igranje“.
39. Umesto uzvika „ooj“ javlja se i „eej“.
40. Osim „adži Magdalena“ čuje se i „deli Magdalena“.
48. Peva se „na igranje“, i to obično verenici.
52. Svaki stih se ponavlja.
59. Svaki stih se ponavlja i ima pripev „doz, doz“.
66. Osim imena „Stoja“ javlja se i „Jana“.
70. Peva se „na šetanje“. U lazaričkim pesmama u selu Lukovu kod Vranja čuje se u stihovima samo jedno „doz“.
74. Peva se „na šetanje“.
87. Svaki stih se ponavlja. Šesti osmerac može na kraju da ima i i („drugo stado sve jalovi“).
88. Stariji pevači peti, šesti i sedmi osmerac pevaju u ovom redosledu:
Jedno stado sal muznice,
drugo stado sal jalove,
trećo stado sal jaganjci.
90. Peva se kada lazarice idu između seoskih kuća. Pesma se pre rata u Šaincu (u Pčinji) najviše pevala na Lazarevu subotu, kad se lazarice vraćaju svojim kućama.
92. Pevaju lazari, prednjice i zadnjice. Svaki stih se ponavlja.
93. Peva se najviše kada lazarice idu kroz voćnjak. Svaki stih se ponavlja.
94. Pevaju lazarice kada naiđu na rodno drvo. Svaki stih se ponavlja.
95. Peva se kada lazarice idu preko nepooranih njiva.
104. Peva se kad se susretnu dve lazaričke grupe.
105. Pevaju lazarice kao poslednju pesmu na Lazarevu subotu uveče. Posle toga „rasturaju se“ (skidaju marame).
106. „Sobordžijska“. Pevala se donedavna u Lopardincu prvog dana Uskrsa u podne, kad počinje sabor.
107—108. Izgovaraju devojke u Poljanici na Đurđevdan ujutru.
109. Pevale su devojke i neveste prilikom povratka iz planine sa cvećem i drugim biljem.
110. Pesma je nekada važila za „travarsku“, a pevana je i u kolu.
111. Đurđevska „poljska pesma“.
113. Pevana je i u kolu.
114. Onaj ko izgovara ove ritualne stihove, udara mašom u lopaticu i ide oko kuće. U Lopardincu mu zavežu oči, a drugo lice ga vodi pod ruku.
182. Pevala se na Spasovdan ujutru, kad se bralo cveće od kojega su se vili venci.
183. Pevana je oko zajedničke sofre.
184. Pevalo se na Spasovdan u Gornovcu (u Pčinji) i to u kolu.
185. Nekada je na Sv. Stefan (15. avgusta) tukao u Novom Glogu (u Pčinji) grad. Seljaci su posle toga svake godine za vreme ovog verskog praznika obilazili polja i pevali ovu pesmu.
193. U starije doba ova se pesma prva pevala na slavi.
198. „U staro vreme se pojala kad se devojka prstenuje“.
199. Peva se na veridbi.
200. Važi i kao žetelačka.
203. Kad se skupljaju svatovi u mladoženjinom domu.
204. Pevale su devojke kad kite snahu. Ostatak duže pesme.
205. Pesma je pevana kad devojka polazi iz roditeljske kuće, ili na putu za novi dom.
207. Pevana je i na slavama.
209. Kad svatovi putuju, ali i u drugim prilikama.
211. Peva se i „uz sofru“ na slavama.
212. Kad svatovi idu kroz šumu.
215—216. Svatovske „putničke pesme“.
218. Kad se svatovi primaknu mladoženjinoj kući.
219. Pevalo se u mladoženjinoj kući dok je dever vodio snahu oko ognjišta. Sada se u mnogim selima običaj izmenio. Stavi se nasred sobe pepeljara od šporeta; dever ili koji drugi vodi snahu oko nje, a devojke i žene pevaju.
220. Svekrva na glavi drži mericu sa darovima za kuma i staroga svata i kreće se u dvorištu oko vedra koje je napunjeno vodom. Za njom idu snaha, mladoženja i dever. Za to vreme četiri devojke, po dve naizmenično, pevaju ovu pesmu.
221. Kad se dele darovi.
222—224. Kad snaha daruje svekrvu, ali i u drugim prilikama.
225. Kad kum uzme dete.
229. „Dok kum drži kumašinče".
234. Ovu tužbalicu je 1890. godine izgovarala Božana Stanimirović iz Bojinog Dela, kojoj je umrlo sedmoro dece. Još je pamte stariji ljudi u Struganici i Bojinom Delu.
237. Peva se ujutru, kada žetelice polaze na rad.
238—239. Pevaju se ujutru, pre nego što počne žetva.
240—242. Ove pesme su ranije mnogo pevale Pčinjanke kada su, predvođene dragomaninom, polazile u kumanovska sela na žetvu.
243—244. Pesme se odnose na vreme kada su dragomani u gornjim pčinjskim selima skupljali devojke za žetvu na gospodarskim poljima u kumanovskom polju.
245. Peva se kad se ide na žetvu („putačka").
246—250. Kad se žanje, u postatu.
