O turskom caru
0001 Razbolje se silan car-Murate
0002 u Stambolu u carstvu svojemu,
0003 od srčane velike bolesti,
0004 hoće, kažu, care umrijeti.
0005 K njemu idu paše i veziri
0006 i ostale age i begovi,
0007 i spahije i mlade delije
0008 te gledaju svoga gospodara,
0009 bolan im je Murat govorio:
0010 "Sluge moje, mloge tevabije!
0011 Je li u vas, moje vjerne sluge,
0012 da otide u ’arem na kulu
0013 da dovede Sulejmana moga,
0014 dok se jošte malo živ nahodim
0015 za života da š njim progovorim?"
0016 Namjeri se Sokolovć-paša
0017 te pošeta u harem na kulu,
0018 te dofati Sulejmana luda,
0019 ufati ga za bijelu ruku
0020 pa ga sjede babu više glave.
0021 Nu da vidiš Sulejmana luda,
0022 kada viđe na umoru baba,
0023 više njega roni suze vruće,
0024 pak se š njime razgovarat pođe:
0025 "A moj babo, bolani Murate!
0026 Bozna meni hoćeš umrijeti,
0027 što je tebe na svijet bijeli,
0028 što je tebe, babo, najžalije?
0029 Ali žališ paše i vezire,
0030 ali žališ age i begove,
0031 al’ spahije i tvoje delije,
0032 ali žališ zemlje i gradove,
0033 ol’ velike lafe i timare,
0034 ol’ mi žališ prebijele kule,
0035 ali tvoje sultanije mlade,
0036 oli mene Sulejmana luda?"
0037 Kad je Murat njega razumio,
0038 tople su ga suze propanule
0039 pa je njemu riječ govorio:
0040 "Prođi mi se, Sulejmane sinko!
0041 Ja ne žalim paše ni vezire,
0042 nit’ ja žalim age i begove,
0043 ni spahije, ni mlade delije,
0044 nit’ ja žalim zemlje i gradove,
0045 ni ulafe ni moje timare,
0046 nit’ ja žalim prebijele kule,
0047 ah ni moje sultanije mlade,
0048 a ni tebe Sulejmana luda,
0049 no mene je, sinko, najžalije,
0050 jer ja hoću danas umrijeti,
0051 a ostade Budim u kaura.
0052 No me čuješ, Sulejmane sinko!
0053 Danas ćete mene ukopati,
0054 a tebe te carem učiniti,
0055 sjesti te te u zlatnu stolicu
0056 i date ti od Stambola ključe
0057 i tebe te čestitati carstvo,
0058 i ja velju čestito ti, sinko,
0059 no kad bi se snage dovatio,
0060 ne ostavi Budim u kaura."
0061 To izusti a dušu ispušti
0062 i poleće k svecu Muhamedu.
0063 Kad viđoše paše i veziri,
0064 e to oni cara ukopaše,
0065 ožališe kako gospodara,
0066 Sulimana luda zacariše,
0067 sjedoše ga u zlatnu stolicu
0068 i daše mu od Stambola ključe
0069 i svi njmu čestitaše carstvo.
0070 Ono zeman po zemanu prođe,
0071 dok se momče snage dofatilo,
0072 a kada se dofatilo bilo,
0073 on upazi babove riječi
0074 ljto je njemu na smrt govorio
0075 pa dovedu ćatu velikoga,
0076 on mu piše sitnijeh fermanah,
0077 napisa mu šezdeset fermanah,
0078 u šezdeset opravi gradovah
0079 da se kupi silovita vojska.
0080 Nu da vidiš čuda i drugoga!
0081 Sanak snila budimska kraljica,
0082 sanak snila i u san viđela.
0083 grom zagrmje o’ Stambola grada,
0084 a sijevnu od Misira munja,
0085 mjesec pade na sred Muhačeva,
0086 pod Budimom gradom bijelijem,
0087 oko njega tice dolećele,
0088 najprvi su krstači orlovi,
0089 pa za njima sivi sokolovi,
0090 a za njima b’jeli labudovi,
0091 poza njima tice golubovi,
0092 a najzadnji čarni gavranovi,
0093 još je Budim zmija opasala
0094 te jezikom po pendžera liže,
0095 a Budim se iz temelja njiha,
0096 pa dopade Danica zvijezda,
0097 pade ona tamo kod mjeseca.
