O boju kosovskom

0001 Grom zagrmi više Carigrada,
0002 Sevnu munja više Jedrenika,
0003 Zaigra jarko na istoku sunce,
0004 Zatrese se zemlja od zapada,
0005 Pa udari nemir u careve.
0006 Car Muratu oštar verman piše,
0007 Pa ga šilje u Kruševcu knezu
0008 Na stolicu u Kruševcu gradu:
0009 ”Kneže Lazo, srpska kruna svetla,
0010 Jedna zemlja, nas dva gospodara,
0011 Nas zemlja držati ne može,
0012 A sirote podneti ne mogu!
0013 Kad razgledaš ovu knjigu moju,
0014 Pošlji meni zlatnu krunu tvoju,
0015 Alaj-barjak, tvoju sablju britku,
0016 Daj ti meni arač od zemalja
0017 I ključeve od svi gradova,
0018 Lepotica od Maćedonije
0019 Za ljubljenje caru Murati,
0020 Da su Srblji brže pomagati
0021 Uzimati zemlje i gradove,...
0022 Vojsku kupi, pak na mejdan hodi,...
0023 Podrinje i sve Kaliponje,
0024 Da vidimo za koga je carstvo,
0025 Biraj mejdan koji tebi drago!”
0026 Gledi knjigu slavan srpski knezu,
0027 Sitnu knjigu suzama poliva
0028 I srce poče uzdisati,
0029 Bože mili, čuda velikoga,
0030 Kad je gleda, pa suze proliva!
0031 Ne može gospa srcu oboleti,
0032 Pak Milica poče govoriti:
0033 ”Dojako su knjige dohodile,
0034 Al’ suzama tako prolivao nisi –
0035 Otkuda je knjiga, od kog gospodara,
0036 Koji li su oduzeti gradi,
0037 Od koje je zemlje odvedeno roblje?” –
0038 ”Milica, gospođa moja,
0039 Al’ ovake nigdar dohodile nisu!
0040 Gradi naši oduzeti nisu,
0041 Naše roblje odvedeno nije,
0042 Već da znadeš, gospođa Milica,
0043 Maćedonija, zemlja sirotica!”
0044 Doziva aznadara svoga:
0045 ”Knjige piši, na sve strane šilji,
0046 Gospodi srpskim vlastiteljom –
0047 ,Da ste brže u Kruševcu gradu,
0048 Dan deseti da ste u Kruševcu,
0049 Na turvin kod Lazara kneza!’ ”
0050 Knjige piše, na sve strane šilje
0051 Kako munje od oblaka do oblaka.
0052 Kad gospoda knjige dobiše,
0053 Dan deseti Kruševcu gospoda dođoše,
0054 Sva gospoda zajedno dođoše,
0055 Gospodu svu pred dvor dojezdiše...
0056 Išeta pred dvor, pred gospodu,
0057 Rukova i za zdravlje pita,
0058 Gospodu za trpezu posađuje redom,
0059 A onoga Jug-Bogdanovića,
0060 Na svoje ga mesto posađuje,
0061 Jer knez misli vojevat’ za sedam godine –
0062 Jug da blago za vojskom šilje,
0063 Jug da vojsku kupi i ponavlja;
0064 Gospodara, gospodskog sina,
0065 Zeta svoga posađuje Vuka
0066 Uz koljeno kao sina svoga,
0067 Koj’ se s knezom lepo razgovara,
0068 A s Turcima o izdaji radi:
0069 ”Svetla kruno, care Murate,
0070 Zakuni se turskom verom tvrdom,
0071 Turskom verom i Bogom jedinim
0072 I velikim postom ramazanom
0073 Da ti mene nećeš iseliti iz Maćedonije,
0074 Da se kralj nazovem u Maćedoniji;
0075 Knez će poginuti, to dati neće –
0076 Izdaću ti na mejdanu kneza Lazara!
0077 Žao mi je i srce me boli...
0078 Maćedonija nije imala niti će imati...
0079 Jer odrani sirotu Miloša...
0080 Miloš mene opade kod kneza...
0081 Najnižnji sedio sam do trpeze...
0082 Teško sam se knezu dodvorio...
0083 Na mesto sam moje seo uz koleno knezu...
0084 I najniži sedi sad u trpezi.
0085 Miloš je srca ognjevita,
0086 Oće Miloš od kneza odbegnut’
0087 Kod tebe će se Miloš poturčiti,
0088 Čuvaj mene, care, od Miloša!
0089 Sam će Miloš na te udariti,
0090 Držite se krepko na oružje,
0091 Nema Miloš para od istok’ do zapada,
0092 Ostaće turski mnogo na mejdanu glava.”
0093 Gospodine gospodskoga sina...
0094 Pet stotina gospodski leta...
0095 Za klobukom čelenku od dvanaest pera...
0096 Damjanovića al’ ti Šajnovića,
0097 Vrani su mu brci dva orlova krila,
0098 Brci su mu pali po pojasu,
0099 Koji odlazi od cara do cara,
0100 I do njega Vukosava mlada,
0101 Ako rati Vukosav da rati;
0102 Do Vukosava vojvodu Marinka,
0103 Plavi su mu brci dva orlova krila,
0104 Kopljem bije, srce ga ne boli;
0105 Do Marinka posadi tri lafa ljuta,
0106 Koji s malom vojskom na boj udaraju;
0107 Do nje posadi ljuta zmaja Relju Omučevića,
0108 Kom je bela brada pojas pokrila;
0109 A do Relje vojvodu Orlina,
0110 Do Orlina vojvod’ Krstivoja,
0111 Do Krstivoja vojvodu Gojka,
0112 A do Gojka vojvodu Uglješu,
0113 Do Uglješa Joana Konstantinovića,
0114 Do Joana vojvodu Stefana,
0115 Od Zagorja Jajca, grada bijeloga –
0116 Tri aršina boja junačkoga
0117 Od ramena do ramena,
0118 Oči goleme, ni u kakva vola nisu,
0119 Međ’ pleći svez’o je brce
0120 I pali su brci po stolici,
0121 Strašno gleda kanda munja seva
0122 I zato ga zove Stefan Straogleđa;
0123 Niko mu ne sme oči dočekati,
0124 Već ji mora zemlji oboriti,
0125 Brez svake misli na boj polazi –
0126 Nije majka rodila junaka,
0127 Majstor sablju skov’o nije...
0128 Taj junak kad na boj iziđe...
0129 A rosa padne na zelenu granu,
0130 Kako hitro rosa s grane padne...
0131 Do Stefana posadi Radu i Radonju,
0132 Do nji posadi Miklena,
0133 Vojvodu od ravne Senice,
0134 Ima svoji sto i šeset ljeta.
0135 Taj Miklen kad na boj iziđe,
0136 Propade svagdi kroz armadu
0137 Kako jasna munja kroz oblake;
0138 Taj Miklena može u mejdanu...
0139 Da iseče sedam pašajluka.
0140 Do Miklena devet Jugovića,
0141 Devet braće gospođe Milice,
0142 Jugovića, devet zmaja ljuti,
0143 Devet braće pravi devet sokaka,
0144 Jedan drugog doziva glasom:
0145 ”Slatki brate, dalje se pomakni,
0146 Malo je seći meni od tebe!”
0147 Do Bogdana Orlovića Pavla...
0148 Do Josima vojvodu Jozipa
0149 Od Zagorja, krajine Bosanske...
0150 Do oni Nikolu bana...
0151 Do serdara vojvodu Obrada...
0152 Do Radivojeva posadi Radišu...
0153 Do Staniše vojvodi Milića...
0154 Do Dragića posadi Savka...
0155 Do Isaka posadi Jakova...
0156 Do Tanasije Kosanić Ivane...
0157 Do Milana posadi svog Miloša...
0158 I najboljega junaka,
0159 Koji sam Miloš u srcu promišlja
0160 Brez pomoći cara umoriti
0161 Kako zavet međ’ gospodu dade.
0162 Knez poče govoriti:
0163 ”Gospodo, moja braćo draga,
0164 Sad gledajte velikoga jada
0165 Što od nas Turci ištu –
0166 Turci naša sva dobra ištu,
0167 Ištu Turci našu krunu svetlu,
0168 Alaj-barjak, našu sablju britku,
0169 Na godinu triest devojaka,
0170 Lepotica od Maćedonije,
0171 Da i lepši u nas ne ostaje,
0172 Za ljubljenje caru Muratu,
0173 Ištu arače od naši zemalja
0174 I ključeve od sviju gradova,
0175 Kud god počnu Turci vojevati
0176 Da smo brže Turkom pomagati
0177 Uzimati zemlje i gradove;
0178 Ako li to dati nećemo,
0179 Turci nas na mejdan pozivaju,
0180 Tri mejdana nama daju Turci –
0181 Podrinje a i Kalipolje
0182 I ubavo ravno Kosovo!
0183 Sad mislite moja braćo draga –
0184 Il’ volite s Turci vojevati
0185 Il’ Turkom naša dobra dati
0186 I ostati pod nogama Turkom?
0187 A ja mnogo govoriti neću,
0188 Hoću reći tri-četiri reči,
0189 Ako bi se mogle poslušati –
0190 Teško je jednom caru arač skupiti;
0191 A kamo li dvojici kupiti;
0192 Ako ćemo dati dobra naša Turkom,
0193 Našu ćemo zemlju raseliti,
0194 Zemlja će nam pusta ostati;
0195 Ako ćemo naše ćeri davati,
0196 Sebi ćemo žao učiniti,
0197 Ne možemo cara popuniti;
0198 Ako ćemo kupiti od zemlje sirote
0199 I davati caru za ljubljenje,
0200 Sirote će gorko uzdisati,
0201 Niz lice suze prolivati
0202 I nas će gorko proklinjati –
0203 ,Bog ubio gospodina kneza
0204 I ostalu svu gospodu srpsku,
0205 Ne biše vredni vojevati
0206 Kao što su stari vojevali
0207 I sabljama carstvo otimali,
0208 Već nas daju u ropstvo i sužanstvo teško,
0209 S nama žalosno otkupljuju carstvo!’
0210 Turci su goleme čengije,
0211 Po našoj će zemlji često prohoditi,
0212 Crkve će naše sve zatvoriti,
0213 U crkve će konje uvoditi,
0214 Na konak će nama često dohoditi,
0215 Mi moramo Turke pred dvorom na nogu čekati,
0216 Mi Turaka konje prefatati,
0217 Ispred dvora turske konje provodati,
0218 Turci će nam u dvor uhoditi,
0219 Igraće s našim ćer’ma i snahama,
0220 Ljubiće nam ljube na sramotu,
0221 Kud god pođu Turci vojevati,
0222 Mi moramo Turkom pomagati,
0223 Našu braću s Turci moriti,
0224 Zabadava naše glave gubiti,
0225 Turkom dobivati zemlje i gradove.
0226 Kraljevi su oko nas komšije,
0227 Kraljevi će se sastati,
0228 Među sobom hoće se nasmijati
0229 I o nama reč govoriti:
0230 ,Bože mili, čuda velikoga!
0231 Gle Lazara, kralja od Maćedonije,
0232 Prama take sile konja i junaka,
0233 Krilati konja i zmajeva ljuti,
0234 Dade svoje bez mejdana carstvo
0235 I ostade pod nogama Turkom!’
0236 Bolje b’ bilo, moja braćo draga,
0237 Da mi našu vojsku pokupimo
0238 I Turkom na mejdan iziđemo
0239 Da sabljama carstvo otimamo –
0240 I naši su stari vojevali
0241 I sabljama carstvo otimali!
0242 Ako Bog da te razbijemo Turke
0243 I sabljama carstvo odbranimo,
0244 Biće naša dika i pohvala;
0245 Ako l’ Turci nas predobiše
0246 I mi tamo glave izgubismo,
0247 Neće biti sramote nikakve,
0248 Kraljevi će međ’ sobom govoriti –
0249 ,Bože mili, da silni Turaka!
0250 Kad Lazara kralja zadobiše
0251 Pram onake sile i junaka,
0252 Šta ćemo mi činiti
0253 Kad Turci dođu na nas vojevati,
0254 Kad nemamo onaki junaka!’
0255 Sad da je prosto, moja braćo draga,
0256 Da je prosto svakom govoriti,
0257 Što znate ono govorite,
0258 Da doposle jedan na drugog ne govorite!”
0259 Vuk Branković poče govoriti:
0260 ”Gospodine kneže Lazare,
0261 U nas vojske pram Turaka nema,
0262 Ajde da se s Turci umirimo
0263 I da damo što ištu Turci,
0264 Dok kraljeve braću dozovemo
0265 I pomoć božju dobijemo,
0266 Pak na Turke onda udarimo,
0267 Dobra naša da mi povratimo
0268 I Turkom da se osvetimo!”
0269 Onda Miloš poče govoriti:
0270 ”Gospodine kneže Lazare,
0271 Ako misliš posle vojevati –
0272 Kad ostarim ne mogu se držati,
0273 A rad ćeš biti da ti obraz svetlam,
0274 Rad ćeš biti, al’ ja moći neću!
0275 Vojuj sad ti u ovo vreme
0276 Dok sam u snagi i kreposti,
0277 Sad ti mogu konja preskočiti
0278 I pred vojskom mejdan otvoriti!”
0279 Od vojvoda jedan poče govoriti:
0280 ”Gospodine kneže Lazare,
0281 Vala tebi na tvom razgovoru,
0282 Na premudroj reči carevoj,
0283 Koji carski nas poučavaš!
0284 I naši su stari vojevali
0285 I sabljama carstvo otimali,
0286 Života nisu žalili,
0287 Za života moga ja to dati neću –
0288 Turčina pred dvorom čekati,
0289 Ispod njega konja prifatati,
0290 Ispred dvora konja provodati,
0291 Ni Turčina u dvoru gledati
0292 Da on igra s moji ćer’ma i snahama
0293 I da ljubi moju na sramotu ljubu!
0294 Volim turske sablje na Kosovu gledati,
0295 Oko mene one da sevaju,
0296 Da me Turci na sablja dele,
0297 Nego Turčina u dvoru gledati
0298 Da on igra s mojim ćer’ma i snahama!”
0299 Sva gospoda na njega pogledaše
0300 I na toj reči zahvališe.
0301 Gospoda vojnu sjediniše
0302 I s Bogom se na boj opraviše,
0303 Duše svoje Bogu odložiše,
0304 Tela svoja zemlji preložiše
0305 I sebeka na smrt opraviše,
0306 Sebe i svoje sinove.
0307 Kad gospoda vojnu sjediniše,
0308 Knez Lazar pogleda na sluge:
0309 ”Dajte đakoniju, vino i rakiju,
0310 Vino i rakiju, vreme je već da ručamo!”
0311 To ču gospođa Milica,
0312 Da gospoda vojnu sjediniše,
0313 Iz srca poče gorko uzdisati,
0314 Niz lice suze prolivati:
0315 ”Žalosna sam ti Milica sestrica,
0316 Knez će ići vojevati,
0317 Moju braću sa sobom voditi,
0318 Žalosna ću bez braće ostati!”