251. Namenjena je onome koji je na begovoj ili gazdinoj njivi predvodio u postatu.
252. Pevana mnogo na bedvama (mobama).
253. Peva se, po pravilu, u podne. Posle svakog stiha javlja se pripev „Mori Nedo, bela Nedo“.
254. Peva se, uglavnom, u podne. Posle svakog stiha dolazi pripev „Rade, belo Rade“.
255—256. Pevaju se u podne.
257. Pesmopojka za ovu pesmu kaže: „Imaše gu još, ne mogu da se setim.“
265—270. Pevaju se najčešće onda kada sunce počinje da zalazi.
271. Postoje i znatno duže varijante. U najvećem broju pesama argati prebacuju visoku topolu, a devojka odbija starca.
272. Umesto „Ej na dve međe devojačke veđe“ ista pesmopojka peva i „Ej na dve kuke devojačke ruke.“
276. U drugim varijantama vučica je našla dete na njivi i dojila ga.
277. Pevala se uveče i noću, na mesečini.
283. Pevala se u raznim prilikama. Krajem XIX veka bila je omiljena i po hanovima.
284. Pevala se mnogo na bedvi (mobi) ujutru. Namenjena je devojci koja nije došla na zajednički rad.
285—288. Bedvarske (mobarske) pesme.
289. Pevala se na bedvi uveče u kolu.
297. „Dervenska pesma“, koja je pevana i kao žetelačka, i to uveče.
300. Umesto „kitke“ u (četvrtom stihu) peva se i „bilje“.
306. Pesma je „gostinska“ i čula se „uz sofru“.
307. Ovo je bila najomiljenija pesma Stamenka Stošića (1896—1975), poznatog narodnog poslanika iz Pčinje. Pevao ju je i na javnim skupovima.
314. Važi i kao žetelačka.
322. Pevač je naziva „anska pesma“.
324. Stana Avramović je ovu pesmu pevala u više varijanata. Rista Bulumač je iz roda Bulumačci u Vranju. On je ostavio svoju devojku Katu, a oženio se drugom Katom. Ostavljena Kata je zbog toga mnogo žalila. Pesma je nastala krajem XIX veka.
329. Znatno skraćena pesma. Svaki stih se ponavlja.
333. Pesma se pre 1912. godine mnogo pevala u pograničnim hanovima („anska pesma“).
335. „Anska pesma“.
338. Dimitra je bila devojka iz mahale Izvor u Crvenom Gradu. U nju se zagledao Turčin iz pogranične službe. Kad je odatle otišao, odveo je Dimitru.
351. U selima je pevana i kao žetelačka.
352. Dok je Nikola Đorđević pevao ovu pesmu, njegova snaha Ljubica Manasijević je stalno šaputala ono što on izostavlja. Na kraju je pričala da je Janin momak bio Turčin. Ali dok je on vojevao, ona se udala.
356. Fragment iz gradske pesme.
359. Pojedini pevači ovu pesmu nazivaju „ajdučka".
360. Prema saopštenju pevača, pesmu su pevale devojke u Bogoševu za vreme izvođenja uskršnje dramske igre „Prosidba".
361. Nekada su je u Vranju pevale žene kao „tkačku pesmu“.
362. Nakon svaka četiri stiha mlađi pevač Mile Kostić dodaje refren:
Nek’ se poje, nek’ se igra,
nek’ se vrti kao čigra. ,
Udala se naša Stana
za Milana sirotana.
363. Članovi folklornog društva u Tibuždu kod Vranja upamtili su ovu pesmu na saboru trubača u Guči. Međutim, Boško Mitrović (1926) izmenio ju je malo u sadržini, a Stojadin Stevanović (1931) u melodiji.
375. Sedeljačka pripevka. Pevaju je po dve devojke naizmenično.
378. „Prepojuvanje" na mobi za predenje. U sobi gde se prede na dva suprotna kraja stoje po dve devojke i „prepojujev“. Jedne pitaju, a druge odgovaraju.
379. „Prepojuvanje“ kad se vuna prede.
384. „Pripovuška“ devojci kojoj je momak vojnik.
395. Neda je bila devojka iz mahale Izvor u Crvenom Gradu. Viđala se često u društvu s Turcima, graničarima i carinicima.
399. Pesma je spevana u Crvenom Gradu. Lenka se udala za Turčina. Posle Prvog svetskog rata posećivali su je roditelji iz Pčinje u Kumanovu.
400. Pesma je nastala u Preševskoj kazi krajem XIX veka. Ljatif iz Preševa bio je poljak u selu Đermanu. Njemu se tamo dopala lepotica Cveta i odveo ju je u Preševo, u svoj harem. Stojan Krdžalija (ili njegov otac) iz poznatog srpskog roda Golčinci u Oslaru intervenisao je, kao predstavnik hrišćana u celoj kazi, kod turskih vlasti i Cveta je vraćena u evoje selo.
401. Vrlo popularna pesma u Pčinji do Drugog svetskog rata. Kate je iz Šainca, iz Čergarske mahale. Udala se u Stajevac, u rod Trnjavci. Odvedena je u Preševo.
404. Svaki stih se ponavlja. Umesto „prozboriše" može biti i „zazboriše“.
408. Velika je iz mahale Izvor u Crvenom Gradu. Tetka je pesmopojki Altani Đošić. Turci su Veliku odveli u Krivu Palanku. Ona je odatle pobegla u Bugarsku. Posle mesec dana se vratila u svoje selo i umrla, slomljena fizičkim i psihičkim patnjama.
