Otišlo je rače u žabu na gosti.
— „Dobro jutro, žabo!"
- „Daj dobro! rače".
— „Dobro dođe, rače!"
- „Dobro nađo’ žabo!"
Pa vika žaba njenoj miloj kćeri:
„Dones’ mi, kćero, tu belu čergu,
te je namesti, rače da sedne.
Pa uzmi, kćero, to svilno sito.
Te raku ručak da ugotoviš."
Al' govori rače u oč’ žabi:
„Ja nisam doša' ručak da jedem,
no sam doša' tvoju kćer da tražim,
ćerku da tražim za moga sina."
Progovara žaba pak račetu:
„Da l’ ti ja ne znam što plovu imaš?!
Natrag ti begaš, s rukom braniš:
tebi li zar ću kćerku ja dati?!"
Pa žabi rače opet govori:
„Ja li ti ja ne znam što plovu imaš?!
Kad će ribari ribe da lovu,
za krak je love, na pesak bace
na pesak padne, oči izbuče,
oči izbuče, svrake je kljuju.
Id’ odatle, žabo, golem' meano!
Ti li meni hoćeš da se smeješ?"
Al’ vika žaba opet račetu:
„Da l’ ti ja ne znam što platu imaš?
Grci kupci u čaršiju idu,
pa u čaršiji raka kupuju,
raka ispeču, meze ga jedu.
S njim vino pi]u, s Grkinjom spiju!
Id' odatl' bre rače, krivo krače!
Ti li ćeš meni da ti se smeješ!
Tebi li ću zar kćerku ja dati?" —
Reference
Izvor
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 251-252.
