O uzeću Ozije
0001 Car čestiti bio ferman piše
0002 pa ga posla preko Carigrada,
0003 u fermanu care govoraše:
0004 "Je li kakva već ima careva
0005 gospodara ja l’ gospodičića,
0006 da on digne četiri sandžaka,
0007 Bosnu slavnu i Hercegovinu,
0008 Skenderiju i svu Rumenliju,
0009 da on pođe Oziji bijeloj,
0010 da Oziju brani od Moskova?"
0011 Mlogo ferman prođe carevine,
0012 sedamdeset i sedam gradovah,
0013 i suviše Palanku Bijelu,
0014 dokle dođe na Hercegovinu,
0015 u rukama Čengić-Bećir-paše.
0016 Kad je paša ferman razgledao,
0017 pak od zemlje na noge skočio,
0018 pripasao do devet sabaljah,
0019 desetu je u ruke uzeo,
0020 pitaju ga Turci Osmanlije:
0021 "Što su, pašo, do devet sabalja?"
0022 Čengič-paša njima odgovara:
0023 "Neka znate, Turci braćo draga!
0024 Devet bratah do devet Čengićah,
0025 imam paša dva nejaka sina,
0026 i njima ću dat u ruke sablje
0027 da posluže cara čestitoga,
0028 a Mustafu oženiću sina
0029 udovicom moskovskom caricom."
0030 Ma ne veli paša akobogda,
0031 no se Turčin konja privatio
0032 pa podignu četiri sandžaka,
0033 pravo ide Oziji bijeloj.
0034 Pred njim ide mlada pašinica,
0035 pred konja mu na koljena pade,
0036 suze roni, ovako govori:
0037 "Aman, paša, za zdravlje carevo!
0038 Da napola đecu dijelimo,
0039 e kad, pašo, na Moskova pođe,
0040 ja se bojim više mi ne dođe,
0041 poginuće gospodsko koljeno."
0042 To se paši teško dožalilo,
0043 ostavio Cafer-agu, sina,
0044 a Mustafu pred sobom povede
0045 da ga ženi rusinskom caricom.
0046 A kad dođe u Polje Ozinsko,
0047 sretoše ga do dva džerenala,
0048 do dva brata dva Vladislavića,
0049 živijem se ognjem udariše,
0050 kad se krvca prolijevat stade,
0051 od tri oke kamen zanosaše,
0052 u Oziju Turke ućeraše,
0053 od Ozije vrata zatvoriše,
0054 Knjigu piše Vladislavić-Jovo
0055 pak je posla u paše Čengića:
0056 "Hodi, pašo, vjeru ufatimo!"
0057 Sastala se oba gospodara,
0058 ufatiše vjeru za neđelju.
0059 A kad sveti Vasiljevdan dođe,
0060 u najgrđe doba od godine,
0061 po božiću kad nahodi snijeg,
0062 staše Rusi služit leturđiju,
0063 a tatarske paše ižljegoše
0064 pa Čengijća pašu prekoriše:
0065 "Čengijć-pašo, caru izdajice!
0066 Što gledamo Moskova krvnika,
0067 nego hodi da mu udarimo!"
0068 Ovo paši teško žao bilo,
0069 od Ozije vrata otvorio,
0070 na Moskova snažno udariše,
0071 a Rusi se braniti ne šćeše
0072 dok odsluže svetu leturđiju,
0073 izgubiše šest hiljadah vojske,
0074 i suviše sedam đerenalah,
0075 a kada se božja odslužila,
0076 i to viđe Vladislavić-Jovo,
0077 malo dalje tambor izmakao,
0078 gađa Jovo bijelu Oziju.
0079 Tako njemu bog i sreća dade,
0080 zapali mu sedam džebehanah,
0081 svu Oziju u lagum digoše,
0082 tadar usta junak na junaka,
0083 Vladislavić na pašu Čengijća
0084 dokle ga je živa ufatio,
0085 ovako mu Jovo govorio:
0086 "Znaš li, pašo, jes’ li zapazio,
0087 kad smo bili na Hercegovinu,
0088 kad ti nosih maslo i jaganjce,
0089 ti veljaše da ti dosta nije?"
0090 Mahnu sabljom, posječe mu glavu,
0091 i babu mu Hadži-kapetanu,
0092 a Mustafu zarobi mu sina,
0093 sedamdeset i sedam Čengijćah,
0094 i suviše robja ostaloga.
0095 To je bilo kad se učinilo,
0096 a srce se naše veselilo.