0098 Sanak snila pak se probudila,
0099 evo kralju kaže gospodaru
0100 ljto je mlada u san vidijela,
0101 sve mu što je kaže i kako je.
0102 Kad je kralje ljubu razumio,
0103 e se bješe na jade vidio,
0104 ne može se sanu domisliti,
0105 ali mu je dobra sreća bila,
0106 on imaše jednu vjernu slugu,
0107 po imenu Uštukliju Jova,
0108 on se svemu može domisliti,
0109 brže mu je knjigu opravio:
0110 "Slugo moja, Uštulijo Jovo!
0111 Da si brže u Budim bijeli."
0112 Kad je Jova knjiga dopanula,
0113 hitro skoči od zemlje na noge,
0114 pak se turi vrancu na remena,
0115 te pošeta u Budima grada,
0116 tu se s kraljem razgovarat pođe:
0117 "Što si, kralju, za me opravio?"
0118 Kralj mu kaže što je i kako je,
0119 što je snila budimska kraljica.
0120 Jovo ćuti ništa ne govori,
0121 no šeta se tamo i ovamo,
0122 šetao se a za san mislio,
0123 lasno mu se bješe domisliti,
0124 pak su Jova suze propanule,
0125 te je Jovo riječ govorio:
0126 "Jadna gospo, budimska kraljice!
0127 Već ga jadna nigda ne zaspala,
0128 kad zaspala već se ne dizala,
0129 lasno ti se sanu domisliti:
0130 što zagrmje o’ Stambola grada,
0131 to je care bio na umoru
0132 i bozna je care preminuo,
0133 na sina je carstvo ostavio,
0134 na smrti je njemu govorio:
0135 "Eh, ostade Budim u kaura!"
0136 Što l’ sijevnu od Misira munja,
0137 to će care silu sakupiti,
0138 ljto l’ je mjesec nasred Muhačeva,
0139 tu će care čador razapeti;
0140 što su za njim tice dolećele,
0141 što su prvi krstači orlovi,
0142 to te biti paše i veziri,
0143 što l’ za njima sivi sokolovi,
0144 to te biti age i begovi,
0145 što l’ za njima b’jeli labudovi,
0146 to te biti od iskona Turci,
0147 od onoga Šama bijeloga,
0148 što l’ za njima tice golubovi,
0149 to te biti đeca janjičari,
0150 što l’ najzadnji čarni gavranovi,
0151 to te biti arapski begovi,
0152 što l’ je Budim zmija opasala,
0153 to te njega opkoliti Turci,
0154 što l’ jezikom po pendera liže,
0155 to te njega biti iz topovah,
0156 što l’ dopade Danica zvijezda,
0157 pade ona tamo kod mjeseca,
0158 to te kralja tebe ufatiti
0159 i sjesti te caru uz koljeno."
0160 Kad je kralje Jova razumio,
0161 e mu bješe riječ govorio:
0162 "A za boga, Jovo vjerna slugo!
0163 Sad što ćemo ali kako ćemo?
0164 Ali ćemo Budim ostaviti,
0165 al’ s Turcima boja zametati?"
0166 No mu Jovo riječ govorio:
0167 "Ne bjež’ kralju, dragi gospodaru!
0168 Ljto te tvoji tri tanbora vojske,
0169 a u svaki po trista hiljadah?
0170 Nedaj grada bez velika jada!"
0171 Na tome se razminulo bilo,
0172 Malo bilo, mlogo ne trajalo,
0173 dok je care silu sakupio,
0174 a kada je bješe sakupio,
0175 š njom dohodi da Budima b’jela,
0176 sve su polje prekrili šatori,
0177 ka planine snjegovi bijeli,
0178 nad njima su razviti barjaci,
0179 te se viju ka mrki oblaci,
0180 stramno ih je očima gledati
0181 kad ih stanu vjetri kolebati.