0319 Pak ne može srcu odoleti,
0320 Veće sama međ’ gospodu šeće
0321 I sama u srcu misli:
0322 ”Idem mog gospodina moliti
0323 Da ne vodi devet braća moji!”
0324 Kad Milica međ’ gospodu dođe,
0325 Gospodi se Milica pokloni,
0326 Gospoda na noge ustadoše,
0327 Milici se gospi pokloniše
0328 I svi se redom s njome poljubiše.
0329 Kad Milica dođe gospodinu knezu,
0330 Nasloni mu na ramena ruke,
0331 Ona kneza po licu ljubi
0332 I groznim ga poliva suzama.
0333 Knez govori Milici suprugi:
0334 ”Šta ti prosiš, za koga se moliš,
0335 Kad me tako suzama polivaš?”
0336 Milica gospođa govori:
0337 ”Gospodine kneže Lazare,
0338 Kako smo se mi sastali,
0339 U ljubovi smo svagda lepoj bili,
0340 Svagda smo se lepo slušali,
0341 Jedno drugom atar ispunjali,
0342 Sad ja vidim da vi vojnu sjediniste
0343 I da Bog da vam sretna bude,
0344 Bog vam višnji u pomoći bio!
0345 Ne vodi mi devet braće moje!”
0346 Knez Lazar govoriti poče:
0347 ”Milice, gospođo moja,
0348 Kako smo se ja i ti sastali,
0349 Lepo smo se živili,
0350 Atar jedno drugom činili,
0351 Za sve sam te mogao poslušati,
0352 Al’ za to ne mogu poslušati,
0353 Tvoje braće neću ostaviti!
0354 Jugovići su na glasu junaci,
0355 Sam se car boji Jugovića,
0356 Sa strahom čeka Jugoviće,
0357 A kad čuje da su kod dvora ostali
0358 Car će se vrlo veseliti
0359 I Turkom će govoriti:
0360 ,Ne bojte se, moja deco Turci!
0361 Kad Jugovići nisu smeli doći,
0362 Koji bi carstvo preoteli,
0363 Lasno ćemo s knezom učiniti!
0364 Knez doterao kojekakvu sirotinju
0365 Da mu brani na mejdanu carstvo!’
0366 Milica grozne suze niz lice proliva,
0367 A jošt većma kneza celiva:
0368 ”Molim ti se, slatki gospodine,
0369 Bar od devet jednoga ostavi,
0370 Jer ako zlo suđeno bude,
0371 Pa vi tamo izginete,
0372 Ja žalosna ću bez braće ostati,
0373 Utrće se koleno gospodsko!”
0374 Zgledaše se gospoda međ’ sobom
0375 Pa međ’ sobom govorit’ počeše:
0376 ”Šta gospođa govori Milica,
0377 Zar s Kosova jedan doći neće?”
0378 Knez Milici progovori:
0379 ”Idi od mene, gospođo Milica,
0380 Ja braće ostaviti ne mogu,
0381 Već kad pođem na Kosovo ravno,
0382 Tvoja braća pod barjak iziđu,
0383 Ti onda pod barjak dođi,
0384 Pa ustavi jednog kog je tebi drago!
0385 Ako te bude koj’ poslušao,
0386 Da b’ kod dvora s tobom ostao,
0387 Ja ga silom terati neću.
0388 Ako li te ne poslušaju - - -”
0389 Ruke skloni gospođa Milica,
0390 Ruke skloni pak svima se pokloni,
0391 U dvor ode suzama roneći.
0392 Sluge nose đakoniju, vino i rakiju,
0393 Knez s gospodom sedi ručati,
0394 Vino piti i za zdravlje napijati,
0395 Za sretna puta i mejdana.
0396 Kad se gospoda vina napiše,
0397 Tad Lazare poče govoriti:
0398 ”Ajde, braćo, svaki dvoru svome,
0399 Kup’te vojsku što više možete,
0400 Gdi su dva, uzmi po jednoga,
0401 Gdi su tri i četiri, uzmi dvojicu,
0402 Gde je sedam-osam, uzmi četvoricu,
0403 Bećara nijednoga ne ostavi sama –
0404 Vojsku kup’te što više možete!”
0405 A Branković u srcu promišlja:
0406 ”Knez će mnogu pokupiti vojsku
0407 I Muratu caru dosaditi!
0408 Ove dakle da ja činim reči,
0409 Za gospodom da ja knjige šiljem:
0410 ,Gospodo, moja braćo draga,
0411 Ne kupite vojske što knez zapoveda,
0412 Tvrda vera, boja biti neće!
0413 Gdi su dva, braće ne rastav’te,
0414 Gdi je jedan, ne cvelite majke,
0415 Gdi su tri-četiri, uzmi po jednoga,
0416 Bećara ne vodi nijednoga,
0417 Gdi je sedam-osam, uzmi po dvojicu –
0418 Tvrda vera, boja biti neće,
0419 Samo da smo prama cara našeg
0420 Dok se cari smire i namire!’ ”
0421 Kad gospoda knjige predobiše,
0422 Vukove reči poslušaše,
0423 Zapovest carsku ostaviše,
0424 Vojske silne kupit’ ne htedoše –
0425 Tri-četiri gdi su, uzeše po jednoga,
0426 Gdi je sedam-osam, dvojicu.
0427 Kad gospoda vojsku pokupiše,
0428 Kruševcu se belom opraviše
0429 I Kruševcu s vojskom dojezdiše.
0430 Kad Kruševcu s vojskom dojezdiše,
0431 Bubnji biju, svirale sviraju,
0432 Udaraju velike ore i borije,
0433 Konji vrište, junaci popevaju,
0434 Veselo se na boj opremaju.
0435 Kad vidi vojsku srpski knez Lazare:
0436 ”Bože mili, na svem tebi fala,
0437 Da prekrasni u mene sokolova –
0438 Dosad nisam znao da ovake imam sokolove!”
0439 Svima dade i leba i vina,
0440 Gospodu sa sobom povede,
0441 Pred dvorom sluge šator razapeše,
0442 Gospoda pod šator sedoše.
0443 Knez Lazar pogleda na sluge,
0444 Sluge vino i rakiju donesoše,
0445 A sluškinje đakoniju carsku,
0446 Gospoda vino piše dva bijela dana.
0447 Treći dan knjige stigoše
0448 U Kruševca pred Lazara kneza:
0449 ”Silna turska vojska na Kosovo dođe,
0450 Krajinu će našu poarati!”
0451 Kad knez Lazo sitne knjige vidi,
0452 Knez Lazo poče govoriti:
0453 ”Gospodo, moja braćo draga,
0454 Ajde, braćo, s Bogom da idemo
0455 Da nam Turci zemlje ne araju!”
0456 Gospoda pogledaše na čauše,
0457 A čauši hitro povikaše:
0458 ”Katane,konje sedlajte!
0459 Sejmeni, sablje prepasujte,
0460 Kosovu je putovati vreme!”
0461 Udariše bubnji i svirale,
0462 Katane konje usedoše,
0463 Sejmeni sablje prepasaše,
0464 Barjaktari razviše barjake,
0465 Gospoda na noge ustaše,
0466 Kosovu se ravnom opraviše.
0467 Jugovići pod barjak išetaše,
0468 Jug se sprema, a suze proliva.
0469 Knez mu Lazar hitro progovara:
0470 ”Roditelju, Jug-Bogdanoviću,
0471 Roditelju, ostani kod dvora,
0472 Vladaj svom Maćedonijom!
0473 Kad mi bude od potrebe blaga,
0474 Za mnom šilji na vojsku blago;
0475 Kad mi bude od potrebe vojske,
0476 Junake kupi, ponovi vojsku!”
0477 A Jug suze proliva niz lice:
0478 ”Gospodine Lazare kneže,
0479 Ja ne mogu srcu odoleti,
0480 Nerazumne dece na boj opravit’ ne mogu,
0481 A kod dvora ostati ne mogu –
0482 Nerazumna deca vojevat’ ne znadu,
0483 Već ja hoću s decom vojevati
0484 I mejdanu decu poučiti!”
0485 Knez mu Lazar ne mož’ atar da pokvari
0486 I ne može Juga da ustavi.
0487 A to vidi gospođa Milica
0488 Da pod barjak braća iziđoše,
0489 Grozne suze roni gospođa Milica:
0490 ”Jaoj meni i do Boga moga,
0491 Braća mi se na vojsku spremiše,
0492 Žalosnu će mene ostaviti!”
0493 Brže gospa na čardake šeće,
0494 Dare sprema braću da dariva –
0495 Svakom bratu nosi po košulju,
0496 Uz košulju svakom po maramu,
0497 Uz maramu zlatnu perjanicu,
0498 Venedičko pozlaćeno perje,
0499 Svoju braću hoće da dariva,
0500 Dare uze, pak se braći šeće,
0501 Sama gospa u srcu promišlja:
0502 ”Braća moja sva su meni mila,
0503 Sad ja ne znam kog bi ustavila –
0504 Ako bi molila starije,
0505 Mlađim ću žao učiniti;
0506 Ako bi mlađe molila,
0507 Starijim ću žao učiniti –
0508 Da se javim ja braći starijoj!”
0509 Pod Vojinom konja ustavila,
0510 Konja drži, a braca grli i ljubi,
0511 Dariva braca rođenoga,
0512 Suze roni, a lice mu ljubi:
0513 ”Vojine, moj rođeni brato,
0514 Diko moja pod nebom na zemlji,
0515 S vama sam dična i pohvalna!
0516 Slatki brate, ostani sa sekom
0517 Da se sestra s tobom razgovara!”
0518 Vojin bratac sestri odgovara:
0519 ”Milice, gospođo sestrice,
0520 Velika naša na zemlji diko,
0521 S tobom smo mi dični na svetu,
0522 Jer imamo sestricu caricu –
0523 S tobom ne mogu ostati u dvoru
0524 Od greote Boga jedinoga
0525 Od zazora braće gospode rišćanske,
0526 Gospoda će pogledati, pa će govoriti:
0527 ,Vojin posluša Milicu sestricu,
0528 Mlađu braću opravi na vojsku,
0529 Vojin ostade kod dvora,
0530 Posluša Milice sestrice,’ –
0531 Već moli se mlađoj braći našoj!”
0532 Milici se ne može na ino,
0533 Pristupa Bošku, bratu svome,
0534 Privati mu konja za vođicu,
0535 Konja drži, Boška braca ljubi:
0536 ”Slatki brate, ostani sa sekom,
0537 Diko moja pod nebom na zemlji,
0538 S vama sam dična i pohvalna,
0539 Jer na glasu imam braću Jugoviće,
0540 Da se s tobom sestra razgovara!”
0541 Ali Boško sestri odgovara:
0542 ”Milice, gospođo carice,
0543 S tobom smo dični i pohvalni,
0544 Jer imamo sestricu caricu,
0545 Al’ te za to poslušati neću
0546 Od greote Boga jedinoga,
0547 Od zazora braće gospode rišćanske,
0548 Mlađa braća da idu na vojsku
0549 A ja starij’ ostajem kod dvora!”
0550 No pristupi svome bracu Pavlu:
0551 ”Slatki brate, ostani sa sekom!”
