Ој!
| Ој! (1862) Писац: Мита Поповић |
Ој поточе, ој поточе мали,
Куда хитиш са сребрни вали?
Ој поточе, ој поточе мали!
Са сребрни, чисти твоји вали
Њојзи иди, ој поточе мали —
Са сребрни, чисти твоји вали.
Па кад одеш до драгане моје,
А ти пуштај ситне гласе твоје —
Када одеш до драгане моје.
Реци драгој, да си суза био,
Из мојег се ока изронио —
Реци драгој, да си суза био! —
Ој лаори, ој тихи зефири,
Куд летите на хлађани крили?
Ој лаори, ој тихи зефири!
Одлетите до моје драгане,
Па пуштајте речице лагане —
Ој летите до моје драгане!
Реците јој, ви лаори мили,
Да сте моји уздисаји били —
Реците јој, ви лаори мили!
Реците јој, нека драга чује,
Како моје срдашце тугује —
Реците јој, нека драга чује!
Те ће ваљда пожалити свога,
Пожалиће свога љубазнога —
Љубазнога — заборављенога!
Сетиће се на ме оно цвеће,
Па за другог удати се неће,
Моје Милче, моје зумбул-цвеће!
У Пешти,1862.
Извор
[уреди]- -. 1862. Даница. Година 3, број 5, стр. 69.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.
|