Otac i sin
| ←Da l' to | Otac i sin Pisac: Đura Jakšić |
Knezu Milanu 10. avgusta→ |
Jedanput ide stari Amidža
Kô neki sedi mandarin,
A za njim tapka, trči, skakuće
Junačke krvi najmlađi sin.
Vašar je bio — a na vašaru
Sablje, pištolji, arapski at;
Tuniske kape, srebro i zlato,
Mletačka svila, ženevski sat.
— „E, šta ćeš, sine, da kupi babo?“
— Deteta sklonost kušaše svog; —
„Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu,
Il’ voliš ata misirskog?
„Il’ možda, želiš od svile ruho?
Neka ti bude svileno sve!
Govori, sine, govori brže!
Da kupim one toke zlaćene?“
Dete se češka rukom po glavi,
Kao da ne zna šta bi od sveg —
— „Ah, babo, — babo, — kupi mi, — babo..
Pečenja kupi jarećeg!“
Sad se i babo češka po glavi,
Gledajuć’ dugo sinčića svog —
— „E, ja sam volô sablje i koplja,
A sin mi jarca pečenog!“
Izvor[uredi]
- Popović Bogdan: Antologija novije srpske lirike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 100
|