Otmica/16
| ◄ POJAVA VII | POJAVA VIII | POJAVA IX ► |
POJAVA VIII
(Pri kraju pesme ulaze svati. Napred čauš, koji ujujuče. On je sav cvećem pretrpan. Zabacio čuturu sa peškirima za leđa. Za njim gajdaš i muzikanti, pa Milica nevestinski okićena; nju vodi dever, a oko njih enđebule. Za njima ostali svati sa mladoženjom, koji ima preko prsiju peškir vezen kao lentu.)
ČAUŠ: Duvaj, gajdašu, umuko da Bog da! Duvaj ili nećeš ni kapi vina dobiti!
ANĐA: Dobro mi došli. mili svati! Jeste li umorni? Dobro mi došla nevestice i sretno neka je! (pruža joj sito i stoličicu na koju se ona popne i iz sita baca na svate žito i šećerleme. Svati hvataju).
ČAUŠ: Ovamo, nevo, ovamo! Neka i mene berićet obasne!
(Milica pošto je tako nekoliko puti šakom bacila po svatima žito i šećerleme, uzima kitu cveća i traži očima mladoženju na koga baci cveće.)
ANĐA: Mladoženjo priđi i skini nevestu.
RADOJE: (prilazi, obuhvati je oko pasa i kad je skide sa stolice on je poljubi): Budi mi dobra i sretna!
(Milica dođe do ulaska; tu joj predadu muško detence od dve do tri godine, koje ona tri put u vis podigne i tri put poljubi).
ANĐA: A sad hajd u kuću kćeri! Unesi nam sreću i napredak!
(Milica prima od Stanojke hlebove; meće ih pod mišku sebi: uzima vino i sa deverom, Anđom i enđebulama ulazi u kuću.)
ČAUŠ (stane pred korito i meša štapom po vodi):
Ajde, svati, prevozite se! Ama platite vozarinu. (Svati prelaze i svaki baca u korito po krajcaru).
HOR PEVA:
Poleteo soko sivi
Preko gora i planina,
Za njom bela golubica
Podigla se iz dolina.
To nebio sivi soko,
Niti bela golubica,
Nego momče crnooko,
A sa njime nevestica.
Nevestici momče zbori:
„3a mnom, za mnom dušo moja!
Ja ću tebe milovati;
U dvorima mojim belim
Lepo ćemo živovati!“
(Za to vreme iz kuće izlazi Milica sa deverom i enđebulama. U avliji hvata se kolo i igra. Muzika svira sremačko kolo. U sred kola igra čauš sam.)
ČAUŠ (igrajući broji poskočicu):
Ona, cuca,
Svati skupa,
Od devojke
Do devojke,
Od lepojke,
Do lepojke,
Što pogleda tako holo
Da poigram s njome kolo.
U devojke lepo lice
Ko u naše nevestice!
Sunce sjaje,
Zvezda sjaje,
Ali njeno lice belo
Hoće sunce da nadsjaje!
Uju, ju, ju, ju!
SVAT (prihvata poskočicu):
Dockan stiže po devojku!
Ko tičica,
Prepelica
Odletela devojčica!
Preko sela,
Sveta bela;
Preko polja,
Ravnih dolja
Preko one čarne gore
U dragove bele dvore.
ČAUŠ: Uju, ju, ju, ju!
SVATI (pevaju):
Hajde kolo,
Naokolo,
U dvore se pesma vije,
Tu se rujno vino pije.
U dvorovi paunica,
Naša lepa nevestica,
Ponosito širi krila
I zlaćena pera svoja;
Mladoženja za njom hodi
A ona ga mami mila:
„Meni, meni, moj dragane!
Ja za tebe još od lane
Širim sjajna krila svoja,
Zlatna pera sad su tvoja!“
ČAUŠ:
Hajd u dvore mili svati,
Vreme nam je večerati;
ANĐA: Izvolte, izvolte! Već je postavljeno! A lako ćemo veselje produžiti. (Svi, osim Radoja, Milice, Miloja i Stanojke ulaze).
|