Oj!
Oj! (1862) Pisac: Mita Popović |
Oj potoče, oj potoče mali,
Kuda hitiš sa srebrni vali?
Oj potoče, oj potoče mali!
Sa srebrni, čisti tvoji vali
Njojzi idi, oj potoče mali —
Sa srebrni, čisti tvoji vali.
Pa kad odeš do dragane moje,
A ti puštaj sitne glase tvoje —
Kada odeš do dragane moje.
Reci dragoj, da si suza bio,
Iz mojeg se oka izronio —
Reci dragoj, da si suza bio! —
Oj laori, oj tihi zefiri,
Kud letite na hlađani krili?
Oj laori, oj tihi zefiri!
Odletite do moje dragane,
Pa puštajte rečice lagane —
Oj letite do moje dragane!
Recite joj, vi laori mili,
Da ste moji uzdisaji bili —
Recite joj, vi laori mili!
Recite joj, neka draga čuje,
Kako moje srdašce tuguje —
Recite joj, neka draga čuje!
Te će valjda požaliti svoga,
Požaliće svoga ljubaznoga —
Ljubaznoga — zaboravljenoga!
Setiće se na me ono cveće,
Pa za drugog udati se neće,
Moje Milče, moje zumbul-cveće!
U Pešti,1862.
Izvor
[uredi]- -. 1862. Danica. Godina 3, broj 5, str. 69.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.
|