O pripevkama

4. O pripevkama

U Zaplanju smo zapisali preko stotinu pesama pripevki. Kod drugih zapisivača narodnih pesama iz Jugoistočne Srbije nismo sreli ovaj oblik pesama u većem broju. Izgleda, uopšte, da i ostali zapisivači nisu bele-žili ovu vrstu pesama ili su tinili vrlo retko. Našli smo kod D. Anto-nijevića da je u pomenutoj knjizi objavio i nekoliko pripevki.9)

Ove pesme su vrlo kratke. One se najčešće sastoje samo od dva a ređe od četiri šš više stihova.

Želimo da istaknemo da smo ove pesme uglavnom zapisapi još 1953. i to neposredno, slušajući ih od pevača. Danas se ove pesme gotovo i ne pe-vaju. I u kazivanju narodnih pesama, kazivači su izostavljali ove pesme sma-trajući ih, verovatno, manje vrednim. Međutim, kako se čitalac može uveri-ti, ove pesme su vrlo duhovige, a neke veoma lepe.

Pesme pripevke su vrlo raznovrsne. One se pevaju u svim prilikama. Njihova zajednička karakteristika je da redovno govore o nekoj ljubavnoj vezi. Međutim, ta ljubavna veza se najčešće posmatra u uskoj povezanosti sa društvenim i ekonomskim prilikama u samom Zaplanju. Mi upravo že-limo da tu društveno-ekonomsku stranu ovih pesama istaknemo i posma-tramo, ostavljajući estetski aspekt piscima koji su pozvaniji od nas. Napo-minjemo da smo zbog pJšrode ovih pesama, upotrebili slučajno uzeta lična imena jer je to bilo neophodno. Pošto se radi o pesmama pripevkama, to je i svrha pesme da se dvoje „pripoju“, tj. da se imena istaknu. Mi ćemo,
u daljem izlaganju, napraviti osvrt na pojedine grupe ovih pesama, kao što su pesme vezane za pudarke, za čuvanje stoke, za domaću radinosg kao i pesme u kojima se govori o područjima koja su susedna Zaplanju.

1. Pudarka je obično devojka, a može"biti i neka starija osoba, koja s jeseni, kad počne da zri grožđe, sedi u vinogradu, radi neki posao domaće radinosti i čuva vinograd od raznih ptica i drugih štetočina. Pudarka veže u vinogradu za trešnju ili za drugo koje drvo vutarku (obično belu), tako da ona raširena leprša na vetru. To je znak da je pudarka u vinogradu. Kako su zaplanjski vinogradi na brežuljcima — „s one strane lične zemlje“, — to se vutarka vidi sa daljine, što ostalima, posebno drugim pudarkama, pokazuje da je pudarka u vinogradu.

Pudarka ima zadatak ne samo da čuva vinograd, već i da radi na poslo-vima domaće radinosti, tj. da sprema dar. Kad se šalje pudarka u vinograd, to je istovremeno znak da dotična porodica ostavlja devojci mogućnost da se odari. Razume se da je posao čuvanja vinograda veoma lak i da zato pred-stavlja značajnu pojavu sa gledišta pripevanja i pevanja uopšte. Isto tako, pošto se radi o spremanju dara, to je po prirodi stvari, pripevanje ujedno razotkriva ljubavne veze ili ih naznačuje. Zato je pripevanje istovremeno neka vrsta javnog mnjenja. Naime, ne pripeva se slučajno. Uvek se pesmom želi da ukaže na neku pojavu za koju postoji širi interes.

Jedemi se grojzeu Divnino lojze.

Aojlele, ago, i Milanuje blago.

Vrlo jedinstvena, ali zato jasna sa svojom namerom. Ona „pogađa“ jer razotkriva tu ljubavnu vezu. To što se pominje aga samo pokazuje da od oslo-bođenja Zaplanja od Turaka još nije prošlo toliko vremena da bi oni iščezli iz narodne svesti.
Red belina, red plovdina, Živke,

‘U sred lojze crno grojze, Čedomire!

Ne ulazeći u odgovarajuće simbolično značenje ovih stihova, za naše potrebe možemo zaključiti da se u Zaplanju gaji plovdina, belo i crno grožđe.

