Osvit
| Osvit Pisac: Milan Rakić |
Kad dođe noć i širom celog sveta
Pline tišina što krepi i godi,
I duge senke visokih drveta
Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi,
I sve zaćuti ko da u tom času
S visova tavnih, s tajanstvenim hukom,
Sveopšta smrt se na sve strane rasu
Gušeći život svojom moćnom rukom, —
Ja znam, to mrtvilo je pusta varka,
Obmana hladna kao santa leda;
Ja znam: životom buja svaka tvarka,
I hiljadama očiju me gleda
Iz gustog žbunja, iz cveća i trave —
To stari gresi u zasedi stoje, —
I mlaz ledeni kajanja i strave
Preplavi namah bedno srce moje.
I čujem kako zlokobni slavuji
Poju u lišću visokih drveta,
I pored svega, strahovito huji
Starinska pesma o taštini sveta.
― Srčana budi, bedna dušo moja,
I nek te sada ništa ne koleba.
Bez roptanja, bez krvi i bez boja,
Vreme je došlo i stradati treba.
Preživi muke raspetoga Hrista
Za sve u tebi što greši i strada,
Za dužnost, kao Špartanaca trista,
Uzvisi život veličinom jada!
Prekali se na ognju bola čista,
I podnoseći mirno muke ove,
Dok ravnodušno nebo sjajem blista,
Preporođena, čekaj dane nove!
I snova mesec treperi na vodi,
I spava reka, i polje, i gora,
I svud tišina što krepi i godi.
— Istok se vedri, zvezde gase... Zora.
|