Oj, jabuko, zeleniko,
lep li si mi rod rodila:
na tri grane dve jabuke,
na trećutu soko stoji,
pa si gleda gore dole, 5
gore dole, u Pavlove dvore —
a Pavlovi konja kovu.
Al' Nikoli konj pobeže,
uza selo, niza selo,
uz gradine devojačće, 10
uzdu vlači, cveće tlači,
s’s zenđije neven bije.
Preklinje ga mlada moma:
„Dura, dura, konj zelenko,
ne gazi mi rosno cveće, 15
ljuto ču te proklinjati:
strelica te ustrelila,
kroz uzdicu u glavicu,
kroz sedlence u srčence!"
Progovara mlad Nikola: 20
„Dura, dura, mala momo,
ne klani mi konj zelenka,
ako stanem ja da klnem —
uz devera, niz devera,
zelen venac ne nosila!" 25
Napomena
Reference
Izvor
Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 41, 1977.; Dušan M. Ćirić: Sedenjća i sedenćarske pesme u Lužnici, str. 181.