Leti sojka preko lojze, Blagojke, nije sojka - no devojka, Đoko!

Ili:
Crno grojze tamnjanika, Drago, povrni se, otkini ga, Paljo!

Dakle, gaji se i loza tamnjanika koja je vrlo retka, ali zato najbolja za jelo. Drugi stih asocira da je izabranica itekako dobro odabrana.

U sred lojzeladna voda, Stanojke, tu se ladi, muke vidi, Ranđele!
Ako u dotičnoj ljubavnoj vezi postoji kolebanje i to sa muške strane, onda ć g se ovakvim pripevanjem reći da nema boljeg izbora, da je to najbolji izbor.
Icavte se drenu lojze, Gevo, koj namine da otkine, Milane!

Dren cveta rano s proleća, a vinograd zri s jeseni. Ako se u pripevanju to podudari — dovoljno je jasno da nešto nije u redu sa tom vezom, ali se istovremeno objavljuje da takva veza postoji. Može se reći, na primer, da je devojka starija od momka ili pak da postoji nepodobnost iz drugih razloga — „ko namine da otkine.“

Pošto su pripevke društveno veoma angažovane, to takođe nema poja-ve koja se pesmom ne može izraziti. Ako postoji pogreba da se neka veza „napadne“ ili omalovaži, onda evo pripevke:

Naša šarka lojze varka, Stano, a naš belja kolci delja, Božidare!

„Šarka“ i „belja“ su najčešće imena paea u Zaplanju. Takvo pevanje može biti i uvreda, ali i pošalica. To sve zavisi od konkretnih okolnosti.

2. Budući da se najveći deo pesme pripevki vezuje za pojedine poslove, to smo zapisali i pesme u vezi sa čuvanjem stoke.

Ala ti je puna mera, Ljubinke, a tvoj dasa junci tera, Antanase!

Dakle, devojka ima „punu meru“, tj. zrela je za udaju. U isto vreme kan-didat Junci tera.“ Junci se teraju bilo na pašu ili sa paše, ali trenutak je verovatno veoma neposredan. Može se pretpostaviti stvarno ta slika, ali pesma „pali“ jer je verovatno prilika da oboje koji se pripevaju čuju pesmu. Uostalom, svaka pesma se peva da bi je onaj kome je namenjena čuo. Istovremeno, pesma, makar i ovako jednostavna, kazuje čime se bave zaplanj-ski momci. Čuvanje stoke je svakodnevni posao na gazdinstvu. Ako momak ,junce tera“ to samo znači njegovu angažovanost poslovima na gazdinstvu, tj. pesma kazuje da se radi o budućem dobrom domaćinu, kao što i devojka ima „punu meru“, tj. dobra je partija.

Dve devojke nisko gledu, Geno, a tvoj dasa po govedu, Mladene!

Devojka „nisko gleda“, tj. stidi se, što samo znači da je, sa patrijar-halnog stanovništva, odlična partija, da odgovara. S druge strane „dasa“ ide ,D10 govedu“ tj. čuva goveda. Dakle, „poštenje“ sa devojčine strane i anga-žovanost na gazdinstvu sa momačke strane — eto glavnih kvaliteta za brak. Ljubavna veza ima kako moralnih tako i materijalnih osnova. Pesma pripev-ka, tj. spongani izraz javnog mnjenja, to samo objavljuje.

Aoj, Pavlijo u vistan -ovce su ti po bostan.
Poljak ćegi vati -Proka će da plati.

Ova pesma ima višestruko značenje. Najpre, vistan je svečana vutarka i ne nosi se kad se čuvaju ovce. Ako su pak ovce u bostanu, to znači da nešgo nije u redu. Razrešenje se vidi u tome da momak plati štetu. Radi se, dakle, verovatno o tome da se u ljubavnoj vezi otišlo dalje no što trpi javno mnjenje. Istovremeno se izražava nada da će momak razrešiti problem.

3. Pored rada u polju i oko stoke, domaća radinost je važna privre-dna aktivnost Zaplanjaca. Kad se ne radi u polju ili oko stoke, radi se na poslovima domaće radinosti. Vezujući se za domaću radinost narodni pevač iz Zaplanja je spevao bezbroj pesama pripevki. Gotovo nema prilike a da se pesma ne može naći.

