Oj javore, drvo najbolje,
kano tebe nigde si nema.[1]
Tebe deljaju devet sekire,
tebe deljaju devet dunđera,
od tebe lete devet ivera, 5
koj’ kude leti, domaćin doma,
domaćin doma uz punu sovru,
u ruku drži srebrnu čašu,
iz čašu mu se vino presipa:
"Popi’ ju, prišo, živa ti glava, 10
nek domaćinu pomogne slava!“
