Otmica/17
| ◄ POJAVA VIII | POJAVA IX | POJAVA X ► |
POJAVA IX
(Radoje, Miloje, Milica i Stanojka.)
MILOJE: E, Radoje i ti se već okući. Baš nako... što no vele, na juriš; ha?
RADOJE: Ja šta znado drukčije. Ono, čiča Novak begenisa mene, ama opet kao da mu beše žao Milića, kome je pre dve godine obećao devojku. I nije šale, Milić bi je, zorli, odveo, kako je kidisao. Baš dobro te se „ova moja“ priseti, pa reče: „ja l za Radoja, ja li ni za koga!“
MILOJE: E, e, baš dobro reče! (Okolišeći). Ama vere ti, Radoje, baš kao velim, kad mi da pravimo svatove sa Stanojkom?
RADOJE: A ja velim, tamo posle deset nedelja.
MILOJE: Uh, po Bogu, ko će to živ sačekati?
RADOJE: Ne može se ranije.
MILOJE: Nemo, vere ti! Baš ne mogu tako dugo. (Peva):
Nisu dani kratki više,
Ko nekada što su bili,
Čini mi se, dani su se
U godine produžili.
RADOJE:
Pritrpi se, nije dugo,
Proleteće i to vreme;
Što sam reko, neporekoh,
Mirno snosi teško breme.
MILICA:
Strpite se, počekajte,
Što ste tako zahuktali?
STANOJKA:
E, pa što ste onda, snajo,
Ti i bata pohitali.
RADOJE i MILICA: Ali mi smo nešto drugo
MILOJE i STANOJKA: Mi ne ćemo bo'me dugo
SVI:
Ljubav mila, silno goni
A hitar je njezin let;
Pohitajmo, uzberimo,
Njen mirisni lepi cvet!
RADOJE: E, pa kad je tako, onda eto ti Stanojke, a kroz tri nedelje bpće svatovi. Daj ruku! (Rukuju se i poljube); a sad hajmo da neopaze svati, da nas nema! (Odu, a iznutra čuje se pesma hora).
HOR:
Pijmo, pijmo, rujno vino,
Nevesta nam toči sad:
Svaki do dna nek ispije,
Ko je njenoj sreći rad.
Pij, druže, pij,
Al se ne opi.
Pij, druže, pij,
Al se ne opi!
Ispij, popij na dnu čaše,
Biserna su zrna tri:
Ko će biser da pokupi
Taj nek pije kao mi!
Pij, druže, pij,
Al se ne opi!
Pij, druže, pij,
Al se ne opi!
|