Oranje Marka Kraljevića
Klela majka Kraljevića Marka:
„Proklet d'jete, Kraljeviću Marko!
„Na te mi je tužba dodijala
„Od udovic' i od djevojaka,
„Da ti majku tuđom mukom 'raniš. 5
„Poslušaj de ostarice majke,
„Pa ti prodaj sablju i konjića,
„Pa ti kupi ralo i volove,
„Pa ti ori svoju djedovinu,
„Pa ti posij šenicu bjelicu, 10
„Pa ti majku svojom mukom 'rani!“
Mudar Marko poslušao majke,
Te on proda sablju i konjića,
I on kupi pluge i volove
I on ope svoju djedovinu. 15
Marko ore, već ne može gore,
Što on ore, to se zaorava;
I preora careve drumove.
Vavje sije za njim ništa nije.
Otud idu tri Turčina mlada, 20
Oni gone tri tovara blaga,
Među se se Turci spominjaše:
„Dragi bože, na pogled junaka,
„A na polju slaboga težaka,
„Sve on ope već ne može gore, 25
„Vavje ope al' se zaorava,
„Pa preora careve drumove,
„Vavje sije za njih ništa nije!“
Te dođoše tri Turčina mlada:
Božju pomoć nazivaju Marku: 30
„Božja pomoć, neznani delija!“
Božju pomoć otprema im Marko.
Govoriše tri Turčina mlada:
„Bogom ti je, neznani delija!
„Provedi nas kroz goru zelenu, 35
„Daćemo ti trideset dukata."
Mudar Marko plug je ustavio,
A Turcima tijo govorio:
„Boga j' vami, tri Turčina mlada!
„Ja ne ištem trideset dukata 40
„Man mi dajte britku sablju svoju,
„Ako bi Vam do potrebe došlo,
„Šnjome ću vas v'jerno pobraniti."
Jedva Turci tužni dočekaše,
Daše Marku britku sablju svoju. 45
On ih vodi kroz goru zelenu,
Stranputice kud se ne putuje
Kad dođoše usred gore crne,
A Turcima Marko govorio:
„Boga j' vami tri Turčina mlada! 50
„Kakvoga se vi bojite vraga?
„Kad tražite v'jerna pratioca."
Govoriše tri Turčina mlada:
„O bogom ti, neznani delija!
„Ne boj'mo se nikakvoga vraga, 55
„Van delije Kraljevića Marka.“
Al' Marko im 'vako odgovara:
„Boga j' vami, tri Turčina mlada!
„Nebojte se Kraljevića Marka;
„Evo ima tri godine dana, 60
„Marko kurva na umoru leži.“
Uprav ih je u sred gore zav'o,
Pa on trže svoju britku sablju,
Pa ods'ječe s tri Turčina glave,
Pa uzima tri tovara blaga, 65
Te on igra preko polja ravna
I dolazi svojoj staroj majci,
Pa joj dava tri tovara blaga:
„Nade moja, ostarice majko,
„Na se rani i za dušu daji! 70
„To sam tebi danas izorao.“
Al' mu stara odgovara majka:
„Davor, sinko, Kraljeviću Marko!
„To ti n'jesi iz zemlje izora';
„Van si neđe na putu oteo, 75
„Tebe ohe tuđe majke kleti.“
Al' joj 'vako odgovara Marko:
„Ne budali, moja stara majko!
„Ne bojim se nikakvoga vraga;
„Dok j' u gori debeloga lada 80
„I u Turak' nebrojena blaga.“
Pred Markom se gora zelenila,
I naša se družba veselila!