U ruke ti tanke igle, Risteno, obrni se, te ga ide, Ljubo!

Može se pretpostaviti da devojka plete na prelu (sedenjki) ili u vi-nogradu, za stokom i sl. Pesma je neposredna i očigledno kazuje da postoji ta veza ili da sigurno dolazi.

Jedno dete drvo pedne, Duco, daj stolicu neka sedne, Blagojo!

Ovo je pesma očigledno sa prela. Na prelo devojke donose malu „tro-nošku“ stolicu. Devojke i žene posedaju u krug, a u sredini kruga gori vagra. Momci idu od sedenjke do sedenjke. Ako devojka ima momka, ona mu ustupi svoju sgolicu, te on sedi, a ona kraj njega stoji i prede šti plete. To već znači da se veza ne krije i da postoje ozbiljne namere oba partnera. „Dete drvo pedne“ može asocirati na ozbiljnost veze jer se govori o detetu, ali znači i zabavu ili zabavljanje jer je „pedanje drveta“ zabava dece i pastira u podne kad „zaplanduju“ stoku, kako smo već opisali.

Bela vulka konci steza, Todoro,

Sastavlja sevešto veza, Blagojo!

Bela bluza - modri konci, Roske,

U Grkinju dobri momci, Živko!

Mori, Smiljo, bela -Belu vunu prvJM, a u vunu voće -teb’ te Tisa oće!

Vulka je vutarka od pamuka. Vulka je proizvod domaće radinosti kao i bluza. Grkinja je mesto u Zaplanju, a može se uzeti bilo koje mesto, zapravo uzima se ono iz koga je momak.

4. U Zaplanju se vrlo rado i vrlo često pevaju ove pesme o Beogradu.

Uvila se bela loza, Vero, -oko grada Beograda, Pero!
Icavte se bela rada, Marijo, usred grada Beograda. Tozo!

Zapisali smo samo još jednu pesmu vezanu za jedan grad — Vranje.

Po put, po put, pau Vranje, Milke, tam je crkva za venčanje, Cvetko!

Zaplanje je, kako mu samo ime kaže „za planina“. Morava je u ravnici. Zaplanjci vrlo široko područje oko Južne Morave između Leskovca i Niša, zovu Morava. Veza Zaplanja i Morave su vrlo česte i zago ima mnogo pesama:

Tanka travka - ti Moravka, Pavlijo, na breg lega tvoj kolega, Nikolo!

„Tanka travka“ je konoplja koja se mnogo sadila u selima pored Južne Morave. Zaplanjac ima osnovnu karakteristiku da je u planini — „na breg lega.“

Ako se Zaplanjcu udala devojka u neko moravsko selo, onda će se pevati:

S one strane Morave -Borka pere marame.

Pere, pere, pa stane -pa za Božu uzdane!

U vezi sa Moravom navešćemo jošjednu pesmu:

Tanka bela konopljica, Vero, -zelen javor na planinu, Pero!

5. Pokušali smo ovim kratkim osvrtom na sadržaj pesama pripevki da ukažemo na njihovu angažovanost. Popggo se u selu svi znaju, svakodne-vno sretaju i vide šta ko radi i šta se kome događa, to pesme pripevke, naročito one koje se pevaju na sedenjki, imaju karakter „izobličavanja“ od-nosno objavljivanja pojedinih ljubavnih veza. Ako su pak te ljubavne veze nedolične, posebno između starih i neadekvatnih osoba, onda pripevke mogu biti čak i vrlo vulgarne, ali su redovno podrugljive, kao ova:
Dva krompira - dva vampira, Talo, jedan baren - drugi varen, Krsto!

Na kraju, želimo još da dodamo da se pesme pripevke najviše pevaju na sedenjkama, posebno one slobodnije, koje ovde nismo ni unosili. Najčeš-će sve pesme izazivaju buran smeh onih koji su prisutni, odnosno onih koji ih čuju. No, kako smo istakli, one se pevaju i u svim prilikama.

Reference

Izvor

• Simonović, Dragoljub, Zaplanje - priroda, istorija, etnografija, društveno-ekonomski razvoj, porodica, narodne pesme, Niš, Gradina; Beograd, Narodna knjiga; Etnografski institut SANU, 1982., str. 807-811.