O Jovanka, boluje l’ ti majka?
Nek' boluje, nek' se razgovara,
Jer me majka čak daleko dala,
Čak daleko preko gore čarne,
Za hajduka Novaković Gruja, 5
Te mu perem krvave haljine!
A što su mu sad haljine došle:
„Desna ruka, zelena dolama
I na rucm zećir prsten zlatni!
Ja bih rekla i bih se zaklela, 10
Da j’ dolama mog brata Jovana!"
Progovara sa planine vila:
„O, Jovanka, žalosna ti majka,
Peri bolje, baš su brata tzoga!"[1]