0552 Al’ joj Pavle oštro odgovara:
0553 ”Milice, gospođo sestrice,
0554 Starija te braća poslušati neće,
0555 I ja tebe poslušati neću!”
0556 Milici se ne može na ino,
0557 Suze roni, Stepanu pristupa:
0558 ”Stepane, moj rođeni brato,
0559 Slatki brate, ostani sa sekom,
0560 Diko moja pod nebom na zemlji,
0561 S vama sam dična i pohvalna,
0562 Da se s tobom sestra razgovara!”
0563 Ali Stepan sestri odgovara:
0564 ”Milice, gospođo sestrice,
0565 Naša diko pod nebom na zemlji,
0566 Starija te braća poslušati neće
0567 Moli braću mlađu nek’ te poslušaju,
0568 A ja s tobom ostati neću
0569 Od greote Boga jedinoga,
0570 Od zazora braće gospode rišćanske!”
0571 Gospođi se ne može na ino,
0572 Pristupi Jovi, bratu svome,
0573 Konja grli, Jovu braca ljubi:
0574 ”Jovo brate, čarne oči moje,
0575 Slatki brate, ostani kod dvora!” –
0576 ”Milice, gospođo sestrice,
0577 Kad starija braća poslušati neće,
0578 Ni ja tebe poslušati neću,
0579 Moli braću mlađu nek’ te poslušaju!”
0580 Suze roni Milica niz lice
0581 I pristupa bratu Ravailu,
0582 Dariva ga i konja privati,
0583 Suze roni i lice mu ljubi:
0584 ”Slatki brate, ostani sa sekom!” –
0585 ”Milica, gospođo sestrice,
0586 Ustupi natrag, ne prolivaj suza,
0587 Starija braća ostati neće,
0588 A ja mlađi slušati neću!”
0589 Sad pristupi bratu Milanu,
0590 Konja grli, a Milana ljubi:
0591 ”Slatki brate, za Boga primi,
0592 Slatki brate, ostani kod dvora
0593 Da se sestra s tobom razgovara!” –
0594 ”Milica, gospođo sestrice,
0595 Starija braća poslušati neće,
0596 I ja s tobom ostati neću
0597 Od greote Boga jedinoga,
0598 Od zazora braće gospode rišćanske!”
0599 Milici se ne može na ino,
0600 Stojanu bratu pristupi,
0601 Konja prima, a braca dariva:
0602 ”Stojane, moj rođeni brato,
0603 Željo moja i velika diko,
0604 Slatki brate, ostani kod dvora
0605 Da se sestra s tobom razgovara!”
0606 Ali Stojan sestri odgovara:
0607 Milice, gospođo sestrice,
0608 Za to tebe poslušati neću
0609 Od greote Boga jedinoga,
0610 Od zazora braće gospode rišćanske –
0611 Starija braća da idu na vojsku,
0612 A ja mlađi ostajem kod dvora,
0613 Veće moli braca Božidara!”
0614 Milica šeće bratu Božidaru,
0615 Sama Milica u srcu promišlja:
0616 ”Ah, žalosna sam ti Milica sestrica,
0617 Osam braće mene poslušati neće,
0618 I Boža me poslušati neće!”
0619 Pristupi bratu Božidaru,
0620 Za vođice konja privatila,
0621 Božidara i grli i ljubi
0622 I suzama po licu poliva:
0623 ”Božidare, čarne oči moje,
0624 Najmlađi, sestri najmiliji,
0625 Sestrica je tebe održala,
0626 Od mila te u nedra metala,
0627 Kroz rukav sam tebe prometala,
0628 Od mila te Božidarom zvala –
0629 Najmlađi, sestri najmiliji,
0630 Diko moja pod nebom na zemlji,
0631 Slatki brate, poslušaj sestricu,
0632 Sa mnom, brate, ostani kod dvora
0633 Da se sestra s tobom razgovara!”
0634 A Božidar sestri odgovara:
0635 ”Milica, gospođo sestrice,
0636 Mi smo s tobom dični i pohvalni,
0637 Jer imamo sestru caricu;
0638 Jesi mene odranila, seko,
0639 Na desnici odnihala ruci,
0640 Od mila me u nedra metala,
0641 Kroz rukave tvoje prometala,
0642 Od mila me Božidarom zvala,
0643 Al’ za to te poslušati neću
0644 Od greote Boga jedinoga,
0645 Od zazora braće gospode rišćanske –
0646 Gospoda će s’ meni nasmejati,
0647 Međ’ sobom će gospoda govoriti:
0648 ,Sad gledajte Bože Jugovića,
0649 Sad posluša Milice sestrice,
0650 Božidar ostade kod dvora,
0651 Ne ostaje sestri rad’ atara,
0652 Već ostaje rad’ ljube, nevestice mlade!’
0653 Ja volim s braćom vojevati,
0654 Nego s tobom kod dvora ostati,
0655 Jer kad braća od mejdana dođu,
0656 Braća će se mejdanom valiti
0657 Kako su turske odsecali glave –
0658 Da ja gledam kao ženska glava!”
0659 Milica suze roni i tijo govori:
0660 Božidare, moj rođeni bato,
0661 Ako, brate, zlo suđeno bude,
0662 Pak vi, brate, tamo izginete,
0663 Na koga ću žalosna gledati,
0664 S kim ću se žalosna razgovarati,
0665 Utrće se koleno gospodsko!”
0666 A Božidar sestri odgovara:
0667 ”Milice, gospođo sestrice,
0668 Ako nama zlo suđeno bude,
0669 Na Kosovu, sestro, izginemo,
0670 Na Kosovu volem poginuti,
0671 S Jugovići braćom volem poginuti,
0672 S mojim babom Jug-Bogdanovićem
0673 I sa zetom gospodinom knezom,
0674 S njima tamo volem poginuti,
0675 Nego s tobom posle carovati!
0676 Pusti konja, Milice sestrice,
0677 Konjic dobar mirovati neće,
0678 Bubnji biju, svirale sviraju,
0679 Konj se srdi, hoće da putuje!”
0680 Milica ne može da pusti,
0681 Konj ju dobar za sobom ponese,
0682 A Božidar sestri progovara:
0683 ”Pusti konja, slatka sestro moja,
0684 Da te dobar konj ne pogazi,
0685 Na uzdi da ti ne ostanu ruke!”
0686 Pusti konja na kamen pade,
0687 Zapišta gospođa Milica,
0688 Zapišta kao zmija ljuta,
0689 Zakuka kao kukavica sinja,
0690 A Jug baba tijo progovara,
0691 Milicu ćerku razgovara:
0692 ”Milice, gospođo carice,
0693 Muči, ne roni suze, Milice carice,
0694 Što se plašiš pak tako kukaš!