412. Najlepšu varijantu ove balade pevala je posle drugog svetskog rata u Vranju Stana Avramović Karamingina. Njena majka Magda bila je savremenik tragičnog događaja i lično je poznavala lepoticu Stojanku i Murat-agu.
415—417. Svaki stih se ponavlja.
427. Omiljena pesma folklornog društva u Dubnici.
437. Muž pesmopojke Jane Cvetković Dušan Cvetković (1915) ovu pesmu peva malo drugojačije. Npr.:
„Prvi mi je dao, prvi mi je dao
tri nize dukata, tri nize dukata;
drugi mi je dao, drugi mi je dao
burmu pozlaćenu, burmu pozlaćenu;
treći mi je dao, treći mi je dao
tri ćemera blago, tri ćemera blago.“
439. Peva se u Beliševu (u Inogoštu) kad se mladići ispraćaju u vojsku. Poslednji stih je novijeg porekla.
412. Najlepšu varijantu ove balade pevala je posle Drugog svetskog rata
446. Svaki stih se ponavlja. Ponegde umesto „jedno konje“ pevaju „jedno gunjče“ ili „jednu pušku“.
462. Za pevača je ovo „zadružna pesma“.
468. „Mlogo se pojala uz sofru“.
473. Broji se kad se igraju žmurke. Svi dečaci ispruže ruke. Svakome se udara po prstima i izgovaraju reči razbrajalice. Kome se padne „kantarče“, on je „magarac" i ispada iz igre. Žmuri onaj koji ostane poslednji, a ostali se kriju.
474. Za žmurke. Igru napušta dečak koji je „ništuk“.
475. Za žmurke. Igru napušta „zlatna jabuka".
476. Za žmurke. Igru napušta „bez baruta“.
477. Za žmurke. Igru napušta „čarapin".
478. Za žmurke. Igru napušta „kurtuč“.
479. Izgovara se „na prsti“ da bi počela igra „žmurke“.
480. „Na prsti“. Čobančići iskopaju malo udubljenje na ispaši i svi u njega stave po dva prsta. Jedan dodiruje svakome prste i izgovara razbrajalicu. Čiji prst dodirne kad kaže „preskočik", taj izvlači ruku iz udubljenja. Ko ostane poslednji u brojanju, on žmuri, a ostali se skrivaju. Kad nekog pronađe, on žuri da ga „popari“ tj. da pljune u udubljenje. To isto čini i onaj koji je pronađen (,,spazen“). Žmuri, potom, onaj koji je „poparen“. Umesto udubljenja može biti i oveći kamen.
481. Slično kao pod br. 480.
482. Tri dečaka ispruže po dva prsta na desnoj ruci. Jedan dodiruje prste i izgovara razbrajalicu. Na „preskočik“ dečak povlači jedan prst. Druga dvojica nastavljaju igru i izgovaraju drugi deo razbrajalice („jedna rada“). Na koga se padne „za devojku", taj ide u stranu. Ona dvojica se dogovaraju i pitaju da li želi „krušku“ ili „jabuku“. On je „ule“, a oni su „cucule“. Ako kaže „jabuka“, dečak koji je „jabuka“ ide i donosi ga na leđima.
483. Kao pod br. 482. Dečak povlači prst na „ćukš“.
484. Za žmurke. Igru napušta „buf“.
485. Jedan dečak udara loptom u zid, hvata je potom i izgovara razbrajalicu. Ukoliko on loptu ne uhvati, zamenjuje ga drugi. Kad vikne „beži“, svi dečaci beže. Ako nekoga pogodi loptom, on i dalje udara u zid i broji. Kad promaši u gađanju, njegovu ulogu preuzima drugi dečak.
486—487. Recituju obično čobani „da prestane kiša“.
489. Izgovaraju deca kad ih neko zakune u majku. „Pesma da se otkunemo“.
491. Recituju deca kad kukavica kuka. Broje koliko puta će da se čuje „kuku“ (toliko će godina dete živeti). Prema predanju, Marko i Marinko su kukavičina braća.
492. Recituju deca kad vide vetrušku. Veruje se da će vetruška sleteti i poljubiti zemlju.
493. Recituju deca u jesen, kad se žerovi (ždralovi) sele na jug.
494. Ova pesma se često pevala početkom XX veka u Gornjoj čaršiji, upravo u mahali Šandud, i to na svadbama i nedeljnim igrankama, kada dođu devojke iz Odžinke ili iz drugih delova grada Vranja. Pesmu je od svoje majke Jovanke zapisao Đorđe Ilić 1940. godine.
500. Umesto „slavu slavi Svetoga Nikolu“ starica peva i „u proleće Svetoga Đorđiju“.
507. Ovo je najpopularnija pesma o Marku Kraljeviću u bujanovačkom i preševskom kraju.
515. Pevana mnogo na sedeljkama.
517—519. U prošlosti je važila za „travarsku pesmu“. Pevale su je devojke i mlade žene kad su u gori brale cveće.