0182 A kad sila trudna počinula,
0183 e su brzo na grad udarili,
0184 biše grada tri neđelje danah,
0185 jedna vojska kralju izginula,
0186 i nebo je tama ufatila
0187 od brzoga praha i olova,
0188 u tamu je od Budima kralje,
0189 boga moli, suze prolijeva:
0190 "Daj mi, bože, vijar od planine
0191 da razmakne tamu u krajeve,
0192 da ja vidim čija gine vojska,
0193 čija gine, čija li dobiva!"
0194 Boga moli i umolio ga,
0195 te mu vijar od planine puhnu,
0196 razmaknu mu tamu u krajeve,
0197 te u vojsku kralje pogle’nuo,
0198 ali mu je sila poginula,
0199 nu da vidiš čuda i opeta,
0200 iz tame je junak izletio
0201 na vrančiću konju velikome,
0202 za ruku je kralja dofatio
0203 i metnu ga za sobom na vranca,
0204 opasa ga pasom dva-tri puta
0205 a četvrtom od sablje kaišom,
0206 š njim pojbeže poljem zelenijem,
0207 dokle dođe caru pod čadora,
0208 sjede kralju caru uz koljeno.
0209 Kada care Ture ugledao,
0210 e mu bješe riječ govorio:
0211 "A tako ti, nepoznan delija!
0212 Koji si mi kralja ufatio,
0213 išti, reče, što je tebe drago,
0214 daću tebe kakvo hoćeš blago."
0215 Tader Ture riječ govorilo:
0216 "Nije ovo nepoznan delija,
0217 no je ovo Kovčić Murat-bego,
0218 od Lijevna grada bijeloga,
0219 neću tebe pare ni dinara,
0220 no te molim kako gospodara,
0221 ti napiši bijeli fermana:
0222 dok je gođe od Kovčića traga
0223 u Lijevnu gradu bijelome,
0224 da drugoga muselima nejma."
0225 To je care jedva dočekao
0226 i dade mu bijela fermana.
0227 Kad to čula budimska kraljica
0228 da su kralja zarobili Turci,
0229 e se mlada na jade viđela,
0230 na koljeno sitnu knjigu piše
0231 a šilje je Uštugliji Jovi:
0232 "Da si brže u Budim bijeli!"
0233 Kad je Jova knjiga dopanula,
0234 itro skoči od zemlje na noge
0235 te pošeta u Budim bijeli,
0236 s kraljicom se razgovarat pođe:
0237 "Što si, gospo, za me opravila?"
0238 "Kako što je, nama vjerna slugo!
0239 E ni kralja zarobiše Turici,
0240 no moš li se, slugo, domisliti,
0241 kako bismo kralja izmolili
0242 da ga kleti ne napate Turci?"
0243 "Lasno ti se mogu domisliti,
0244 no napravi do sedam arabah,
0245 napuni ih žutije’ dukatah,
0246 pa upregni kola i volove
0247 te na kola natovari blago,
0248 a na blago o’ zlata siniju,
0249 na siniju od Budima ključe,
0250 ođeni se što možeš najljepše,
0251 jošte uzmi najmlađega sina,
0252 ćeraj blago caru čestitome
0253 i predaj mu od Budima ključe,
0254 od nevolje vijetaj mu kumstvo
0255 neće li ti mo’bu prifatiti
0256 i žalosna kralja pokloniti."
0257 To je mlada jedva dočekala,
0258 sve je tako naredila bila,
0259 jošte uze najmlađega sina
0260 i otide poljem zelenijem,
0261 dokle dođe caru pod čadoru,
0262 stavi pred njim o’ zlata siniju,
0263 na siniju od Budima ključe,
0264 na ruke mu čedo dodavaše,
0265 od nevolje vijeta mu kumstvo.
0266 Bješe care srca milsotiva,
0267 milostiva i bogoljubiva,
0268 radosno je kumče prifatio,
0269 a kraljicu bolje darovao,
0270 e joj kralja bješe poklonio
0271 i bolje je bješe darovao,
0272 na sina joj kraljstvo ostavio,
0273 i njeg’ dobro bješe darovao,
0274 e mu dade četiri arabe,
0275 sve punahne žutoga dukata.
0276 (B’jela vilo, ne znam je li bilo,
0277 a da nije što bi se zborilo.
0278 Ni tu bio, ni kazat umio,
0279 lažu čuo, a ja polagujem,
0280 oni laže koji meni kaže.)