0695 Devet sam ratova dosad ratovao,
0696 U svakom sam ratu na mejdan ishodio,
0697 Al’ sam opet dvoru dohodio,
0698 Gospodski sam porod izrodio –
0699 Sad deseti put idem vojevati,
0700 I sad mislim da ću dvoru doći
0701 I dovesti moje sokolove!”
0702 Knez Lazar poče govoriti:
0703 ”Ustaj gore, Milice gospođo,
0704 Ti pogledaj na četiri strane,
0705 Pa ti gledaj naše sokolove –
0706 Sve su mile odranile majke
0707 I sestrice braću održale,
0708 Svaku milu majku srce boli
0709 Svoga sina otpratit’ na vojsku,
0710 Sestru srce boli za bracem rođenim,
0711 Svaku majku srce boli i sestru rođenu,
0712 Nije kuda kad car zapoveda!”
0713 Kad Milica saslušala reči,
0714 Milica se od zemlje podiže,
0715 Na sluge hitro povika:
0716 ”Konje brže u hintove prež’te
0717 Da ja pratim gospodina moga,
0718 Da ja pratim roditelja moga
0719 I da pratim braću Jugoviće
0720 I ostalu svu gospodu srpsku!”
0721 Brže sluge gospu poslušaše,
0722 U intove konje pripregoše
0723 Milicu na intov digoše,
0724 Sa suzama Milica prati gospodara.
0725 Udariše ore i borije
0726 I ostali bubnji i svirale,
0727 Vrište konji i junaci popevaju,
0728 Veselo se Kosovu spremaju.
0729 Na junaci skerletne dolame,
0730 Niz prsi spuštene vezene marame
0731 Što su sestre miloj braći vezle,
0732 Slatku braću sestre nakitile
0733 I Kosovu ravnom opravile;
0734 Na junaci samurni kalpaci,
0735 Za kalpaci srebrne čelenke,
0736 Na čelenkam’ od zlata ružice,
0737 A na drugi sve beli klobuci,
0738 Za klobuci zlatne perjanice.
0739 Kad pođoše braća putovati,
0740 Mile majke očima pratiti,
0741 Mile sestre i vijerne ljube,
0742 Suzama niz lice prolivati,
0743 A braću i junake očima pratiti,
0744 Milica se gospa ne hte povratiti,
0745 Veće prati gospodina kneza
0746 Preko Jastrepca do Kumana belog.
0747 Kad Jastrebac goru prejezdiše,
0748 U Kumane na konak padoše,
0749 Gospoda na večeru sedoše,
0750 Gospoda večeraše, svu noć divaniše,
0751 Divaniše, sanka ne imaše.
0752 Kad je bela zora zaplavila
0753 I beli se danak pokazuje,
0754 Udariše bubnji i svirale,
0755 Velike ore i borije,
0756 Junaci se Kosovu spremaju.
0757 Knez Lazar Milici govori:
0758 ”Milice, ti se natrag vrati,
0759 S nama dalje ne mož’putovati!”
0760 Milica suzama proliva,
0761 S gospodinom se knezom u lice celiva,
0762 Sva s’ gospoda s Milicom celivaše,
0763 Suzama lice umiše,
0764 S Milicom se gospom oprostiše,
0765 Kako što se više ni viditi neće.
0766 Milica ruke sklopi,
0767 Svoj se gospodi lepo pokloni:
0768 ”Ostaj s Bogom, moj rođeni babo,
0769 Bog ostajte, slatka braćo moja,
0770 Da Bog da da vam bude sretno vojevanje!”
0771 Gospoda odoše s vojskom Kosovu,
0772 A Milica preko Jastrepca Kruševcu;
0773 Milica ode Kruševcu suzama roneći,
0774 A knez ode na Kosovo s vojskom.
0775 Kad knez Lazar na Kosovo dođe,
0776 Onda naređuje po Kosovu vojsku;
0777 Knez se Lazar s Vukom po Kosovu šeće,
0778 Zamatra mesta kud će narediti vojsku
0779 I s Vukom se kneže razgovara:
0780 ”Bože mili, lepi sokolova,
0781 Otkako sam se kraljevstva prevatio,
0782 Nisam znao da ovake sokolove imam!”
0783 A Branković Vuk progovara:
0784 ”Gospodine kneže Lazare,
0785 Je l’ ti žao izgubiti take sokolove?”
0786 Knez odgovara Vuku:
0787 ”Oj, moj zete, Brankoviću Vuče,
0788 Da bi znao da bi izgubio,
0789 Ja s carem ne bi vojevao,
0790 Voleo bi s’ scarem umiriti,
0791 Neg’ ovake ljude izgubiti!”
0792 A Vuk poče knezu govoriti:
0793 ”Gospodine kneže Lazare,
0794 Sve će ovo Miloš umrtviti,
0795 Na Kosovu sve će saraniti!”
0796 A knez Vuku poče govoriti:
0797 ”Ćuti, Vuče, ako Boga znadeš,
0798 Nemoj mi za to više govoriti!
0799 Zašto bi ih Miloš saranio?”
0800 Knez Lazar kad naredi vojsku,
0801 Svu gospodu šatoru saziva:
0802 Do kolena Juga, tasta, sađa,
0803 Od leve strane Brankovića Vuka...
0804 Knez poče govoriti:
0805 ”Gospodo, moja braćo draga,
0806 Mi dođosmo danas pram Turaka,
0807 A ne znamo kako je kod Turaka,
0808 Kod cara je li mnoga vojska,
0809 Možemo l’ se s Turci udariti!
0810 Nije l’ majka rodila junaka
0811 Da otide u ordiju tursku,
0812 Tursku da uhodi vojsku,
0813 Da mi znamo je l’ mnogo Turaka,
0814 Možemo l’ se udariti s Turci?”
0815 Gospoda besedit’ počeše:
0816 ”Ako ćemo slat’ Brankovića Vuka,
0817 Prvi je do cara,
0818 Prilika nije da on tamo ide –
0819 Ako ćemo koga drugog slati,
0820 On turski ne zna besediti;
0821 Ako ćemo slati Vukosava,
0822 Vukosav često odlazi do cara,
0823 Poznaće ga u Kosovu Turci –
0824 Ako bi koga drugog slali,
0825 Taj nijedan ne zna putovati,
0826 S Turci ne zna govoriti;
0827 Da šiljemo Toplicu Milana,
0828 Milan je tamo često prohodio,
0829 U Carigradu knjige izučio,
0830 Jezike sve je dokučio,
0831 Sa svakim može govoriti –
0832 Na njega se neće nitko ni setiti,
0833 Tursku može vojsku uhoditi,
0834 Od Turaka nama glas doneti!”
0835 Knez pogleda na Milana kuma:
0836 ”Slatki kume, Toplica Milane,
0837 Gospoda tebe izabraše,
0838 U tursku vojsku tebe otpraviše
0839 I na tvoju dušu naše carstvo osloniše,
0840 Naše carstvo, svu Maćedoniju!”
0841 Od časa Milan ustade na noge,
0842 Pokloni se gospodinu knezu
0843 I ostaloj svoj gospodi srpskoj:
0844 ”Gospodine kneže Lazare,
0845 Nije kuda, jedan ići mora!
0846 Kad gospoda mene izabraše,
0847 Ići valja tursku uhoditi vojsku,
0848 Hoću ići da bi poginuo –
0849 Kosovo sam dosta redi proodio,
0850 U Carigrad sam doodio
0851 Dok sam jezike i knjige izučio!”
0852 Izađe Milan između gospode,
0853 Odelo srpsko skide,
0854 A tursko obuče –
0855 Zelenu svilu na sebe obuče,
0856 Na glavu carigradsku čalmu
0857 Izvezenu zlatom,
0858 Za čalmu venedičko pozlaćeno perje,
0859 Kao što nose careve ćeaje,
0860 Da mu nitko na put stati neće.
0861 Kad se obuče, međ’ gospodu vrati;
0862 Kad Milan međ’ gospodu dođe,
0863 Salamaleć nazivati pođe.
0864 Gospoda svi se začudiše,
0865 Ni po čem ga gospoda ne bi poznala
0866 Da je kaurin, a da Turčin nije.
0867 Pristupi Milan gospodinu knezu,
0868 Celiva kneza u skut i u ruku:
0869 ”Prosti meni, gospodine kume,
0870 Ja odlazim danas među Turke!”
0871 Knez Lazar Milana celiva:
0872 ”Pođi s Bogom, moj rođeni kume,
0873 Zdravo te višnji Bog nosio,
0874 Od turske te zaklonio ruke,
0875 Britke sablje i dušmanske ruke,
0876 Dobar te konjic poslužio,
0877 Zdravo tursku uhodio vojsku!
0878 Vratit’ se nemoj dok ju ne uhodiš,
0879 Zdrav došao i glase doneo,
0880 Ne izgubi, kume, vere ni zakona,
0881 Ne izdaj svoje Maćedonije!”
0882 Milan se gospodi pokloni
0883 I sa svima se redom poljubi:
0884 ”Prostite, moja braćo draga,
0885 Svi prostite i s Bogom ostajte,
0886 Bog da znade viditi l’ se više!”
0887 Ode Milan uoditi Turke,
0888 Branković Vuk poče govoriti:
0889 ”Gospodine Lazare kneže,
0890 Koga posla na Kosovo ravno,
0891 Miloševa ljubovnika pravog!
0892 Miloš će pred Milana izići,
0893 U putu će dočekat’ Milana,
0894 Milana će Miloš naučiti –
0895 Neće kazati kako je kod cara,
0896 Već kazat’ će što mu Miloš kaže,
0897 Kako će nas izdat’ u Turke!”
0898 Knez Lazar govori:
0899 ”Muči, Vuče, više ne govori,
0900 Kako bi to Miloš od mene činio
0901 Kad je Miloš verna moja sluga!”
0902 Vuk opet poče govoriti:
0903 ”Gospodine kneže Lazare,
0904 Što ja kažem ti mi ne veruješ,
0905 A sam ćeš očima viditi!”
0906 Milana ne bi za petnaest dana,
0907 Sva se gospoda smutiše,
0908 Milanu govorit’ počeše:
0909 ”Mili Bože, što Milana ne’ma –
0910 Vreme je već Milanu da dođe!
0911 Da l’ Milana Turci zarobiše,
0912 Da l’ je Milan uskočio Turkom,
0913 Da l’ je Milan tamo poginuo?
0914 Ako bude Milan uskočio Turkom,
0915 Milan će cara podignuti,
0916 Iz prevare na nas udariti
0917 Kad se mi nadati nećemo.”
0918 Sva gospoda neveselo šeću,
0919 Al’ dolazi Kosanić-Ivane,
0920 Pa Milošu govori potijo:
0921 ”O Milošu, moj rođeni brato,
0922 Dobro nije što Milana ne’ma –
0923 Vreme je već Milan da dođe!”
0924 Onda Miloš poče govoriti:
0925 ”Ako večeras ne bude Milana,
0926 Da ujutru konje usednemo,
0927 Iz ordije da mi iziđemo,
0928 Milana sutra da mi počekamo;
0929 Turčina koga ako uvatimo,
0930 Ili carskog knjigonošu sretnemo,
0931 Za Milana da mi pitamo –
0932 Je li junak kakav tamo poginuo
0933 Ili Turkom uskočio;
0934 Ako sutra ne bude Milana,
0935 Tursko ruvo da mi obučemo
0936 I u tursku vojsku da idemo,
0937 Milana brata da mi potražimo;
0938 Ako bude Milan poginuo,
0939 Milana mi da osvetimo;
0940 Ako l’ budu zarobili Turci,
0941 Da otmemo il’ da iskupimo;
0942 Ak l’ bude Turkom uskočio,
0943 Za hristjansku veru da ga pogubimo.”
0944 Kad ujutru beo dan osvanu,
0945 Obadva konje usedoše,
0946 Iz ordije brže išetaše,
0947 Niz Kosovo pobliže Turaka,
0948 Obadva glede u ordiju Turkom.
0949 Malo vreme zatim postaja,
0950 Odabra se junak od Turaka,
0951 Hitro jezdi kanda vetar leti.
0952 Miloš Ivanu poče govoriti:
0953 ”Odabra se jedan od Turaka –
0954 Da li je carski knjigonoša,
0955 Jali Milan jezdi iz Turaka,
0956 Jali kakav Turčin ide našu uhoditi vojsku?”
0957 Kosanić Ivan poče govoriti:
0958 ”Milošu, brate rođeni,
0959 Po svem’ jeste Milan, al’ po konju nije –
0960 Jal’ je Milan konja promenuo
0961 Il’ je Milan tamo poginuo,
0962 Za Milana ide glasonoša?”
0963 Dok oni u reči biše,
0964 Milana bliže očima videše,
0965 Sasvim ga po licu poznadoše:
0966 ”Blago nama, evo nam Milana!”
0967 A kad Milan bliže dođe,
0968 Govoriti pođe:
0969 ”Salamaleć, moja braćo draga!”
0970 Miloš odgovara:
0971 ”Aleć muselam, moj brate Milane!”
0972 Niz lice suzama proliše:
0973 ”Kamo se, brate, za petnaest dana?”
0974 Za tobom se naplakasmo
0975 I sasvim te, brate, ožalismo!
0976 Što te ne bi za petnaest dana –
0977 Il’ si, brate, konja izgubio,
0978 Il’ si, brate, pute izgubio,
0979 Il’ te, brate, zarobiše Turci?”
0980 Milan odgovara:
0981 ”Braćo moja, nisam konja izgubio,
0982 Pute nisam pogubio,
0983 Nisu mene Turci zarobili;
0984 Nije šala, za petnaest dana
0985 Nit’ se odmori, nit’ imado sanka
0986 Dok ja Turkom krajeve iznađo!”
0987 Miloš poče govorit’ s Milanom:
0988 ”Milane, moj brate rođeni,
0989 Jesi l’zdravo tursku prohodio vojsku,
0990 Je l’ koliko Turčin zemlje pokrio,
0991 Jesu l’ junaci od mejdana Turci,
0992 Možemo l’ se s Turci udariti?”
0993 Poče Milan kazivat’ Milošu:
0994 ”Ej, Milošu, moj brate rođeni,
0995 Strašno je meni dosta kazivati,
0996 A komoli s’ snjima udariti!
0997 Kud je turska silna pala vojska,
0998 Od Prekopnice gore do gore Kosanice,
0999 Od Kosanice do vode Sazlije,
1000 Od Sazlije do Skoplja grada belog,
1001 Od Skoplja do Planine stare,
1002 Od Planine stare do Prištinje ravne,
1003 Od Prištinje do vode Sitnice,
1004 Od Sitnice do Kamena kruga,
1005 Na stranu od Crnoga drenka,
1006 Od Crnoga drenka do vode Laba,
1007 Od Laba do Velikog ana
1008 Od Ana do Goleša planine visoke,
1009 Od Goleša do Vode bele,
1010 Od Bele do Vode debele,
1011 Od Debele do Vode krvave,
1012 Do Zvečana i do Vučitrna,
1013 Do Janjišara planine visoke,
1014 Preko Janjišara do Kalipolja –
1015 Neprestano idu pašaljuci kako i oblaci,
1016 Turci prekomorci padaju na Kosovo ravno!
1017 Malo se s konjem ne rastado
1018 Dok njima krajeve iznađo –
1019 Kad se popnem na koju Planinu,
1020 Pogledam po Kosovu ravnu,
1021 Nigdi, brate, prazna mesta ne’ma
1022 Gdi šatora, konja i Turčina nejma!
1023 Podune vetar s planina,
1024 Zaljulja po vojsci barjake –
1025 Kao da se oblaci prevaljuju,
1026 Od straa hoću s konja da padnem na zemlju!
1027 Sve su junaci od mejdana Turci,
1028 Odeveni čojom i skerletom,
1029 Risovinom i samurovinom,
1030 Za sedla orlija pribodena krila,
1031 Kad potrči koliko da leti na krili –
1032 Igraju prekomorci Turci,
1033 Raduju se boju i mejdanu,
1034 Sve pevaju pa govore Turci:
1035 ,Bože moj, hoće li se kad car s kraljem udariti,
1036 Da vidimo kneževe vojvode,
1037 Kakvo je na njima odelo,
1038 Kakve su toke i čelenke,
1039 Kakvi su na njima kalpaci,
1040 Kakvi su pod njima konji krilati,
1041 Kakvi su zmajevi junaci!’
1042 Govore Drenopoljci Turci:
1043 ,Naša braćo, prekomorci Turci,
1044 Ne mol’te Boga da se zamete kavga,
1045 Veće mol’ te da s’ carevi smire!
1046 Jeste junaci i mi smo junaci,
1047 Al’ jošt junaka ni videli niste
1048 Kakvi ima kod Lazara kneza,
1049 Kakvi ima devet Jugovića –
1050 Knez Lazar više da ne vodi vojske,
1051 Već da vodi same Jugoviće,
1052 Od nas će Jugovići preoteti carstvo;
1053 Kakva ima zeta Miloša –
1054 Lazar više da ne vodi vojske,
1055 Veće sama da pusti Miloša,
1056 Sam će Miloš sve nas rasterati
1057 I međ’ nama cara uloviti!
1058 Kad naleti jato lastavica,
1059 Krili sunce zaklone,
1060 A poleti jedan soko sa planina
1061 Međ’ veliko jato lastavica,
1062 Za kojom poleti onu i uvati,
1063 Sve jato od straa padne travi u korenje,
1064 Onako ćemo i mi kad Miloš među nas dođe –
1065 Koj’ se pre njim trebi
1066 Onoga će seći,
1067 A drugi će od straa na zemlju padati!
1068 U kneza ima i više junaka,
1069 Koji se dalje i ne glase!”
1070 Miloš poče govoriti:
1071 ”Milane, brate rođeni,
1072 Kad ti dođeš gospodinu knezu,
1073 Nemoj tako kazivati knezu,
1074 Kaži pravo kud je pala vojska,
1075 Al’ ne kazuj da su junaci Turci,
1076 Već trgovci od domova Turci,
1077 Sve sitari i brdari,
1078 Sedlari, grebenari i češljari,
1079 Bugari silom poterani,
1080 Samo pošao da se lebom rani,
1081 Junaka od mejdana ne’ma,
1082 Ne bi l’ svetla obrabrio kneza,
1083 Jer ako kaza take junake,
1084 Svetla ćeš poplašiti kneza,
1085 Umiriće, udarit’ se neće,
1086 Bojaće se da ne izginemo!
1087 U nas junaka dosta ima
1088 Koji mogu na hiljade seći,
1089 Na hiljade i na pašajluke;
1090 Ja života moga požaliti neću,
1091 Smrti se poplašiti neću,
1092 Ostaviću spomen na Kosovu,
1093 Nek’ se pripoveda dok je sunca i meseca!
1094 Jer ako s’ knez umiri s Turci,
1095 Brankovića podnosit’ ne mogu,
1096 Opada me kod mog gospodina,
1097 Otpao sam od mog gospodina!”
1098 U razgovoru tome do vojske dođoše.
1099 Kad i vidi Brankoviću Vuče,
1100 On govori gospodinu knezu:
1101 ”Kneže Lazo, svetla kruno naša,
1102 Što ja kažem ti mi ne veruješ,
1103 Sada gledaj jesu l’ reči moje –
1104 Vidiš i danas zajedno,
1105 Miloš je Milana naučio,
1106 Sad ti Milan kazivati neće
1107 Kod cara što je vidio,
1108 Već kazaće što mu Miloš kaže,
1109 Kako će nas izdat’ u Turke!”
1110 A knez ništa, već suze proliva,
1111 Teško čeka da mu Milan dođe.
1112 Kad gospoda Milana vidiše,
1113 Svi knezu brže pritrčaše,
1114 Da čuju što će Milan kazivati,
1115 I ostala sva bliže pristupi vojska.
1116 A kad Milan pred šatora dođe,
1117 Odsede konja, pak pristupi knezu:
1118 ”Božija ti pomoć, svetla kruno naša!” –
1119 ”Zdravo da si, moj kume Milane!
1120 Jesi l’ zdravo putovao, kume,
1121 Jesi l’ tursku uhodio vojsku,
1122 Što te ne bi za petnaest dana –
1123 Il’ si, kume, konja izgubio,
1124 Il’ su tebe zarobili Turci?”
1125 Milan odgovara knezu:
1126 ”Svetla kruno, gospodine kneže,
1127 Nisam konja izgubio moga,
1128 Mene Turci zarobili nisu,
1129 A da su me zarobili Turci,
1130 Ti me više ni vidio ne bi!
1131 Nije šala, za petnaest dana
1132 Nit’ se odmori nit’ imado sanka
1133 Dok Turkom ne nađo krajeve!”
1134 Knez besedi Milanu:
1135 ”Je li mnoga sila kod cara turskoga?”
1136 Poče Milan kazivati knezu:
1137 ”Strašno mi je kazivati, kneže,
1138 Kud je turska mloga pala vojska!...
1139 Knez Milan poče zaklinjati:
1140 ”Tako ti Boga jedinoga,
1141 Što s Milošem jesi besedio?
1142 Pravo kaži što je Miloš tebi besedio!”
1143 Poče Milan govoriti knezu:
1144 ”Tako mi Boga jedinoga,
1145 Hoću pravo, tako bio zdravo!
1146 Kad je Miloš mene dočekao,
1147 Miloš me pita kao i vi, kneže,
1148 Kolika je sila u Turaka,
1149 Koliko je zemlje Turčin pritisnuo;
1150 Ja Milošu pokaza kao i tebe, kneže!...”
1151 Knez Lazar se na to nasmejao:
1152 ”Zašto bi se bojali Turaka
1153 Kad u nas ima pod izbor junaka!”
1154 Knez Lazar Milana dariva,
1155 Gospoda ga sva darivaše i s Milanom se poljubiše
1156 Knez Lazar poče govoriti:
1157 ”Jošt sad hoću na Kosovu sveto proslaviti
1158 Da s’ spomenem na Kosovu svetitelja moga!”
1159 Knez večeru spravlja,
1160 Svu gospodu na večeru doziva,
1161 Svu gospodu redom za trpezu posađuje...
1162 Kad gospoda večerat’ sedoše,
1163 Rakiju piše, pa vino počeše,
1164 Knez Lazar uze pear s vinom:
1165 ”Kom ću sada čašu nazdraviti,
1166 Po gospodstvu il’ ću po junačstvu?”
1167 Progovara Jug Bogdanović:
1168 ”Ne pij čaše po gospodstvu, kneže,
1169 Već pij po junačstvu, kneže,
1170 Koji će ti obraz osvetlati –
1171 Gospodara ne poznaju Turci,
1172 Već junaka, sablju i desnicu ruku!”
1173 Branković pogleda u kneza:
1174 ”Kneže Lazo, lepi sokolova,
1175 Al’ međ’ njima ima u trpezi
1176 Koji radi sve da sarani!”
1177 Pak pogleda na Miloša Vuče,
1178 Knez očima pogleda na Vuka:
1179 ”O tom više meni ne govori!”
1180 Prenemože gospodine kneže,
1181 Prenemože, piti ne može,
1182 Grozno se zaplaka kneže,
1183 Spusti na kolena glavu,
1184 Grozno plače, iz srca ječi.
1185 Sva gospoda pogledaše jedan na drugoga:
1186 ”Bože mili, što bi našem knezu,
1187 Čašu primi, piti je ne može,
1188 Veselo pogleda, grozno zaplaka?”
1189 Nitko ne sme da zapita kneza,
1190 Sva gospoda Jugu pogledaše
1191 I očima Jugu govoriše:
1192 ”Roditelju, pitaj gospodina
1193 Među nama zašto se zaplaka –
1194 Ili vidi da ćemo izginuti
1195 Il’ međ’ nama koj’ žao učini?”
1196 A Jug kneza ne sme da zapita.
1197 Kad knez diže od kolena glavu,
1198 Pak ubrisa suze na obrazu,
1199 Jug poče besediti knezu:
1200 ”Kneže Lazo, svetla kruno naša,
1201 Čašu uze, a piti ne može –
1202 Šta si, kneže, očima vidio?
