Oj Savice, tija vodo ladna,
Usput ti je, pozdravi mi dragog:
Nek mi pošlje moju maramicu;
Ako mi je on poslati ne će,
Ja ću njega, vrlo teško kleti: 5
Koliko je na marami žica,
Onliko vatalo groznica;
Koliko je na marami grana,
Onliko mu oko srca rana;
Ne mogo se mlađan izličiti, 10
Dok maramu natrag ne povrati![1]