532—533. Pesme opevaju događaj iz prve polovine XIX veka. Kačaci Osman i Šimšir poginuli su u Oslaru prilikom pokušaja da ugrabe devojke iz poznatog roda Burduci. Sahranjeni su na brdu kod Marčinskih kuća. O Ničku, Novku i Osmanu vrlo često se peva u Oslaru, Levosoju i u drugim selima u bujanovačkom i preševskom kraju. Pevač Jovan Lukić kaže da je starija pesma o Ničku i Novku bila duža i da je imala oko 360 stihova.
534—536. Aguš-aga je Turčin iz Biljače koji se odmetnuo od turske vlasti. Obešen je ispred Hamama u Vranju 1865. godine, za vreme kratkog zadržavanja u ovom gradu reformatora Midhat-paše. Pesma o Agušu je najomiljenija narodna pesma u selima Preševske Moravice.
542. Pesma je iz prve decenije XX stoleća. Dima je mladić iz Crvenog Grada, upravo iz mahale Zabel. Ubile su ga komite na putu za Krivu Palanku. Grob mu je u ataru sela Prolesja. Petra je bila njegova tetka iz Zabela kod koje se skrivao.
544. Pesmu je Zarije Mihailović naučio u detinjstvu. U kući njegovog oca često su je pevale komite.
545. Pesma „za raspoloženje“. Pevana je pre 1912. godine noću, uz piće.
546. Pevana je u kolu. Ček’r iz Stajovca je glasoviti hajduk Mladen Stojanović iz roda Čekrci u Gornjem Stajevcu. Hajdukovao je u drugoj polovini XIX veka. Ubiven je na prevaru 1885. godine u šumi Soborštici. Krsta Jovanački je Krsta Kovačević, komitski vojvoda iz Trgovišta. Umro je posle Drugog svetskog rata u Preševu. Bogdan Čardinka je iz roda Bogdanci u Koćuri. Smiljko Punderica je komita iz Koćure.
548. Ova stara hajdučka balada adaptirana je u doba komitskog pokreta (1904—1912) u komitsku.
552. Osim „Rila manastira" čuje se i „Prohor manastira“. Za vreme otomanske vlasti Vranjanci i Pčinjani bili su česti gosti Rilskog manastira.
554. Događaj opevan u ovoj pesmi desio se oko 1805. godine u Grdeličkoj klisuri. Karađorđevi bećari ubili su Vranjanca Abdul Ćerim-agu.
556—557. Pevaju se i u kolu, mada sve ređe.
565. Pesmopojka Grozdana Kostić peva ovu pesmu u dve-tri varijante. Godine 1971, kada je ženila sina, pevala je varijantu u kojoj se sve srećno završava. Tada Mile barjaktar nije prosio devojku u Gornjem Karačevu, nego u Gornjoj mahali u Lopardincu (odakle je njena snaha).
573. Pesma je u vezi sa sukobima vranjskog Husein-paše i pobunjenih Albanaca. Pevač Stojan Stojković je unuk pavlovskog kmeta Stojka i njegove žene Božane. Ševa iz Preševa je Salih Šeh iz moćnog albanskog roda Šehovci u Preševu. Ševin grob se nalazi u preševskoj tekiji.
574. Prvog novembra 1876. ili 1877. godine u manastiru Prohoru Pčinjskom Arsa Marinković, Mita Gidžić i drugi Klinovčani popeli su se na stolove i počeli da pevaju ovu pesmu. Poslednji stih su izgovarali uzvikujući. Arsu Marinkovića i Mitu Gidžića Turci su uhapsili. U sudu u Prištini osuđeni su na po tri godine zatvora.
575. Stojan je bio iz Sobine. Poginuo je, kao švercer, blizu srpsko-turske granice iznad Vranja. Peti stih Stana Avramović peva i u obliku „Oj gavrane, moje crno pile“.
579—580. Šerif-beg je turski carinik. Ubili su ga srpski graničari u prvoj deceniji XX veka blizu Lepčinca, na mestu Liska.
582. Peva se u Vranju na slavama, sedeljkama itd. Primer je kako se pesma do krajnosti sažima.
587—588. Partizan Jaćim Đošić iz Biljače poginuo je 1943. godine kod manastira Prohora Pčinjskog.
592. Na Badnji dan uveče domaćin stavi na glavu tepsiju s pitom zeljanicom, pogaču i drugo, pa izađe u dvorište i polako izgovara ovu magijsku formulu.
593. U kalenicu s vodom i vinom stavlja se uoči Đurđevdana crveno uskršnje jaje, zdravac, dren, kopriva i drugo bilje. Kalenica je noću ispod đula (ruže). Ujutru, pre izlaska sunca, deca se umivaju vodom iz kalenice i dodiruju lice jajetom, zdravcem i drenom. „Da su rumeni kako jajce, zdravi kako zdravac, a cvrsti kako dren.“ Tom prilikom se recituju ovi stihovi. U mnogim domovima to su činile bake unučićima. Obred se u Vranju još u ponekoj kući održava.
594. „Od urok“. Baje se na Badnji dan i to detetu. Pošto badnjak pregori na ognjištu, u sobi ostanu sami bajalica i dete. Ona mašama uzima žar od pregorelog badnjaka i stavlja ga na tri mesta po tri puta oko bolesnika. Tada baje. Posle toga detetu prekrsti ruke i umije ga vodom, izgovarajući opet basmu.