1203 Gospodu svu si sad ubio –
1204 Ili vidiš da ćemo izginuti
1205 Il’ ti je koj’ žao učinio?
1206 Sad pokaži, gospodu obrabri!”
1207 Knez poče govoriti:
1208 ”Ja ne vidim da ćemo izginuti;
1209 Da ja znadem, ja bi umirio,
1210 Već ja gledim sa mnom u trpezi
1211 Koga sam odranio uz koleno moje,
1212 Od njega se zaklonio nisam,
1213 Iz jednog smo sana jeli đakoniju,
1214 Jednom čašom ladno vino pili,
1215 Na njemu moja skerlet i svila!”
1216 Pak pogleda Kosanić-Ivanu:
1217 ”Moj brate, Kosanić-Ivane,
1218 Šta je tebi malo kod meneka –
1219 Il’ je tebi malo leba carevoga,
1220 Il’ je malo ulave i blaga,
1221 Ili ti je malo oficije,
1222 Ili ti je rišćanska vera omrznula,
1223 A turska vera omilila,
1224 Pak me hoćeš da izdaš u Turke?
1225 Ljudi kažu, a ja ne verujem!
1226 Ako ti je malo leba carskoga,
1227 A ja ću tebi više dodati;
1228 Ako je malo ulave i blaga,
1229 Ulavu ću više ponoviti,
1230 Gospodinom većim podignuti!
1231 Budi vera, ne budi nevera,
1232 Tako ti Boga jedinoga,
1233 Tako ti tvoje grešne duše,
1234 Tako ti vere i zakona,
1235 Ne izdaj me na Kosovu Turkom!
1236 Nije meni ni na tebe žao,
1237 Kao mi je na Milana kuma!”
1238 Pak pogleda u Milana kuma:
1239 ”Milane, moj rođeni kume,
1240 Četiri stotine šest leta
1241 Oficija kako je nastala,
1242 Nastala, jošt se ukinula nije,
1243 Dosad nisu nevernici bili,
1244 Već svi verni služitelji bili!
1245 Šta je tebi malo kod meneka –
1246 Il’ je malo leba carevoga,
1247 Il’ je malo ulave i blaga,
1248 Il’ je malo skerleta i svile
1249 Il’ je tebi malo oficije?
1250 Ako ti je malo, sve ću ti dodati,
1251 Gospodinom većim podignuti!
1252 Il’ je tebi vera omrznula?
1253 Gospoda su tebe izabrala,
1254 Najmlađega i najvernijega,
1255 Na tvoju dušu odložili carstvo
1256 I ostalu svu Maćedoniju!
1257 Što si bolje kod cara vidio –
1258 Il’ su lepši ani il’ monari
1259 Nego naše crkve i krstovi;
1260 Il’ su lepši kauci i čalme
1261 Nego naši kalpaci klobuci;
1262 Il’ su bolje odže i šeovi
1263 Nego vladike, naši sveštenici,
1264 Pak me hoćeš da izdaš u Turke?
1265 Ljudi kažu, a ja ne verujem!
1266 Nemoj, kume, tako ti leba carevoga
1267 I tako ti Boga jedinoga,
1268 Ne izgubi vere i zakona,
1269 Ne zarobi Maćedonije,
1270 Ne poruši crkve, naše zadužbine!
1271 Nije mi ni na tebe žao
1272 Kao mi je na zeta Miloša –
1273 Milošu, vero i nevero,
1274 Od sirotinje sam te doveo,
1275 Jer kod tebe vidim mudru pamet i junačstvo,
1276 Da mi možeš u pomoći biti;
1277 Od tebe nisam se ponosio,
1278 Uz koleno moje posadio,
1279 Iz jednog sana jeli smo đakoniju,
1280 Jednom čašom vino pili ladno,
1281 Moje čedo dao za tebeka
1282 Koja je mogla za kralja poći
1283 Il’ za kakvog mlada principala;
1284 Mnogom sam žao učinio,
1285 Tebe sam srdarom postavio,
1286 Jer sam tebe verna vidio kod mene!
1287 Ljudi kažu, a ja ne verujem,
1288 Sad hoćeš da budeš neveran,
1289 Da me izdaš na Kosovu Turkom!
1290 Šta je tebi malo kod meneka –
1291 Il’ malo leba carevoga,
1292 Ili malo ulave i blaga,
1293 Ili ti je malo oficije
1294 Ili malo skerleta i svile?
1295 Mačvu sam ti zemlju poklonio
1296 I pod Cerom dvore sagradio!
1297 Ako ti je malo leba carevoga,
1298 Ja ću tebi više dati;
1299 Ako ti je malo ulave i blaga,
1300 Ja ću tebi više ponoviti;
1301 Ako ti je malo ovicije,
1302 Gospodinom većim postaviti!
1303 Budi vera, ne budi nevera,
1304 Ne izgubi vere i zakona,
1305 Ne poruši crkvi, naši zadužbina,
1306 Ne zarobi Makedonije,
1307 Bog ti višnji u pomoći bio,
1308 Junačke ti oči oslobodio,
1309 Desnicu ti ukrepio ruku,
1310 Budi veran, ne budi neveran!”
1311 Pokloni mu pejar i vino;
1312 Vino popi, a pejar ostavi,
1313 Miloš skoči kako zmaj planinski,
1314 Pak hitro poče govoriti,
1315 Kanda stade gromom paliti:
1316 ”Gospodine kneže Lazare,
1317 Fala tebi kao roditelju svome,
1318 Od sirotinje ti si mene doveo,
1319 Od mene se nisi ponosio,
1320 Uz koleno tvoje mene posadio,
1321 Iz jednog smo sana jeli đakoniju,
1322 Jednom čašom ladno vino pili,
1323 Na meni je tvoja i skerlet i svila,
1324 Za mene si tvoje čedo dao
1325 Koja bi mogla kralja dobiti,
1326 Kralja ali principala;
1327 Mnogom si žao učinio,
1328 Srdarom si mene postavio,
1329 Mačvu si mi zemlju poklonio,
1330 Pod Cerom dvore sagradio!
1331 Meni nije malo leba carevoga,
1332 Nije malo ulave i blaga,
1333 Gospodstva si meni dosta poklonio
1334 I fala ti na poklonu tvome,
1335 Al’ ne fala danas na besedi
1336 Što mene neverom nazivaš,
1337 Već žao mi je što braću prekore
1338 I neverom danas učini,
1339 Koji za to dosad znali nisu!
1340 Ja nisam nevera, nego vera tvrda –
1341 Nevera ti sedi kod kolena
1342 Koj’ opada kod tebe vojvode!
1343 Što mi jako peare poklonjaš,
1344 Jer Kruševac poklonio nisi-
1345 Odsad će ti sve ostati pusto!
1346 Nisam nevera, nego vera tvrda –
1347 Sutra viđen danak ide,
1348 Vidićemo tko je vera, tko li je nevera!
1349 Nevernici će sutra izginuti,
1350 A vernik će tebe odbegnuti!
1351 Ne žalim mene što si prekoreo,
1352 Veće žalim što braću prekore!
1353 Tako mi vere i zakona
1354 I tako mi Boga jedinoga,
1355 Desnica me poslužila ruka
1356 I oštra moja sablja britka,
1357 Ujutru ću rano poraniti,
1358 U vojsci ću turskoj osvanuti,
1359 Murata ću cara sutra pogubiti
1360 I nogom ću za vrat udariti,
1361 Međ’ svom silom, međ’ ordijom turskom!”
1362 To izreče, ode iz trpeze;
1363 Onda Branković poče govoriti;
1364 ”Gospodo, moja braćo draga,
1365 Slušate li što Miloš govori?
1366 On to učiniti neće,
1367 Nego hoće Miloš caru uskočiti,
1368 Veru će svoju danas ostaviti,
1369 Tursku će veru danas privatiti,
1370 Neće dati knezu proslaviti!
1371 Miloš je mene opadao
1372 Kod našega gospodina kneza,
1373 Otpao sam bio od kolena knezu,
1374 Najnižiji sam sedio u trpezi,
1375 Od sramote nisam smeo po gospodi pogledati,
1376 Teško sam se knezu namolio
1377 I na moje mesto seo uz koleno!”
1378 Kad ujutru beo dan osvanu,
1379 Glas dođe gospodinu knezu:
1380 ”Ode Miloš niz Kosovo Turkom,
1381 Za njim ode i Milan i Ivan,
1382 Otidoše suzama roneći!”
1383 Kad Miloševu šatoru dođoše,
1384 Suze roni i Milan i Ivan,
1385 Suze rone, obadva govore:
1386 ”O, zle reči, moj brate Milošu!
1387 Tko nas tako opade kod kneza?
1388 Ne žalimo što nas prekoreo,
1389 Da je nas same prekoreo,
1390 Gospoda sva će knezu verovati
1391 I nevernim nas nazivati!”
1392 A Miloš poče govoriti:
1393 ”Da sam znao, ne bi mu na večeru išao!
1394 Znato što je, moja braćo draga,
1395 Što sam rekao, reči moje pogaziti neću –
1396 Ujutru ću rano poraniti,
1397 Dobra ću konja opraviti,
1398 Opraviću i sebe i konja,
1399 Otići ću u ordiju tursku,
1400 Murata ću cara umoriti,
1401 Zakletvu ću moju sovršiti!”
1402 Milan i Ivan govore:
1403 ”I mi ćemo s tobom putovati
1404 I sramotu našu popraviti!”
1405 Miloš poče govoriti:
1406 ”Ako ćete sa mnom putovati,
1407 A vi pancir-gvožđe na se oblačite
1408 I konje gvožđem pokrivajte
1409 Da ne može nas koplje ubiti,
1410 Ni turska strela ustreliti
1411 Niti oštra sablja preseći!
1412 Vina se napijte,
1413 Pak idite malo pospavajte,
1414 Pak ćemo onda poraniti
1415 Turkom putovati!”
1416 Vino piti ne mogoše,
1417 Svaki svom šatoru odoše,
1418 Sanka imat’ ne mogoše;
1419 Opraljaju sebe i konje,
1420 Na sebe pancir-gvožđe obukoše,
1421 Po panciru gospodsko odelo,
1422 Konje okovaše,
1423 Svilenim čultanom pokriše
1424 Da ne vide Turci da su okovani.
1425 Kad Danica na istok izađe,
1426 Mesec jasan nad zaodom beše,
1427 Milošu obadva dođoše,
1428 Pak Milošu govorit’ počeše:
1429 ”Da idemo, brate, da kažemo gospodinu knezu
1430 Nek’ knez znade da ćemo otići!”
1431 Miloš poče govoriti.
1432 ”Knez lud nije da mu dvaput kažem;
1433 Sinoć sam mu kazao, više kazivati neću –
1434 Sad ako ću ići kazivati,
1435 On će reći: ,Ne smedu ići,
1436 Samo došli da se meni jave
1437 Da i’ ustavim tamo da ne idu!’
1438 Ja udem, kazivat’ mu neću –
1439 Al’ vam volja sa mnom ići al’ ne ići!”
1440 Obadva govore Milošu:
1441 ”Iza tebe ostati nećemo,
1442 Zajedno smo sva tri prekorena,
1443 Zajedno ćemo ići, al’ ostali al’ poginuli!”
1444 Miloš reče: ”Ajde da ručamo,
1445 Jer Bog zna hoćemo l’ se vratiti,
1446 Jal’ ručati više jal’ ne ručat’
1447 Može da će sad poslednje biti!”
1448 Rakiju piše, jesti ne mogoše,
1449 Već po jednu čašu vina popiše,
1450 Jednu čašu zarad sretna puta.
1451 Sva trojica konje usedoše,
1452 U ordiju tursku otidoše.
1453 Junaci očima vidiše
1454 Kad sva trojica iz vojske odoše,
1455 Međ’ sobom govoriše:
1456 ”Ode Miloš s vojvodama Turkom,
1457 Bog će dati da će dobro biti –
1458 Jali Miloš odustade kneza
1459 Jal’ otide uskočiti Turkom?”
1460 Glas dođe gospodinu knezu:
1461 ”Ode Miloš niz Kosovo Turkom,
1462 Sva trojica zajedno odoše!”
1463 Knez svešteniku poče govoriti:
1464 ”Zarana liturgiju služi
1465 Da na ručak zarana sednemo –
1466 Miloš će kavgu zametnuti,
1467 Neće dati Turci mirno proslaviti!”
1468 Sveštenik zarana liturgiju služi;
1469 Kad gospoda službu ostajaše,
1470 Iz crkve iziđoše,
1471 Sva gospoda knezu na ručak dođoše,
1472 Ručaju, o Milošu govore:
1473 ”Srdit Miloš iz trpeze ode,
1474 Jutros rano Miloš iz ordije ode –
1475 Jal’ će s’ Miloš danas poturčiti
1476 Jal’ će s carem kavgu zametnuti?”
1477 Vuk govori: ”Pređer će se potručiti
1478 Jal’ će s carem kavgu zametuti –
1479 Zaludu Miloš govori
1480 Kad na cara ne sme udariti!”
1481 A kad Miloš ugledao Turke,
1482 Miloš Milana pita:
1483 ”Gdi je, brate, šator cara Murata?”
1484 A Milan mu rukom kaže:
1485 ”Vidiš li barjak ponajviši,
1486 Pod barjakom od zlata jabuka,
1487 Na jabuki sjaju tri kamena draga
1488 Kanda sjaje od istoka zvezda,
1489 Ono se sjaje na šatoru carskom –
1490 Ajde, brate, pored vojske poniže,
1491 Pram careva šatora pobliže!”
1492 Onda Ivan poče govoriti:
1493 ”Oćemo l’ se odma udariti?”
1494 Miloš poče govoriti:
1495 ”Nećemo odma udariti,
1496 U sili ćemo se mnogoj zabuniti,
1497 Carski šator nećemo pogoditi,
1498 Turci će cara ukloniti,
1499 Od nas će cara zakloniti,
1500 Možemo sva tri poginuti,
1501 A nećemo cara ni viditi,
1502 Zakletve nećemo svršiti;
1503 Već slobodno da idemo Turkom,
1504 Turci će nas očima gledati,
1505 Turci će caru kazivati,
1506 Car će Turkom govoriti:
1507 ,Pred njima sokak otvorite,
1508 Pustite i mene pod štora
1509 Da ja čujem šta će govoriti!’
1510 Turci će pred nama put otvoriti,
1511 I nama se lepo pokloniti
1512 I za zdravlje lepo pitati;
1513 Vi slobodno po vojski gledajte,
1514 Sablja se ništa ne mašajte!”
1515 Jošt vojvode u reči biše,
1516 Turci očima vidiše,
1517 Brže caru glas prineše;
1518 ”Murate, naša kruno svetla,
1519 Od kneza tri delije jezde,
1520 Hitro jezde kao vetar s planina,
1521 Hitro jezde, ništa ne prezaju –
1522 Što ćemo mi s njima činiti?”
