О припевкама

Извор: Викизворник

4. О припевкама

У Заплању смо записали преко стотину песама припевки. Код других записивача народних песама из Југоисточне Србије нисмо срели овај облик песама у већем броју. Изгледа, уопште, да и остали записивачи нису беле-жили ову врсту песама или су тинили врло ретко. Нашли смо код Д. Анто-нијевића да је у поменутој књизи објавио и неколико припевки.9)

Ове песме су врло кратке. Оне се најчешће састоје само од два а ређе од четири шш више стихова.

Желимо да истакнемо да смо ове песме углавном записапи још 1953. и то непосредно, слушајући их од певача. Данас се ове песме готово и не пе-вају. И у казивању народних песама, казивачи су изостављали ове песме сма-трајући их, вероватно, мање вредним. Међутим, како се читалац може увери-ти, ове песме су врло духовиге, а неке веома лепе.

Песме припевке су врло разноврсне. Оне се певају у свим приликама. Њихова заједничка карактеристика је да редовно говоре о некој љубавној вези. Међутим, та љубавна веза се најчешће посматра у уској повезаности са друштвеним и економским приликама у самом Заплању. Ми управо же-лимо да ту друштвено-економску страну ових песама истакнемо и посма-трамо, остављајући естетски аспект писцима који су позванији од нас. Напо-мињемо да смо због пЈшроде ових песама, употребили случајно узета лична имена јер је то било неопходно. Пошто се ради о песмама припевкама, то је и сврха песме да се двоје „припоју“, тј. да се имена истакну. Ми ћемо,
у даљем излагању, направити осврт на поједине групе ових песама, као што су песме везане за пударке, за чување стоке, за домаћу радиносг као и песме у којима се говори о подручјима која су суседна Заплању.

1. Пударка је обично девојка, а може"бити и нека старија особа, која с јесени, кад почне да зри грожђе, седи у винограду, ради неки посао домаће радиности и чува виноград од разних птица и других штеточина. Пударка веже у винограду за трешњу или за друго које дрво вутарку (обично белу), тако да она раширена лепрша на ветру. То је знак да је пударка у винограду. Како су заплањски виногради на брежуљцима — „с оне стране личне земље“, — то се вутарка види са даљине, што осталима, посебно другим пударкама, показује да је пударка у винограду.

Пударка има задатак не само да чува виноград, већ и да ради на посло-вима домаће радиности, тј. да спрема дар. Кад се шаље пударка у виноград, то је истовремено знак да дотична породица оставља девојци могућност да се одари. Разуме се да је посао чувања винограда веома лак и да зато пред-ставља значајну појаву са гледишта припевања и певања уопште. Исто тако, пошто се ради о спремању дара, то је по природи ствари, припевање уједно разоткрива љубавне везе или их назначује. Зато је припевање истовремено нека врста јавног мњења. Наиме, не припева се случајно. Увек се песмом жели да укаже на неку појаву за коју постоји шири интерес.

Једеми се гројзеу Дивнино лојзе.

Аојлеле, аго, и Миланује благо.

Врло јединствена, али зато јасна са својом намером. Она „погађа“ јер разоткрива ту љубавну везу. То што се помиње ага само показује да од осло-бођења Заплања од Турака још није прошло толико времена да би они ишчезли из народне свести.
Ред белина, ред пловдина, Живке,

‘У сред лојзе црно гројзе, Чедомире!

Не улазећи у одговарајуће симболично значење ових стихова, за наше потребе можемо закључити да се у Заплању гаји пловдина, бело и црно грожђе.

Лети сојка преко лојзе, Благојке, није сојка - но девојка, Ђоко!

Или:
Црно гројзе тамњаника, Драго, поврни се, откини га, Паљо!

Дакле, гаји се и лоза тамњаника која је врло ретка, али зато најбоља за јело. Други стих асоцира да је изабраница итекако добро одабрана.

У сред лојзеладна вода, Станојке, ту се лади, муке види, Ранђеле!
Ако у дотичној љубавној вези постоји колебање и то са мушке стране, онда ћ г се оваквим припевањем рећи да нема бољег избора, да је то најбољи избор.
Ицавте се дрену лојзе, Гево, кој намине да откине, Милане!

Дрен цвета рано с пролећа, а виноград зри с јесени. Ако се у припевању то подудари — довољно је јасно да нешто није у реду са том везом, али се истовремено објављује да таква веза постоји. Може се рећи, на пример, да је девојка старија од момка или пак да постоји неподобност из других разлога — „ко намине да откине.“

Пошто су припевке друштвено веома ангажоване, то такође нема поја-ве која се песмом не може изразити. Ако постоји погреба да се нека веза „нападне“ или омаловажи, онда ево припевке:

Наша шарка лојзе варка, Стано, а наш беља колци деља, Божидаре!

„Шарка“ и „беља“ су најчешће имена паеа у Заплању. Такво певање може бити и увреда, али и пошалица. То све зависи од конкретних околности.

2. Будући да се највећи део песме припевки везује за поједине послове, то смо записали и песме у вези са чувањем стоке.

Ала ти је пуна мера, Љубинке, а твој даса јунци тера, Антанасе!