595. „Od urok“. Dok se baje, baca se žar u vodu.
596. „Od uroci“. Baje se najviše deci. Bajalica prelazi rukom preko čela deteta i tri puta izgovara basmu.
597. „Od urok“. Bajalica šest puta uzima makazama žar, dodiruje kalenicu i baca ga u vodu. Šest puta baje prvih šest stihova. Kada sedmi put „frlja“ žar, šapuće poslednja četiri stiha.
598. „Od urok“. Bajalica uzme žar i stavi ga u makaze. Njime dodiruje kalenicu s vodom i tri puta baje. Žar se baca u vodu. Bolesnik popije tri gutljaja od te vode i njome se umiva. Ostatak vode iz kalenice prospe na cveće ili na mačku. Kalenica se poklopi i stavi iza vrata da tu prenoći.
599. „Od urok.“ U vodu se stavlja žar, a para se seče makazama. Tom prilikom se baje tri puta. Posle bolesnik pije tu vodu.
600. „Od uroci.“ Bolesnik sedi nepomično na stolici. Bajalica uzme nož, češalj i kokošije pero, dodiruje obolelo mesto i baje više puta.
601. „Od urok.“
602. „Od uročišta.“ Dok baje, bajalica drži u ruci kitu bosiljka i .salofera. Gasi i žar.
603. „Od urok.“ Bajalica uzme bosiljak, crno kokošije pero, koje je samo ispalo, ražen klas (kojim su vezivane voćke na Badnji dan) i sve to veže crvenim koncem. „Kitkom“ dodiruje ranu (obolelo mesto) i baje više puta.
604. „Od uplu.“ U selu Kalimancu kod Vladičinog Hana, u mahali Bojčinci, živela je bajalica Iglika Stojanović, nadaleko čuvena. Ona je bajala i Miloradu Stevanoviću, i to više puta, tako da je on tekst upamtio.
605. „Od uplu.“ Najviše se baje deci. Nakon bajanja bajalica baca brašno na zid. Ako se pokaže neka figura, bajanje je uspešno. Ukoliko pak ne, bolesnik dolazi na bajanje i dalje. Ako figura na zidu liči na vuka, smatra se da se dete uplašilo od te životinje.
606. „Od uplu.“ Baje se tri puta. Usijanom mašom bajalica dodiruje vodu u kalenici ili tanjiru. Bolesnik pije tu vodu i njome se umiva. „Posle se voda rasipe na kuče i na mače.“
607. „Kad ufati upla.“ Tri puta se baje. Bolesnik se pokrije nekom tkaninom, a bajalica usijanom mašom dodiruje vodu u nekom sudu i maše ispred njegove glave. Voda se prospe u cveće.
608. „Od uplu.“ Bajalica napuni kalenicu vodom i užeže mašu. Bolesnik sedne na tronošku i sastavi kolena. Bajalica stavi kalenicu na njegova kolena, dodirne vrhom maše vodu i izgovara tri puta prvi stih. Posle toga mu stavi kalenicu na grudi ili na „čašku“, dodirne mašom vodu i tri puta izgovara drugi stih. Na kraju, stavlja mu kalenicu na glavu i šapuće tri puta treći stih. Vodu baca mašom na sve četiri strane. Bolesnik pije iz kalenice tri gutljaja vode.
609. „Od uplu.“ Bajalica dovede uplašeno dete do drvljanika. Udara u trup sekirom i tri puta baje.
610. „Od uplu.“ U kalenici, u vodi, ugasi se žar. Bajalica užeženu mašu stavlja u vodu i tri puta baje.
611. „Od uplu.“ Baje se utorak, četvrtak i u subotu. Basmu su ranije u Poljanici znale skoro sve majke. Bolesnik podigne glavu, a bajalica mu ispod brade prinese kalenicu s vodom. U vodu potapa usijanu mašu. Dok se para diže, bajalica tri puta izgovara basmu.
612. „Od uplu." Gasi se žar u kalenici i baje se tri puta.
613—614. „Od uplu.“ Mašom se uzme usijana bliznica, njome se tri puta dodiruje voda u kalenici i tri puta se baje. Nakon bajanja bolesnik tri puta pije tu vodu. Voda se prospe na vrata.
615. „Od uplu.“ Baje se „kad se jede Mesec". Bajalica baca brašno na vrata i devet puta baje basmu. Posle toga je šapuće skraćujući je za po jedan stih, tako da poslednji put izgovara samo stih „Imam devet brata“. Pažljivo gleda kakva se slika na vratima pojavila.
616. „Od uplu.“ Prvo se rukama „frlja“ voda iz posude preko glave bolesnika u potok, a potom na zemlju i baje se više puta.
617. „Od uplu.“ Baje se nad vodom tri puta.
618. „Od uplu.“ Bajalica usijanu mašu stavlja u vodu, a potom je primače nogama, grudima i glavi bolesnika i baje više puta.
619. „Od uplu.“ Ispred bolesnika se maše sekirom, ostrilom i svrdlom i baje se tri puta.