1523 Murat njima poče govoriti:
1524 ”To nisu kakvi god ljudi,
1525 To su veliki od kneza poslati –
1526 Jal’ će nama uskočiti
1527 Jal’ dogovor veliki činiti.
1528 Pred njim pute otvorite,
1529 Gospodi se lepo poklonite,
1530 Ako hoć’ju k meni, slobodno pustite!”
1531 Brže paše Turke razmakoše,
1532 Vojvodama pute otvoriše.
1533 Kad Miloš dođe do Turaka,
1534 Miloš poče govoriti:
1535 ”Salam maleć, komšije Turci,
1536 Jeste l’ zdravo i mirno,
1537 Je l’ zdravo svetli car Murate,
1538 Je su l’ zdravo mule i veziri,
1539 Jesu l’ zdravo paše i kadije,
1540 Jesu l’ zdravo age i spahije,
1541 Delije i sve koroglije
1542 I ostala sva careva vojska?”
1543 Turcu Milošu govore:
1544 ”Svi smo i zdravo i mirno –
1545 Zdravo je car među nama,
1546 Zdravu su gospoda careva
1547 I ostala sva careva vojska!
1548 Je li zdravo gospodin-Lazare,
1549 Jesu l’ zdravo vojvode Lazarove,
1550 Jesu l’ zdravo Jugovići,
1551 Je li zdravo Miloš kod kneza,
1552 Jesu l zdravo gospoda ostala,
1553 Delije i sve koroglije?”
1554 Miloš govori:
1555 ”Svi su kod kneza i zdravo i mirno –
1556 Zdravo su Jugovići,
1557 Sva su gospoda zdravo kod kneza,
1558 Delije i sve koroglije,
1559 Gorko se na vas opravili;
1560 Ovo je Miloš s vama što govori!”
1561 Turci govore:
1562 ”Što bi se mi kaura bojali
1563 Kad u nas ima dosta junaka izbrani
1564 Koji nose risa i samura!”
1565 Miloš Turkom govori:
1566 ”Što bi se mi bojali risovski kožetina
1567 Kad smo mi sami risovi!
1568 Kad vas stanu terat’ po Kosovu,
1569 Pak kad stanu svlačit’ risovinu
1570 Kako vuci bez čobana ovce
1571 Kad ju koj’ živu uvati,
1572 Živu ždere, a kožu joj svlači,
1573 A kad ju u poli prevati,
1574 Kožu joj na glavu povrati –
1575 Tako i naši junaci
1576 Kad vas stanu po Kosovu tući!”
1577 Turci Milošu govore:
1578 ”Gospodine Milošu, veliki serdaru,
1579 Uskoči ti caru našemu,
1580 Bit’ ćeš prvi do cara našega,
1581 Car će tebi mnogo blago dati!”
1582 Miloš Turkom odgovara:
1583 ”Meni je toga dosta kod kneza bilo,
1584 Poslednji nisam ni kod kneza bio,
1585 Što ja sudi knez mi ne presudi!”
1586 Glasak pođe po ordiji turskoj,
1587 Glasak pođe: ”Miloš u ordiju dođe!”
1588 Turci navališe Miloša gledati,
1589 Jedan drugog nogama gaziše;
1590 Miloš Turkom govori:
1591 ”Stan’te, Turci, što ste navalili!
1592 I dosad ste Miloša slušali,
1593 Al’ mu niste sablje kušali –
1594 Danas ćete sablju prokušati,
1595 Miloševu poznavati ruku!”
1596 Miloš pođe, do šatora dođe;
1597 Kad car vidi Miloša da ide,
1598 Gospoda se u licu promeniše;
1599 Kad Miloša očima videše,
1600 Car Murat poče govoriti:
1601 ”Sad Miloša kako bi dočekao?
1602 Tko bi mene jako naučio
1603 Kako bi vojvode srpske dočekao –
1604 Da l’ ću šator otvoren držati
1605 Da li ću vrata zatvoriti?
1606 Ako ću otvorena držati,
1607 Reć’ će Miloš: ,Car se poplaši
1608 I vrata otvorena drži!’
1609 Ako ću vrata zatvoriti,
1610 Miloš će reći: ,Car se plaši i vrata zatvori!”
1611 Neka Miloš malo popostoji
1612 Na šatoru vrata dok s’ otvore!”
1613 Kad Miloš vidi carski šator Turci zatvoriše,
1614 Miloš se srdito natrag vrati,
1615 Pak Miloš oholo progovara:
1616 ”Car od mene vrata zatvora;
1617 Boji se da mu ručak ne otmem!
1618 Ja nisam posljednji kod cara moga,
1619 Već sam prvi ja do cara moga,
1620 Car moj od mene ne zatvora vrata!
1621 Murat misli da ću ga moliti;
1622 Nisam došao na vrata prositi,
1623 Carske reči hoću s carem govoriti!”
1624 Kad car vidi da s’ Miloš rasrdi,
1625 Na vezire hitro pogleda:
1626 ”Brže vrata otvorite
1627 I Miloša hitro zovite,
1628 Jer ja vidim da s’ Miloš rasrdi!
1629 Ako srdit otide k Lazaru
1630 Srdito kazivati reči,
1631 Lazar će se rasrditi kralju,
1632 Srdito će udariti na me,
1633 Od mene će preoteti carstvo!”
1634 Brže gospoda otvoriše vrata,
1635 Miloša dozivaju Turci:
1636 ”Gospodine, ne srdi se na nas!
1637 Ovaki je adet kod Turaka –
1638 Carska vrata svagda zatvorena,
1639 Kome hoće onome otvora!”
1640 Kad Miloš vidi otvorena vrata,
1641 Miloš se natrag caru vrati;
1642 Miloš Ivanu govori:
1643 ”Ivane, brate, siđi pak cara umori!”
1644 A Ivan Milošu govori:
1645 ”Volim, brate, na svu udariti vojsku
1646 Neg’ Murata cara pogubiti!”
1647 Miloš Milanu besedi:
1648 ”Milane, siđi, cara umori!”
1649 Milan Milošu govori:
1650 ”Svu silu tursku volim dočekati
1651 Neg’ Murata cara umoriti!”
1652 Miloš Ivanu govori:
1653 ”Ti ćeš branit’ konja i Milana
1654 Dok ja, brate, pod šator otidem!
1655 Milane, moj rođeni brato,
1656 Ti ćeš konja privatiti moga
1657 Dok ja odem caru pod šatora –
1658 Dobro čuvaj konja, upustiti nemoj!”
1659 To izreče, pak pred šator dođe;
1660 Turčin pođe konja da privati,
1661 Miloš Turčinu govori;
1662 ”U zakonu ne donosi mome –
1663 Već brat bližnji koji je kod mene!”
1664 Odsede konja, Milanu dodade;
1665 Turčin Milošu govori:
1666 ”Dostojno nije caru sa sabljom da ideš!”
1667 Otpasa Miloš svoju sablju britku,
1668 Obesi sablju o konjicu,
1669 Milanu govori potijo;
1670 ”Pazi, brate, sablju i konjica
1671 Dok se, brate, iz šatora vratim!”
1672 Miloš caru ode pod šatora;
1673 Pred cara pade na kolena:
1674 ”Salam maleć, care gospodine!
1675 Jeste li zdravo i mirno –
1676 Jesu l’ zdravo multez’ i veziri,
1677 Jesu l’ zdravo paše i kadije,
1678 Jesu l’ zdravo age i spahije,
1679 Delije i sve koroglije,
1680 Nejaka deca janičari?”
1681 A Murat mu care odgovara:
1682 ”Aleć selam, Milošu serdaru,
1683 Sve je kod nas i zdravo i mirno!
1684 Je li zdrav gospodine kneže,
1685 Jesu l’ zdravo braća Jugovići
1686 I ostala sva gospoda srpska,
1687 Delije i sve koroglije?” –
1688 ”Sve je, care, i zdravo i mirno!
1689 Pruži ruku da ti je celivam!”
1690 Car hoće da pruži ruku
1691 Da ga Miloš u ruku poljubi;
1692 Veziri cara pogledaše:
1693 ”Ne daj, care, kaurinu ruke!
1694 Kaurin će reći da si mu pokoran,
1695 Car od straa njemu dade ruku,
1696 Već mu podaj nogu i papuču,
1697 Nek’ mi znamo svi da je pokoran!”
1698 A car pruži nogu i popuču.
1699 Jošt Miloš na koleni kleči,
1700 Ždral mu konjic pred šatorom vrišti;
1701 Miloš pred carem na koleni stoji,
1702 A ždral mu potijo govori –
1703 ”Ne ljuti se, moj sokole sivi,
1704 Ne ljuti se i ne trudi krila,
1705 U golemo si jato zaletio,
1706 Danas će ti trebovati krila,
1707 Bog će dati da ćeš izletiti!”
1708 Car mu pruži nogu i papuču,
1709 A Miloš u srcu promišlja:
1710 ”Hrt nisam da mu noge ližem,
1711 Već gospodin, u ruku da ljubim!”
1712 Trže Miloš od pojasa nože,
1713 Zadrkta mu desna u ramenu ruka;
1714 Sam Miloš u srcu promišlja:
1715 ”Ruko moja, što si zaigrala –
1716 Od straote ili od hitrosti
1717 Što ti cara hoćeš da umoriš?”
1718 Cara za nogu privati,
1719 Pak udara cara Murata,
1720 Raspori ga od učkura do grla bela.
1721 Car jeknu, sav šator zveknu;
1722 Kad veziri očima videše,
1723 Prenemogoše, lice promeniše,
1724 Od straa zemlji poklekoše:
1725 ”Što to Miloš od cara učini?”
1726 Miloš reče: ”Sad ćete i vi znati!”
1727 Hitro skoči, carsku sablju vadi,
1728 Carsku sablju trže iz stavije,
1729 Iseče gospodu vezire.
1730 Osman veliki povika:
1731 ”Jadni Turci, žalosna vam majka,
1732 Ubi Miloš cara među nama!”
1733 U glas: ”Ala” – povikaše Turci –
1734 ”Jao nama, car pogibe među nama!”
1735 Hitro potrčaše Turci
1736 Kako gladni za ovcama vuci;
1737 Od hitrosti Miloš ne pogodi vrata,
1738 Šator carski trostrukom žicom opleteni
1739 I po gvožđu svilom popleteni,
1740 Miloš se u čudu viđaše
1741 Dok carev šator proseče.
1742 Kad Miloš iz šatora iziđe,
1743 Milanu govoriti poče:
1744 ”Jer mi, brate, ne otvori vrata
1745 Kad vidiš da sam se zbunio?”
1746 A Milan Milošu govori:
1747 ”Ja bi tebi otvorio vrata,
1748 Al’ ne mogu konja da ostavim!”
1749 Ivan trže mača od pojasa,
1750 Hitro Ivan udara na Turke,
1751 Hitro brani dok Miloš iziđe.
1752 Hitro Miloš skoči na konjica,
1753 Ni za što se rukom ne prevati;
1754 Koji Turci očima vidiše,
1755 Svi Turci od straa zadrktaše
1756 I na zemlju Turci poklekoše.
1757 Trže Milan mača od pojasa,
1758 Turke seći, Miloša braniti
1759 Dok se Miloš konja prevati,
1760 Dok prepaše mača okovana.
1761 Kad Miloš konja prevati,
1762 Prepasa mača okovana,
1763 Viknu Miloš kanda gromak puče:
1764 ”Stan’te, Turci, što ste navalili!
1765 Stan’te, Turci, da se ogledamo,
1766 Po Kosovu da se poteramo!”
1767 Svi Turci od straa zemlji padoše,
1768 Stade Miloš seći po Kosovu Turke,
1769 Pak Milana i Ivana prođe;
1770 Tri vojvode tri sokaka prave,
1771 Svu carevu zabuniše vojsku –
1772 Na jednoga mačem zamauju,
1773 Tri-četiri na zemlju padaju,
1774 Turci jedni ginu, drugi pristupaju.
1775 Veliki Osman podvikuje:
1776 ”Turci, naša velika sramota-
1777 Trojica od nas da uteku!”
1778 Miloš dopade, Osmanu odseče glavu;
1779 Kad pogibe veliki Osmanu,
1780 Turci beže po Kosovu ravnu,
1781 Junaci stižu, odsecaju glave,
1782 Svu carevu presekoše vojsku,
1783 Iziđoše zdravo iz careve vojske.
1784 Dva vojvode govorit’ počeše:
1785 ”Fala Bogu, kad mi iziđosmo!
1786 Ajde, brate, da idemo knezu,
1787 Da kažemo cara da smo umorili!”
1788 Al’ Miloš poče besediti:
1789 ”Jao, braćo, zakletve ne svrši,
1790 Cara nogom za vrat ne udari!”
1791 Vojvode govore Milošu:
1792 ”Kad si, brate, cara rasporio,
1793 Veće si ga nogom pogazio!
1794 Ne vraćaj se, ajde da idemo,
1795 Jer povraci nigda dobri nisu!”
1796 Miloš besedi Milanu:
1797 ”Vi idite, pak kažite knezu,
1798 Ja idem da zakletvu svršim!”
1799 Milan i Ivan govore:
1800 ”Mi ne smemo tebe ostaviti,
1801 Knez nas će neverom nazvati,
1802 Hoće reći da smo te izdali,
1803 U Kosovu ostavili ravnom,
1804 Već oćemo s tobom zajedno hoditi,
1805 Volj’ ostali ali poginuli!”
1806 Kad i Turci očima vidiše,
1807 Od straa Turci drktati počeše:
1808 Po Kosovu Turci begati počeše:
1809 ”Avaj nama, sve će nas iseći!”
1810 Junaci mačeve privatiše
1811 I Turke seći stadoše,
1812 Do šatora carskog Turke isekoše.
1813 Miloš Ivanu govori:
1814 ”Ivane, brate, ti Milana brani,
1815 Milan nek’ mi konja drži,
1816 Jer se konjic rasrdio vrlo,
1817 Dok ja idem cara da pogazim!”
1818 Miloš odsede ždrala,
1819 Milanu konja dodade,
1820 Pak caru brže pod šatore ode;
1821 A kod cara dva berbera biše,
1822 Caru rane previjaše –
1823 Miloš berbere iseče.
1824 Car Milošu govori:
1825 ”Što ćeš, Milošu opet kod mene?
