PISAC ZAZIVA PRESVETU DEVU DA BI MU POMOGLA SAMU SEBE HVALITI
Dubinu velika veliku dubina zove U širokom tvom glasu.
(Iz Psalama)
Ja i tebe naričem bezdnom.
A i sam sebe nazivljem bezdnom.
Ti si bezdna velika, dobra glasa
I luna si svakih božijih darova
Kakono si i sama o sebi rekla —
Učinio mi je veliku, dobru pohvalu moćni!
A ja, hudi, vrlo sam slab i malovrstan
I dubina je u meni nerazuma,
Kroštono sam isto jedan ležak,
I neradin i lužica; zato i ne umim
Niti mogu tebe hvaliti onako,
Kako bi se valjalo.
I sade to na današnji dan
Bezdna bezdnu dozivlje,
Jer ja, budavši dubina
Nesvestice i neumenja,
Tebe zovem na pomoć, presveta devo,
Kojano si puna bezdna bistroumnoga,
Da bi mi pomogla sebe samu hvaliti.
