O srpskom jeziku/9.5

←Poglavlje 9.4

O srpskom jeziku Pisac: Bošković Jovan 9.5 O cariniku, carini i carinarnici

Poglavlje 10.1→

Bošković, Jovan (1888). O srpskom jeziku. Beograd: Štamparija Kraljevine Srbije

V^o O cariniku, carini i carinarnici.

Svi smo složni u tome, da treba izbaciti iz službene terminologije tuđu reč „đumruk“, koja je nepotrebna i neudesna, po što imamo svoju a zgodniju.

Kod tuđe reči pita se uvek: od koga smo je naroda primili? Kome imamo da zahvalimo na pozajmici? I po tome, kojim se saobraćajem dobivaju tehničke reči, onim putem ide kultura.

Latinsku reč commercium (trgovina, saobraćaj) Grci srednjega veka pretvoriše u χουμέρχιον, od koje stari Srbi načiniše коумєрькь. Ali mi danas ne kažemo „kumerak“, nego Turci grčku reč prekrojiše u đӧmrыk, a mi od njih uzesmo đumruk.

Nu pored te nepotrebne tuđe reči ima i narodna reč carina.

Onaj dakle, koji je pomenutu tuđu reč uneo u službeni saobraćaj i u zakon, neje strana 281 znao da u narodu ima domaća reč to. U njegovom mestu i dokle se vidi zvonik opštinske mu crkve govorilo se tako, pa kraj.

Ali prema današnjem naprednom stanju nauke o jeziku zna se ovo:

1. Carina zvala se i zove se u našem narodu, i u staro doba i danas, taksa na robu pri uvozu i izvozu iz države, la douane, der Zoll, đumručina. (Daničić, Rječnik iz književnih starina; Vuk, Rječnik današnjega narodnog jezika.) Dakle u dugom životu i uzrastu našega jezika zvala se ta stvar tako. Od nje je pridev carinski.
2. Tako se zvala i zove i administracija za to, pa i pisarnica za tu administraciju, kao i u drugim jezicima la douane, Zollamt, đumruk, ali ređe.
Kad se hoće da se izbegnu dva smisla, onda tu upravu, pisarnicu, kuću valja zvati carinarnica. Reči sa složenim nastavkom arnica imaju uvek lep smisao; one znače nekoga radnika sobu, radionicu, boltu, kancelariju, zvanje, kao: pekar-(a)n-ica, pisarnica, knjižarnica, dakle i carinarnica. strana 282 A nastavak ara ne daje reči lepo značenje, nego često prezorno, kao: drvara (komora za drva), stražara, štenara, buhara (buara, buvara) i t. d. Pivara znači: gde se kuha pivo, a pivnica ili pivarnica gde se prodaje. S toga ne valja pisati „carinara.“
3. Carinik zvaše se i zove u narodu carinski činovnik (le douanier, der Zollbeamte, đumrugdžija). Od te je reči pridev: određeno carinikov, a neodređeno i za množinu carinički.

Pored te reči govori se danas još i carinar, od koje je izvedena carinarnica. Ali je Vuk izabrao carinik, kao običniju a lepšu, pa ju je uneo i u Sveto Pismo.

Predlažem, da vam se list zove: Carinik.

I tim mislim da sam odgovorio na sva vaša pitanja.

Carinik 1885.