1826 Što si hteo to si učinio od mene!”
1827 Miloš caru odgovara:
1828 ”Sad ćeš znati care, što ću kod tebe!”
1829 Cara za ruku prevati,
1830 S carem o zemlju udari,
1831 Cara nogom za vrat udari,
1832 Caru pođe krv na nos i na usta,
1833 Pak se Miloš hitro natrag vrati,
1834 Kako trči, skoči na konjica,
1835 Ni za što se rukom ne prevati:
1836 ”Braćo moja, sade Bogu fala,
1837 Odsad izišao ili poginuo,
1838 Danaske sam zakletvu svršio!”
1839 Pak prevati mača iz stavije,
1840 Miloš pođe s braćom seći Turke.
1841 Miloš tera po Kosovu Turke –
1842 Koliko i mačem isekoše,
1843 Toliko se sami pogaziše,
1844 Pod nogama mrtvi ostadoše,
1845 Turci beže kako od sokola lastavice.
1846 Babaja-paša povika:
1847 ”To je naša sramota velika,
1848 Trojica carsku silu da zbune!
1849 Bez mreže se sokol uloviti ne može –
1850 Koplja bojna zemlji prebadajte,
1851 Ispred junaka vi se uklanjajte,
1852 Na koplja neka konji skaču
1853 Ne bi li se konji na koplja naboli!”
1854 Turci Babaja poslušaše,
1855 Koplja zemlji prebodoše,
1856 Pred junaci s koplji pute zatvoriše,
1857 Pod junaci konji na koplja skakaše,
1858 Pod Ivanom koplja konja oboriše,
1859 Turci dopadoše,
1860 Ivanu nogu odsekoše.
1861 Ivanu viknu: ”Moj brate Milošu,
1862 Jao, brate, danaske pogibo!
1863 Gospodine kneže, sad sam ti neveran,
1864 Noge sam se moje rastao!”
1865 Miloš s’ vrati Ivanu pomoći,
1866 Miloš malo ne dopade;
1867 Ivan s konja spade,
1868 Turci pritrčaše,
1869 Ivanu glavu odsekoše,
1870 Miloš oko Ivana sve Turke iseče,
1871 Srdito Miloš poče seći Turke,
1872 Na jednoga mačem zamauje,
1873 Sedam i osam mrtvi na zemlju padaju.
1874 Malo zatim vreme prođe,
1875 Miloš Milana prođe,
1876 Gorko tera i srdito Turke.
1877 Pod Milanom konj se na koplje nabode,
1878 Milan pođe koplje da izvadi,
1879 Turci stigoše,
1880 Milanu desnu ruku odsekoše.
1881 Milan viknu:
1882 ”Prosti, brate Milošu,
1883 Sad ću poginuti,
1884 Ja ostado bez desnice ruke!
1885 Sad sam neveran knezu,
1886 Jer ja osta bez desnice ruke!”
1887 Miloš viknu kanda grom puče,
1888 Hitro se vrati Milana da brani,
1889 Dvanaest je konja preskočio,
1890 Konja i Turaka.
1891 Miloš malo ne dopade,
1892 Milan s konja spade,
1893 Turci dopadoše
1894 I Milanu glavu odsekoše.
1895 Kad Miloš vidi da Milan pogibe,
1896 Milošu od naglosti krv na nos poteče,
1897 Miloš Turkom govoriti poče:
1898 ”Krila moja danas odsekoste,
1899 Al’ s Kosova ja izići neću
1900 Braće moje dok ne osvetim!”
1901 Pak potera srdito po Kosovu Turke –
1902 Turci beže kako lastavice;
1903 Miloš srdito stade seći Turke,
1904 Na jednoga Miloš zamauje,
1905 A po devet popreko seče.
1906 Babaja opet povika:
1907 ”Jadni Turci, žalosna vam majka,
1908 Koplja zemlji pribadajte
1909 Neka konj na koplja skače!”
1910 Milošev se konj na koplje nabode,
1911 Pod Milošem dobar konjic pade,
1912 Miloš se s konjem rastade,
1913 Miloš begati, skakati poče,
1914 Na bojno se koplje oslonio
1915 I u triput po šeset koplji preskočio.
1916 Kad treći put Miloš skoči,
1917 Koplje mu se do jabuke prebi,
1918 Miloš prenemože i na zemlju pade.
1919 Miloš leži, a Turci ga glede,
1920 Milošu ne sme nitko da pristupi,
1921 Već se boje da jošt koga ne lupi.
1922 Miloš Turkom govori:
1923 ”Od’te Turci, što me gledate –
1924 Što sam hteo to sam učionio,
1925 Odsad vama što je sa mnom drago!”
1926 Turci pristupiše
1927 I Miloša za ruke privatiše,
1928 Miloša caru privedoše.
1929 Turci mnogi dopadoše
1930 Da Miloša buzdovani tuku;
1931 Jedni hoće Miloša da pogube,
1932 A drugi govore:
1933 ”Nemojte, naša braćo draga,
1934 Lasno je Miloša sada umoriti!
1935 Zašto ga niste onda umorili
1936 Dok Miloš na konju bijaše,
1937 Već begate, gledat’ ne smete?
1938 Da Miloša caru odvedemo,
1939 Bit’ će nama dika i pohvala!”
1940 Miloša živa caru dovedoše,
1941 Miloš caru govori:
1942 ”Selemanet, care gospodine!”
1943 Car Milošu odgovara lepo:
1944 ”Aleć selam, Miloše serdaru!
1945 Ja se tebi načudit ne mogu
1946 I velikoj tvojoj sili i junačstvu –
1947 Kako se smede usuditi
1948 I mene cara pogubiti?”
1949 A Miloš se caru odgovara:
1950 ”Nisam došao što smo vrlo jaki;
1951 U kneza me vojvode oblagaše
1952 I velikom neverom nazvaše,
1953 A ja sam se zaklinjao knezu
1954 Kod kneza nevera ja neću biti.
1955 Zakletva je mene doterala
1956 I zakletva tebe umorila,
1957 Odsad, care, šta je tebi drago!”
1958 Car saziva vezire:
1959 ”Veziri, moja braćo draga,
1960 Kad Miloša uvatiste živa,
1961 Vojsku kreć’te na Lazara kneza,
1962 Da ja vidim za života moga
1963 Na kome će ostati carstvo!”
1964 Veziri caru govore:
1965 ”Trojica dođoše,
1966 Sedamnaest hiljada pomoriše –
1967 Jošt imade taki dosta kod Lazara kneza,
1968 Svi hoćemo danas izginuti!”
1969 A car opet vezirom govori:
1970 ”Udrite za života moga,
1971 Da ja vidim tko ostati, tko će poginuti!”
1972 Vezirom se ne može na ino,
1973 Veziri na čauše hitro pogledaše:
1974 ”Kreć’te vojsku, naša deco draga!”
1975 Čauši po vojski povikaše:
1976 ”Ala, ala, naša braćo draga,
1977 Ala, ala, na Lazara kneza –
1978 Jal’ dobiti jal’ svi izginuti!”
1979 Sva se turska sila pokrenu;
1980 Glas dopade čestitome knezu:
1981 ”Gospodine kneže Lazare,
1982 Turska se sila sva na nas podigla,
1983 Konjska para kako magla sinja,
1984 Barjaci se viju kako i oblaci,
1985 Koplja bojna kako gora čarna,
1986 Sad će na nas udariti Turci!”
1987 Kneza Lazara pram ručka zastade,
1988 A u slavu čašu napijaše.
1989 Onda reče Brankoviću Vuče:
1990 ”Gospodine Lazare kneže,
1991 Jesam li ti govorio, kneže,
1992 Da će Miloš uskočiti Turkom,
1993 I svoju će veru izgubiti
1994 I na tebe cara podignuti,
1995 Neće tebi dati proslaviti –
1996 Kneže Lazo, ajde da begamo!”
1997 Knez Vuku govori:
1998 ”Ja begati neću
1999 Dok Miloša očima ne vidim,
2000 Jal’ mrtva jal’ živa!
2001 Ako ti je žao ćeri moje, tvoje Vidosave ljube,
2002 A ti beži, naljubi se ljube,
2003 A ja hoću s braćom vojevati,
2004 Radi Boga danas krv proliti,
2005 Maćedoniju sabljom braniti!”
2006 Knez Lazar napi čašu vina,
2007 Svoj gospodi napi za zdravlje,
2008 Radi sretna boja i mejdana:
2009 ”Zdravo da ste, moja braćo draga,
2010 Vino pijte, konje usedajte,
2011 Sad za sablju k’o za čašu vina –
2012 Krv proliti i zemlju braniti!”
2013 To izreče, na konja usede,
2014 Manu mačem, prekrsti vojsku:
2015 ”Svima sretno i veselo bilo,
2016 Bog vam višnji oči slobodio,
2017 Vaše Bog ukrepio ruke,
2018 Oštre vas sablje poslužile!”
2019 Pa naredi tri lafa ljuta –
2020 Jedno Rada, drugo Radonja, a treći Radivoj vojvoda:
2021 ”Ajde, braćo, sreću prokušajte,
2022 Na mejdanu Turke dočekajte!”
2023 Tri se lafa knezu pokloniše
2024 I od kneza blagoslov uzeše,
2025 Pa junački na boj iziđoše,
2026 Dočekaše Turke, pa se udariše.
2027 Da se kome nagledati biše
2028 Kad se oni s Turci udariše:
2029 Kako sablje sevati počeše
2030 Kako jasne kroz oblake munje,
2031 Junačke glave na zemlju padati!
2032 Sve Kosovo krvcom poliše
2033 Dok Turke natrag poduzbiše;
2034 Od teške jeke konjske i junačke
2035 Zemlja se trese, a planine ječe –
2036 Koj’ žali noge, koj’ ruke, koj’ svega izranjena tela!
2037 Kad tri lava Turke poduzbiše,
2038 Čestitom se povratiše knezu,
2039 Knez i Laza darivao lepo.
2040 Malo zatim postojalo vreme,
2041 Turci se opet povratiše,
2042 A knez naredi devet Jugovića,
2043 Jugovići na boj udariše.
2044 Bože mili, na svem tebi fala,
2045 Da se kome gorka nagledati mejdana
2046 Braće devet, devet Jugovića,
2047 Svaki sebi ne traži pomoći,
2048 Devet braće pravi devet sokaka!
2049 Jugovići jedan drugog dozivaju glasom:
2050 ”Slatki brate, dalje se pomakni,
2051 Jer je malo meni seći od tebeka!”
2052 Da l’ se kome nagledati biše –
2053 Sablje sevaju, turske glave zevaju,
2054 Zla mejdana turskog i kaurskog!
2055 Jugovići mejdan učiniše,
2056 Kosovo sve telom pokriše,
2057 Junačkom krvcom poliše
2058 Dok Turke natrag poduzbiše!
2059 Jugovići se natrag povratiše,
2060 Čestitome pokloniše knezu,
2061 Knezu Lazi vrlo milo biše,
2062 Jugoviće i svu vojsku dariva lepo.
2063 Malo zatim postojalo vreme,
2064 Pašaljuci mnogi sastigoše,
2065 Turci se natrag povratiše.
2066 Knez Lazar naredi vojsku:
2067 Desno krilo tri lava ljuta,
2068 Do nji uze Musića Stefana,
2069 Do Stefana devet Jugovića,
2070 Do Jugovića Miklen’ od Senice.
2071 Knez je Lazar podelio vojsku,
2072 Knez podeli gospodu i vojsku –
2073 Kod sebe ostavi Damjanović Stevu
2074 I do njega Vukosava mlada,
2075 Do Vukosava vojvodu Marinka,
2076 Do njega Relju Omučević’,
2077 A do Relje vojvodu Orlina,
2078 Do Orlina vojvodu Krstivoja,
2079 Do Krstivoja vojvodu Gojka,
2080 A do Gojka vojvodu Uglješu,
2081 Do Uglješe vojvodu Jovana Kostandinovića,
2082 Do Jovana vojvodu Stefana,
2083 Straogleđu od kamena Jajca.
2084 Al’ govori Brankovića Vuku:
2085 ”Čuvaj, sinko, haznu i blago
2086 S Turci dok ja mejdan delim!”
2087 A kad vidi Brankoviću Vuče,
2088 Braći poče govoriti:
2089 ”Braćo, ajde da begamo!”
