Ој, јабуко, зеленико,
леп ли си ми род родила:
на три гране две јабуке,
на трећуту соко стоји,
па си гледа горе доле, 5
горе доле, у Павлове дворе —
а Павлови коња кову.
Ал' Николи коњ побеже,
уза село, низа село,
уз градине девојачће, 10
узду влачи, цвеће тлачи,
с’с зенђије невен бије.
Преклиње га млада мома:
„Дура, дура, коњ зеленко,
не гази ми росно цвеће, 15
љуто чу те проклињати:
стрелица те устрелила,
кроз уздицу у главицу,
кроз седленце у срченце!"
Проговара млад Никола: 20
„Дура, дура, мала момо,
не клани ми коњ зеленка,
ако станем ја да клнем —
уз девера, низ девера,
зелен венац не носила!" 25
Напомена
Референце
Извор
Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 181.