620. „Od uplu.“ Baje se sedam dana i to po tri puta. Bajalica u levoj ruci drži kašiku, a u desnoj malo brašna. Kad završi bajanje, baca kašiku i prosipa brašno na sto. Ako se kašika „zaklapa“, ona se baca više puta. Bajalica posmatra kakve je figure napravilo brašno. Ona potom tri puta uzima brašno i daje ga bolesniku da ga popije s vodom.
621. „Od uplu.“ Baje se „kad se jede Mesec“. Bajalica topi olovo i stavlja ga bolesniku na glavu, grudi i noge i baje devet puta. Potom posmatra kakve će figure biti kad se olovo ohladi. Ako se pojavi figura neke životinje, smatra se da se bolesnik od nje uplašio.
622. „Od zmiju." Klasom ovsa i raži dodiruje se mesto koje je zmija ujela i baje se tri puta.
623. „Od poganicu." Perom od kokoši dodiruje se mesto koje je zmija ujela i baje se tri puta.
624. „Od zmiju.“ Burjanom i drugim biljem trlja se ujedeno mesto i devet puta se baje.
625. „Kad uape zmija.“ Baje se devet puta.
626. „Od poganicu." Bajalica uzme kukurek („jedinak"), zmijsku travu i nož, njima redom dodiruje ranu i baje tri puta. Na kraju, nožem pravi krst.
627. „Od zmiju.“ Tri puta se šapuću prva tri stiha i tri puta se hukne na ujedeno mesto. Posle toga se šapuću ostali stihovi i hukne se takođe na ujedeno mesto. Ako je zmija ujela čoveka ujutru, u trećem stihu će biti „ručala"; ako ga je ujela u podne — „obeduvala", a uveče — „večerala".
628. „Od usov.“ Bajalica uzme ostrila i njima dodiruje čas vodu u posudi, čas ranu i baje. Nakon toga uzme kamenčić sa zemlje i dodiruje obolelo mesto. „Ako rasne ovoj kamenče, i usov će da rasne.“
629. „Od usov.“ Bajalica uzme nož (crnokorac), ostrilo i crni češalj. Dodiruje ovim predmetima usov i baje tri puta. Potom hukne i dodirne rukama zemlju.
630. „Od usov.“ Upotrebljava se pri bajanju nož, češalj i ostrilo. Baje se tri puta do vode („jer voda sve nosi“).
631. „Od usov.“ Uzme se poskurica, ostrilo i nož, dodiruje se njima obolelo mesto i voda i baje tri puta. Ovo se radi pored reke, potoka ili gsored kalenice s vodom.
632. „Od usov.“ Bajalica nastoji da ne vidi obolelo mesto jer se veruje da usov, kad ga ona istera, može u nju da pređe.
633. „Od usov.“ Baje se na Sovitu subotu, tj. na nekoliko dana pre zadušnice. Bajalica uzme ostrilo, češalj, nož, kost, so i mast. Dodiruje obolelo mesto i baje.
634. „Od usov.“ Baje se devet puta. „Kako sam zborila, takoj sam na vrbu rezala. Kako što se vrba prifaća, takoj na mene da mi se faća bajanje.“ Tako je postupala Kocana Jovanović dok je učila basmu od svoje babe Jovanke, vračare iz Trgovišta.
635. „Od usov.“ Uzme se nož, češalj i ostrilo, njima se dodiruje obolelo mesto i baje tri puta. Kad su starije žene u Koćuri ovu basmu „predavele“ naslednicima, to su činile na Đurđevdan ujutru, najčešće pored potoka. Devojka koja uči basmu, prvo baje vrbi („da se bajanje prifaća kako vrba u prolet“).
636. „Od usov.“ Uzme se ražena slamka, bosiljak i perce od kokoške, pa se sve to preveže crvenim koncem. „Kitkom“ se prevlači preko rane i baje se. Ovo se čini nad posudom s vodom u koju bi se stavila so.
637. „Od usov.“ Dodiruje se obolelo mesto četkom, ostrilom i nožem i baje se tri puta.
638. „Od usov.“ Baje se tri puta.
639. „Od usov.“ Bajalica uzme kamen, nož, svrdao i češalj, njima dodiruje obolelo mesto i baje. Predmete baca u vodu.
640. „Od usov.“ Dok baje, obično do izvora, bajalica maše nožem iznad rane. Kada završi bajanje, ona hukne u ranu i kaže: „Neka olakne kako vetar što duna.“
641. „Od usov i kad boli ispod grudi — u čašku“. Bajalica kalenicu s vodom stavlja bolesniku na glavu, na stomak i kolena. Usijanom mašom dodiruje vodu i baje tri puta.
642. „Od usov.“ Bajalica uzme crni češalj, grudu soli i ostrilo, njima dodiruje usov i baje tri puta.
643. Baje se kad se na vimetu ovce ili krave pojavi usov. Bajalica brusom, češljem i lojem dodiruje obolelo mesto i tri puta izgovara prva dva stiha. Nakon toga kamenom dodiruje usov i tri puta šapuće druga dva stiha.
644. „Od usov.“ Perom od kokoši, češljem i ostrilom dodiruje se usov i baje se tri puta.