Дакле, девојка има „пуну меру“, тј. зрела је за удају. У исто време кан-дидат Јунци тера.“ Јунци се терају било на пашу или са паше, али тренутак је вероватно веома непосредан. Може се претпоставити стварно та слика, али песма „пали“ јер је вероватно прилика да обоје који се припевају чују песму. Уосталом, свака песма се пева да би је онај коме је намењена чуо. Истовремено, песма, макар и овако једноставна, казује чиме се баве заплањ-ски момци. Чување стоке је свакодневни посао на газдинству. Ако момак ,јунце тера“ то само значи његову ангажованост пословима на газдинству, тј. песма казује да се ради о будућем добром домаћину, као што и девојка има „пуну меру“, тј. добра је партија.

Две девојке ниско гледу, Гено, а твој даса по говеду, Младене!

Девојка „ниско гледа“, тј. стиди се, што само значи да је, са патријар-халног становништва, одлична партија, да одговара. С друге стране „даса“ иде ,Д10 говеду“ тј. чува говеда. Дакле, „поштење“ са девојчине стране и анга-жованост на газдинству са момачке стране — ето главних квалитета за брак. Љубавна веза има како моралних тако и материјалних основа. Песма припев-ка, тј. спонгани израз јавног мњења, то само објављује.

Аој, Павлијо у вистан -овце су ти по бостан.
Пољак ћеги вати -Прока ће да плати.

Ова песма има вишеструко значење. Најпре, вистан је свечана вутарка и не носи се кад се чувају овце. Ако су пак овце у бостану, то значи да нешго није у реду. Разрешење се види у томе да момак плати штету. Ради се, дакле, вероватно о томе да се у љубавној вези отишло даље но што трпи јавно мњење. Истовремено се изражава нада да ће момак разрешити проблем.

3. Поред рада у пољу и око стоке, домаћа радиност је важна привре-дна активност Заплањаца. Кад се не ради у пољу или око стоке, ради се на пословима домаће радиности. Везујући се за домаћу радиност народни певач из Заплања је спевао безброј песама припевки. Готово нема прилике а да се песма не може наћи.

У руке ти танке игле, Ристено, обрни се, те га иде, Љубо!

Може се претпоставити да девојка плете на прелу (седењки) или у ви-нограду, за стоком и сл. Песма је непосредна и очигледно казује да постоји та веза или да сигурно долази.

Једно дете дрво педне, Дуцо, дај столицу нека седне, Благојо!

Ово је песма очигледно са прела. На прело девојке доносе малу „тро-ношку“ столицу. Девојке и жене поседају у круг, а у средини круга гори вагра. Момци иду од седењке до седењке. Ако девојка има момка, она му уступи своју сголицу, те он седи, а она крај њега стоји и преде шти плете. То већ значи да се веза не крије и да постоје озбиљне намере оба партнера. „Дете дрво педне“ може асоцирати на озбиљност везе јер се говори о детету, али значи и забаву или забављање јер је „педање дрвета“ забава деце и пастира у подне кад „запландују“ стоку, како смо већ описали.

Бела вулка конци стеза, Тодоро,

Саставља севешто веза, Благојо!

Бела блуза - модри конци, Роске,

У Гркињу добри момци, Живко!

Мори, Смиљо, бела -Белу вуну првЈМ, а у вуну воће -теб’ те Тиса оће!

Вулка је вутарка од памука. Вулка је производ домаће радиности као и блуза. Гркиња је место у Заплању, а може се узети било које место, заправо узима се оно из кога је момак.

4. У Заплању се врло радо и врло често певају ове песме о Београду.

Увила се бела лоза, Веро, -око града Београда, Перо!
Ицавте се бела рада, Маријо, усред града Београда. Тозо!

Записали смо само још једну песму везану за један град — Врање.

По пут, по пут, пау Врање, Милке, там је црква за венчање, Цветко!

Заплање је, како му само име каже „за планина“. Морава је у равници. Заплањци врло широко подручје око Јужне Мораве између Лесковца и Ниша, зову Морава. Веза Заплања и Мораве су врло честе и заго има много песама:

Танка травка - ти Моравка, Павлијо, на брег лега твој колега, Николо!

„Танка травка“ је конопља која се много садила у селима поред Јужне Мораве. Заплањац има основну карактеристику да је у планини — „на брег лега.“

Ако се Заплањцу удала девојка у неко моравско село, онда ће се певати:

С оне стране Мораве -Борка пере мараме.

Пере, пере, па стане -па за Божу уздане!

У вези са Моравом навешћемо јошједну песму:

Танка бела конопљица, Веро, -зелен јавор на планину, Перо!

5. Покушали смо овим кратким освртом на садржај песама припевки да укажемо на њихову ангажованост. Попгго се у селу сви знају, свакодне-вно сретају и виде шта ко ради и шта се коме догађа, то песме припевке, нарочито оне које се певају на седењки, имају карактер „изобличавања“ од-носно објављивања појединих љубавних веза. Ако су пак те љубавне везе недоличне, посебно између старих и неадекватних особа, онда припевке могу бити чак и врло вулгарне, али су редовно подругљиве, као ова:
Два кромпира - два вампира, Тало, један барен - други варен, Крсто!

На крају, желимо још да додамо да се песме припевке највише певају на седењкама, посебно оне слободније, које овде нисмо ни уносили. Најчеш-ће све песме изазивају буран смех оних који су присутни, односно оних који их чују. Но, како смо истакли, оне се певају и у свим приликама.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 807-811.