Ој Савице, тија водо ладна,
Успут ти је, поздрави ми драгог:
Нек ми пошље моју марамицу;
Ако ми је он послати не ће,
Ја ћу њега, врло тешко клети: 5
Колико је на марами жица,
Онлико ватало грозница;
Колико је на марами грана,
Онлико му око срца рана;
Не мого се млађан изличити, 10
Док мараму натраг не поврати![1]