2090 Vuk pobeže na Goleš-planinu,
2091 Vuk pobeže i odvede vojsku
2092 I izdade gospodina kneza.
2093 Knez udari sa svom vojskom svojom,
2094 U Lazara hrabri Srblja biše,
2095 Na pašaluke seče Turke.
2096 Uze Miklen sedam pašaluka,
2097 Hitro tera niz Kosovo Turke,
2098 Propada kroz ordiju tursku
2099 Kako jasna kroz oblake munja
2100 I nemilo seče na Kosovu Turke,
2101 Iseče sedam pašajluka!
2102 Turci ginu na Kosovu ravnom,
2103 Jedni ginu, a drugi sastižu,
2104 Sastigoše mnogi prekomorci
2105 U zeleni kauci i čalma.
2106 Gospoda knezu govorit’ počeše:
2107 ”Gospodine, optekoše Turci,
2108 Ti sad beži, jer ćeš poginuti,
2109 Nas ne žali da mi izginemo –
2110 Bolje je da svi izginemo,
2111 Nego tebe, care, da izgubimo!”
2112 Kad se vidi u nevolji kneže,
2113 Pleća dade, pa begati stade.
2114 Velika se nesreća dogodi –
2115 Kosovci su jame pokopali,
2116 Po Kosovu lovili zverove –
2117 Kneza Lazu dobar konj nanese,
2118 Pod knezom konj u jamu propade,
2119 A knez Laza s dobra konja spade.
2120 U to vreme dopadoše Turci,
2121 Ufati kneza Kopčić-Ibrajime,
2122 Pak on ćaše da odseče glavu.
2123 Knez ga Laza Bogom zaklinjao:
2124 ”Bogom sine, ne odsecaj glave,
2125 Za to hasne ti dobiti nećeš,
2126 Jer će Turci glavu preoteti
2127 I kod cara bakšič uzimati!
2128 Uzmi moj krst i kolajnu,
2129 Pak ti meti sebi u nedarca!
2130 Turci će mene od tebe oteti,
2131 Ako l’ mene caru dovedoše živa,
2132 Turci će se kod cara faliti
2133 Da su oni mene ufatili,
2134 Ja ću tako caru govoriti:
2135 ,Nije hasne šte se fale Turci –
2136 Koj’ je mene ufatio prvi
2137 Kod njega je krst i kolajna!’
2138 Ti caru iznesi krst i kolajnu,
2139 Car će tebe lepo darivati,
2140 Vezirom velikim staviti!”
2141 To je Kopšić za Boga primio,
2142 Pak uzima krst i kolajnu
2143 I sakriva sebi u nedarca.
2144 Ali Turci mnogi sastigoše
2145 I Lazara preoteše kneza,
2146 I dodaju od ruke do ruke,
2147 Vode kneza caru pod šatora.
2148 Povikaše sva gospoda turska:
2149 ”Ala, ala, naša braćo draga,
2150 Kad Lazara ufatismo kralja!
2151 Sad života ne žalite svoga
2152 Da mi kralja caru dovedemo!”
2153 Lazara caru odvedoše;
2154 Kad gospoda glasak razabraše
2155 Da Turci kneza ufatiše,
2156 Svi u glas povikaše:
2157 ”Da života našeg ne žalimo –
2158 Jal’ oteti jal’ svi izginuti!”
2159 Kad začu Miklen od Senice,
2160 On se hitro natrag vrati,
2161 Pod njim se dobar konj premetu,
2162 Miklen starac s dobra konja spade;
2163 Turci brže sastigoše,
2164 Miklenu se dići ne dadoše,
2165 Već Miklenu glavu odsekoše.
2166 Jugovići kad razabraše,
2167 Srdito seći počeše,
2168 I tu pade do stremena
2169 I junačka do ramena tela,
2170 Boj biše i svi izgiboše.
2171 Lazara caru dovedoše;
2172 Kad Lazara caru dovedoše,
2173 Knez vidi pod šatorom Miloša
2174 Savezana u dževeru gvožđu.
2175 Suze proli, Milošu govori:
2176 ”Jao, tu li si, sokole Milošu?
2177 A ja mislim da te jedu orli i gavrani!”
2178 Ali Miloš knezu odgovara:
2179 ”Gospodine Lazare kneže,
2180 Da je tebi bilo očima viditi
2181 Kako sokol tera prepelice!”
2182 Knez Milošu govori:
2183 ”Sokole, Milošu vojvoda,
2184 Zašt’ zarobi svu Makedoniju
2185 I pogubi svu gospodu našu,
2186 Obori crkve naše zadužbine,
2187 Zarobi svu Maćedodniju?”
2188 Ali Miloš odgovara knezu:
2189 ”Gospodine Lazare kneže,
2190 Ja gospode pomorio nisam,
2191 Već gospodu pomoriše Turci;
2192 Crkve naše oborio nisam;
2193 Maćedonije zarobio nisam,
2194 Već zarobi Brankoviću Vuče,
2195 Koj’ tebi dosad veran biše,
2196 Na Kosovu danas neveran –
2197 Nevernici tvoji izgiboše,
2198 A verni te danas izdadoše!
2199 Ako meni u tom ne veruješ,
2200 Ti pogledaj na Goleš-planinu
2201 Gdi si šeće Brankoviću Vuče,
2202 On s mačem obustalja vojsku;
2203 Vojska viče, hoće u Kosovo,
2204 A Branković s oštrim mačem preti –
2205 ,Koji pođe odseć’ ću mu glavu!’
2206 Dva s’ barjaka silom oteše,
2207 U Kosovo otidoše k knezu
2208 Bojak biti, kneza otimati,
2209 Boj biše i svi izgiboše!”
2210 Knez Lazar kad sasluša reči,
2211 On pogleda na Goleš-planinu,
2212 A kad vidi Brankovića Vuka
2213 Gdi se Vuče po Golešu šeće,
2214 S mačem ustavlja vojsku,
2215 Poče kneže suze prolivati,
2216 Brankovića Vuka proklinjati:
2217 ”Brankoviću, živ te Bog ubio,
2218 Proklet bio od danas doveka,
2219 Tebe kleo sav narod rišćanski
2220 Dok je sunca i jasna meseca!”
2221 Obrnu se knez caru Muratu:
2222 ”Salam maleć, care gospodine!”
2223 Car knezu tiho odgovara:
2224 ”Aleć muselam, Lazare kralju!
2225 Ja se čudu načudit’ ne mogu
2226 Milošu sokolu tvome –
2227 Kakvo mu je srce junačko,
2228 Kako se smede usuditi
2229 Međ’ mojom vojskom mene umoriti!”
2230 A knez Lazar caru odgovara:
2231 ”Nije Miloš došao što je vrlo jaki,
2232 Već gospoda ga meni oblagaše,
2233 A Miloš, jogunasto dete,
2234 Ne hte lažni podnositi reči,
2235 Miloš zakle s’ pred gospodom
2236 Da će tebe cara umoriti –
2237 Života svog nije požalio,
2238 Tebe je care umorio.
2239 Već ja vidim, care, da sam poginuo,
2240 I moju sam krunu izgubio
2241 I svu moju pogubio vojsku –
2242 Tako ti, care, Boga jedinoga,
2243 Amanet ti sva Maćedonija,
2244 Nemoj, care, zemlje raseliti,
2245 Crkvi nemoj porušiti,
2246 Hristijanina nemoj silom turčiti
2247 Da bi tebe silom ne krstili!”
2248 Car posluša što mu knez govori,
2249 Pa pogleda care na vezire:
2250 ”Knez amanet na meni ostavlja,
2251 Ja na vama od danas doveka –
2252 Nemojte crkvi silom rušiti,
2253 Sirotinje silom turčiti,
2254 Naroda raseliti nemojte,
2255 Držite i kako je knez držao,
2256 Arač uzimajte pa neka vas služe!
2257 Pak Lazara posecite kneza
2258 I Milošu odsecite glavu,
2259 Jer da mogu rane preboleti,
2260 Ja Miloša ne bi dao gubiti,
2261 Miloša bi sa sobom vodio –
2262 Kad je bio veran Lazaru knezu,
2263 On bi bio i kod mene veran,
2264 Al’ zato ga ne mogu ostaviti,
2265 Jer kraljevi će se meni narugati
2266 ,Ne smede car Miloša umoriti’,
2267 Već Milošu odsecite glavu,
2268 Jer Miloš je sada car pram mene,
2269 Pa Miloša pored mene saranite,
2270 A Lazara čelo nogu naši!”
2271 Miloš poče govoriti:
2272 ”Nemoj tako, svetla kruno, care gospodine!
2273 Greota je meni pored cara leći,
2274 Već metite cara pored cara,
2275 A mene čelo nogu carski,
2276 Mrtva moja glava nek’ careve služi,
2277 Neka služi mrtva kao što je živa!”
2278 Car Murat pogleda na Turke:
2279 ”Milošu odsecite glavu,
2280 Milošu i Lazaru kralju!”
2281 Tad Miloša Turci povedoše
2282 Miloševu da odseku glavu;
2283 Kad Miloša povedoše Turci,
2284 Miloš pogleda na kneza,
2285 Suze roni, pa knezu govori:
2286 ”Prosti mene, gospodine kneže!
2287 Ja ne žalim što ću poginuti,
2288 Već ja žalim, preboleti neću,
2289 Što ne vidim Brankovića Vuka
2290 Da ga seku kao mene Turci!”
2291 Knez Lazar tiho govori:
2292 ”Prosta ti i duša i telo,
2293 Prost da si, Miloše sokole,
2294 I tvoje se posvetile ruke
2295 Kojima si razgonio Turke!”
2296 Miloša izvedoše Turci;
2297 Pogleda Turčin jedan na drugoga
2298 Miloševu tko će seći glavu –
2299 Svi se boje svezana Miloša
2300 Da i vezan kome ne dosadi.
2301 Turci jedan drugom govore:
2302 ”Greota je nama njemu seći glavu
2303 Kad ga nismo odrešena sekli,
2304 Vezana je lako poseći!”
2305 Tu se nađe Ibraim poturica,
2306 On odseče Miloševu glavu.
2307 Kad Milošu odsekoše glavu,
2308 Tad Lazara povedoše kneza.
2309 Knez Lazar suzama proliva:
2310 ”Prosti, Bože, moje sogrješenje!
2311 Sad da idem sablju da poljubim,
2312 Tebi, Bože, da odložim dušu,
2313 Dušu primi, prosti sogrešenje!”
2314 Lazaru kralju odsekoše glavu;
2315 Pristupi Turčin Ibraime,
2316 Skute širi pa glavu primi:
2317 ”Carska glava greota je da s’ po zemlji valja!”
2318 Pak odnese glavu u vodu kladenca,
2319 Baci glavu u vodu kladenca;
2320 Za to Turci ništa ne znadoše,
2321 Već bez glave kneza saraniše.
2322 U to vreme i Murat počinu,
2323 Pa Murata s knezom saraniše,
2324 A Miloša čelo nogu carski;
2325 Nad carem Turci šator razapeše,
2326 S Bajazitom Turci k dvoru otidoše.
2327 Glas dođe Milici gospođi
2328 U Kruševca, grada bijeloga –
2329 Milica za trpezom seđaše,
2330 S desne strane Vidosava ćerka,
2331 S leve strane Vukosava ćerka,
2332 A Marija ladno vino služi –
2333 Glas dopade gospođi Milici:
2334 ”O, zlo ga sela, gospođo Milice,
2335 Zlo ga sela, a gore popila!
2336 Izgibe nam na Kosovu vojska,
2337 Pogibe gospodine kneže,
2338 Izgiboše braća Jugovići,
2339 I ostali bani i knezovi
2340 I gospoda bojni vitezovi!”
2341 Kad Milica glasak razabrala,
2342 Od žalosti rukama se u prsi udara,
2343 Lice kida, s glave kose trga,
2344 S ćerma kuka kako kukavica,
2345 Prevrće kako lastavica.
2346 Brže svoje doziva sluge:
2347 ”Prežite konje u hintove
2348 Da ja idem na Kosovo ravno,
2349 Da ja tražim braće ranjenika
2350 Ne bi l’ koga našla na Kosovu živa!”
2351 Sluge brže konje ufatiše,
2352 Uze gospa i leba i vina
2353 I sa sobom pet stotina katana,
2354 Pak otide u Kosovo ravno.
2355 Kad je bila k gori Kosanici,
2356 Ranjena srete Vladetu vojvodu:
2357 ”Vladeta, kneževa vojvodo,
2358 Kako je tamo na Kosovu ravnom,
2359 Ima l’ koga od junaka živa?”
2360 A Vladeta tijo odgovara:
2361 ”Jao, Milice, gospođo kneginja,
2362 Na Kosovu nigdi nikog ne’ma!
2363 Izvadi mi izmeđ’ pleća tri temreta gvožđa
2364 Od turska tri koplja bojna,
2365 Što su mene darivali Turci,
2366 Otimljući kneza od Turaka!”
2367 Maši se gospođa Milica,
2368 Izvadi mu jedno temre gvožđa,
2369 A Vladeta pade na zemljicu;
2370 Kad se maši drugo da izvadi,
2371 Vladeta se dušom rastade.
2372 Suze roni gospođa Milica,
2373 Suze roni, ode na Kosovo.
2374 Na Kosovu živa nikog ne’ma,
2375 Veće leže mrtva po Kosovu tela,
2376 Crna krvca Kosovo polila.
2377 Gazi krvca Milica knjeginja,
2378 A prevrće mrtve po Kosovu glave,
2379 Mrtve glave vodom umivala,
2380 Od prilike svoju braću traži
2381 I Lazara gospodara svoga.
2382 Namera gospu namerila biše
2383 Na Kazilara, ranjena vojvodu,
2384 Kazilara, velikog alaj-barjaktara,
2385 Lice mu je vodom umivala,
2386 Rumenim ga vinom napojila
2387 Dok junaku srce okrepila.
2388 Pa govori Milica gospoja:
2389 ”Kazilaru, alaj-barjaktaru,
2390 Znaš li štogod za Lazara kneza –
2391 Da l’ pogibe gospodine kneže
2392 Ili kneza zarobiše Turci?
2393 Mož’ li znati za moju braću Jugoviće –
2394 Ili moja braća izgiboše
2395 Ili braću Turci zarobiše?”
2396 Kazilar potijo govori:
2397 ”Ništa ne znam, gospođo kneginja,
2398 Već pođider malo unapredak,
2399 Zagazit’ ćeš u krv do pojasa –
2400 Gdi su pala do ramena tela,
2401 Mnoga su koplja izlomljena,
2402 Onde su ti braća izginula
2403 Gospodina otimljući kneza!”
2404 Kad sasluša gospođa Milica,
2405 Ona pođe malo unapredak,
2406 Zagazi u krv do pojasa,
2407 Po krvi premeće glave,
2408 Od prilike svoje braće traži.
2409 U krvi nađe srmali-maramu
2410 Božidara braca rođenoga,
2411 Što je sestra braca darivala,
2412 Pak natrag se Kazilaru vrati:
2413 ”Kazilaru, vojvodo kneževa,
2414 Možeš li rane preboleti
2415 Da te nosim u Kruševca grada?”
2416 Kazilar tijo odgovara:
2417 ”Milica, gospođo kneginja,
2418 Nit’ već mogu tamo ni ovamo!”
2419 To izreče, pak se rasta s dušom.
2420 Suze roni gospođa Milica,
2421 Pa pogleda na katane gospa,
2422 Kazilara saraniše lepo.
2423 Milica se u Kruševca vrati
2424 Kukajući kano kukavica,
2425 Od žalosti nedra derajući
2426 I gospodsko lice kidajući.
2427 Kad Milica u Kruševac dođe,
2428 Pred Milicu ide i staro i mlado,
2429 Kukaju majke kano kukavice,
2430 A sestrice kano lastavice.
2431 Neveste suze prolivaju,
2432 A u skute gospu celivaju:
2433 ”Majko naša, gospođo carice,
2434 Ima l’ koga na Kosovu živa?”
2435 Suze roni, gospa odgovara:
2436 ”Udovice, žalosne sestrice,
2437 Na Kosovu živa nikog ne’ma,
2438 Već kukajte kako kukavice,
2439 Jer, žalosne udovice, sve smo kukavice!