645. „Od crveni vetar.“ Strukom pitomog stratora, koji je nakvašen vodom, bajalica dodiruje obolelo mesto i baje tri puta dnevno. Bolesnik ponese vodu kući i njome kvasi obolelo mesto više puta u toku dana.
646. „Od nametku." Klasom raži, travkom i perom od kokoši dodiruje se oko i baje tri puta.
647. „Od nametku." „Kitkom“, u kojoj su bosiljak, struk raži i kokošije pero, bajalica maše bolesniku ispred očiju i baje tri puta.
648. „Od nametku.“ Više puta se baje i vodom kvase oči. Stih „sas svatovi si došla“, bajalica izgovara i „sas svatove si došla“.
649. „Za nametku." Kokošijim perom i klasom od raži nežno se dodiruje oko i baje se devet puta.
650. „Za crvenu nametku.“ Obično se baje deci.
651. Baje se kad su krvave oči. Perom od crne kokoške maše se ispred očiju bolesnika i tri puta se šapuće basma.
652. „Od oči.“ Maše se nožem ispred očiju bolesnika. Može se upotrebiti i „kitka“ (bosiljak, raž i kokošije pero).
653. Basma se izgovara tri puta kad nekome mnogo suze oči.
654. Baje se za „ječmičak“. Žena koja baje sažvaće beli luk, pa hukće prema bolesniku. „Ječmičak“ tri puta dodiruje kamenčićem i tri puta kazuje basmu. Ovu basmu može da baje samo žena koja ima „stanovito ime“ (Stana, Stojanka, Stoja, Stojka i sl.).
655. „Od sekavinu.“ Bolesnik stoji i ćuti. Bajalica kokošijim perom, strukom bosiljka i raženom slamkom dodiruje obolelo mesto i baje tri puta.
656. „Od sekavinu.“ Bajalica okreće usijanu lopaticu oko bolesnikove glave i tri puta kazuje basmu.
657. „Kad boli glava.“ Baje se „sas kitku“, koja sadrži: bosiljak, ražen klas i kokošije pero.
658. „Kad boli glava.“ Bajalica prvo maše nožem ispred bolesnika i šapuće basmu. Drugi put baje „sas kitku“, u kojoj su: bosiljak, ražen klas i Jterce od kokoši.
659. „Od glavobolju." Baje se dvaput. Prvo se usijana lopatica prinese bolesnikovoj glavi, a potom mu se glava preveže maramom.
660. „Od sermu u ruku.“ Prvo mora da se nađe voda u šupljem ceru, da se donese kući i stavi u kalenicu. Bolesnik drži ruku u vodi, a bajalica je trlja i baje mu.
661. „Od cermu.“ Fragment. Baje se devet puta.
662. „Od cermu.“ Bolesnik sedi na trupcu za sečenje drva. Bajalica ga dodiruje sekirom i tri puta baje.
663. „Od cermu.“ Trlja se rukama obolelo mesto i više puta se šapuće basma.
664. Baje se bolesniku koji oseća „bodež“ u grudima ili kostima. Dok bolesnik stoji, bajalica stavi ruke pozadi i suče vrpcu od konoplja. Ona tri puta šapuće basmu i zavezuje vrpcu na tri mesta. Vrpca se vezuje bolesniku za pojas. Posle dvadeset i četiri časa on je baca u vodu.
665. „Od boljku.“ Vračara je u ranu zoru mlade srede ili subote išla u neku dolinu ili potok i odvraćala vodu iz korita. Tom prilikom je bajala bolesnicima.
666. „Od boljku.“ Perom od crne kokoši prevlači se preko rane i baje tri puta.
667. „Od blagu boljku.“ Bajalica dodiruje obolelo mesto nožem, češljem, kokošijim perom, kokošijim izmetom, lešnikom i ostrilom i baje više puta.
668. „Od blagu boljku.“ U činiju se sipa voda, u koju bolesnik stavlja novac i „beleg“ (končić od svoje odeće). Bajalica mu baje nad vodom.
669. „Od blagu boljku.“ Bolesnik sedi nepomično na stolici, a bajalica nožem, češljem, kokošijim perom, kokošijim izmetom, lešnikom i ostricjom dodiruje ranu i šapuće basmu.
670. „Od dobricu.“ Baje se tri puta.
671. „Od podljutu.“ Bajalica zaveže alenim (crvenim) koncem kitu u kojoj su: bosiljak, ražena slamka i kokošije pero, prevlači njome preko rane i baje tri puta.
672. „Od podljutu.“ Tri puta se baje „sas kitku“ ili bez nje.
673. „Od podljutu.“ Bajalica klasom raži dodiruje „podljutu“ i baje više puta.
674. „Od podljutu.“ Bajalica pre izlaska sunca pravi kamenom krug oko rane bolesnika i baje šest puta.
675. „Od oslu.“ Baje se kad treba nešto da se pojavi na telu nekog čoveka, i to ispod kože.
676. „Od pod grudi.“ Baje se pre izlaska sunca. Bajalica stavlja bolesniku brašno iza levog uva i baje. Brašno se baca na vrata i zid.
677. „Od pod grudi.“ Bajalica maše kosom ispred bolesnika i više puta šapuće basmu.
678. „Od pod grudi.“ Sekirom se maše ispred stomaka bolesnika i baje se devet puta.
