PLAČ
jedne pomodarke
Smrt te ote... nestalo te..
Teško meni sve do veka!
Iz očiju mojih mutnih
Nek poteče cela reka.
Od uzdaha mojih teških
Holujina nek se diže!
Već ni tebe, jaoj meni,
Već ni tebe nema više!
Sklopljene ti mudre oči,-
Mlado telo već se koči;
Nemam koga „zlatom" zvati
I na krilu ljuljuškati.
Ili ko će svaki korak
Tako verno da mi prati?
Il' ko će mi više puta
Hladna nedra ogrejati?
I srce mi jošte bije,
Jošte živi, još ne puče...
Ao lepo, ao mlado,
Ao mudro moje — kuče!