679. „Od pod grudi.“ Uveče, kad se bolesnik uspava, bajalica metne u vatru lopaticu i mašu. Potom ova dva predmeta stavlja u kalenicu, u kojoj je voda, a zatim maše njima ispred glave, grudi i nogu bolesnika i baje.
680. „Od pod grudi.“ Baje se tri puta.
681. „Od abu“ („ispod grudi“). Ovu basmu je godinama bajala Rosa Cvetković, vračara iz Tibužda. Ona bi pre izlaska sunca uzela sekiru i sa bolesnikom odlazila nekom dubu (starom hrastu). Dok je bajala, udarala je sekirom u koru hrasta. Bajala je više jutara.
682. „Za suvo slance" — (kad boli ispod grudi). Pepelom se napuni čaša i pokrije. Potom se baje tri puta.
683. „Od kračicu“. Nađu se nitke s koncima, i to „pustinjačke". Vlasnica treba da je mrtva i da nitkama niko nije tkao posle njene smrti. Bolesnik legne na stomak, raširi ruke, a skupi noge. Meri mu se dužina „od perčin do stopalo". Meri se i dužina raširenih ruku. Ako se dužine podudaraju, nema „kračicu“. Ukoliko su pak ruke duže, ima „kračicu“. Bajalica seče konce od nitke nad bolesnikom i tri puta baje. Potom donese u lopatici žar i na njega stavlja isečene konce. Bolesnik udiše dim. Za vreme obreda prisustvuju, po pravilu, sestra ili žena bolesnika.
684. „Od pupak.“ Baje se na Badnji dan u sumrak. Onaj kome se „razvija iupak“ uzme malo testa što je ostavljeno kad se mesio zeljanik, iziđe na gumno i kreće se oko stožera. Bajalica mu baje. Testo ostaje na stožeru.
685. „Od krupu.“ Bajalica uzme čašu s pepelom i preveže je krpom. Prvo čašom dodiruje stomak bolesnika i baje dva puta. Posle toga mu dodiruje leđa i baje jednom. Pepeo iz čaše sipa u vodu. Ta se tekućina pije tri puta dnevno pre jela.
686. „Od krupu.“ Vračara odlomi od tri plota devet suvaraka. Bolesnik kleči pored vode (kladenac, vir, potok). Ona mu prvo stavi sve suvarke na glavu, a potom baje i baca ih u vodu i na zemlju („na suvo“). Kad
završi bajanje, daje bolesniku malo vode iz šake („da malko srkne“), a ostatak baca preko njegove glave. Prebroji suvarke. Ukoliko ih je više na zemlji, „krupa“ je suva; ako ih je pak više u vodi, krupa je „vodna“.
687. „Od krupu.“ Baje se na izvoru tri puta pre izlaska sunca.
688. „Da dete ne plače.“ Baje se kad zalazi sunce. Bajalica podigne jedan kraj od fute, uzme dete u ruke i stojeći baje tri puta.
689. „Od peruštac". Baje se devet puta i to obično nad potokom. Uzme se trava bobinja i njome se dodiruje „peruštac“ (mesto na telu gde se koža ljušti).
690. „Od lišu.“ Bajalica iglom dodiruje pepeo, a potom pravi krug oko liše i baje više puta.
691. „Od padaći boles“. Uoči mlade srede umesi se kravaj od nesejanog brašna od tri vrste. Uzima se potkovica, najčešće konjska, malo soli i trica. Bajalica sve to odnese na izvor i tamo bolesniku daje. Sa izvora se zahvata voda.
692. „Od proliv“. Baje se tri puta.
693. Baje se čoveku kome je umro vršnjak (ako su rođeni istog dana ili meseca). Onaj kome se baje drži se za šljivu požegaču. Bajalica prvo dodiruje zemlju rukama, a potom njega i baje. U nekim selima vršnjak se dodiruje katancem. Katanac je posle sakriven četrdeset dana. Potom se zakopa u grob umrlog vršnjaka.
694. „Kad nekoj ne rasne“. Baje se tri puta pored visokog rodnog drveta.
695. „Od uplu“ (najčešće).
696. „Od abu“ (najčešće).
697. Kad neko pobegne od kuće, uobičajeno je bilo da se njegovi opanci kuvaju u grnetu i da se tada ova magijska formula izgovara. Verovalo se da će se on posle toga vratiti.
698. Recituju čobani kad je magla u planini.
699. „Protiv maglu“.
700. Bajalica rasplete kosu, stane na prag, gleda u gradonosni oblak i baje tri puta.
701. Basmu izgovaraju glasno žene kad naiđe gradonosni oblak.
702. Ova magijska formula kazuje se u raznim prilikama. „Ona treba da spreči sve ono što je za čoveka lošo.“ U selima Vranjskog Pomoravlja, u Klinovcu, npr., ona se javlja u ovom obliku:
Tam bilo, tam ostalo!
Naš pvt’l sneja jajce na kol’c.
Jajce palo niz kol’c,
pa se ne iskršilo,
a na nas se ništo lošo ne desilo!
703. Na Mladence ujutru žene prosipaju vodu na kamenje i izgovaraju ovu magijsku formulu protiv zmija.

Reference

Izvor

• Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 311-323.