Орање Марка Краљевића
Kлела мајка Краљевића Марка:
„Проклет д'јете, Краљевићу Марко!
„На те ми је тужба додијала
„Од удовиц' и од дјевојака,
„Да ти мајку туђом муком 'раниш. 5
„Послушај де остарице мајке,
„Па ти продај сабљу и коњића,
„Па ти купи рало и волове,
„Па ти ори своју дједовину,
„Па ти посиј шeницу бјелицу, 10
„Па ти мајку својом муком 'рани!“
Мудар Марко послушао мајке,
Те он прода сабљу и коњића,
И он купи плуге и волове
И он оpе своју дједовину. 15
Марко оре, већ не може горе,
Што он оре, то се заорава;
И преора цареве друмове.
Вавје сије за њим ништа није.
Отуд иду три Турчина млада, 20
Они гоне три товара блага,
Међу се се Турци спомињаше:
„Драги боже, на поглед јунака,
„А на пољу слабога тежака,
„Све он ope већ не може горе, 25
„Вавје ope ал' се заорава,
„Па преора цареве друмове,
„Вавје сије за њих ништа није!“
Те дођоше три Турчина млада:
Божју помоћ називају Марку: 30
„Божја помоћ, незнани делија!“
Божју помоћ отпрема им Марко.
Говорише три Турчина млада:
„Богом ти је, незнани делија!
„Проведи нас кроз гору зелену, 35
„Даћемо ти тридесет дуката."
Мудар Марко плуг је уставио,
А Турцима тијо говорио:
„Бога ј' вами, три Турчина млада!
„Ја не иштем тридесет дуката 40
„Ман ми дајте бритку сабљу своју,
„Ако би Вам до потребе дошло,
„Шњоме ћу вас в'јерно побранити."
Једва Турци тужни дочекаше,
Даше Марку бритку сабљу своју. 45
Он их води кроз гору зелену,
Странпутице куд се не путује
Кад дођоше усред горе црне,
А Турцима Марко говорио:
„Бога ј' вами три Турчина млада! 50
„Каквога се ви бојите врага?
„Кад тражите в'јерна пратиоца."
Говорише три Турчина млада:
„О богом ти, незнани делија!
„Не бој'мо се никаквога врага, 55
„Ван делије Краљевића Марка.“
Ал' Марко им 'вако одговара:
„Бога ј' вами, три Турчина млада!
„Небојте се Краљевића Марка;
„Ево има три године дана, 60
„Марко курва на умору лежи.“
Управ их је у сред горе зав'о,
Па он трже своју бритку сабљу,
Па одс'jече с три Турчина главе,
Па узима три товара блага, 65
Те он игра преко поља равна
И долази својој старој мајци,
Па јој дава три товара блага:
„Наде моја, остарице мајко,
„На се рани и за душу даји! 70
„То сам теби данас изорао.“
Ал' му стара одговара мајка:
„Давор, синко, Краљевићу Марко!
„То ти н'jеси из земље изора';
„Ван си неђе на путу отео, 75
„Тебе ohе туђе мајке клети.“
Ал' јој 'вако одговара Марко:
„Не будали, моја стара мајко!
„Не бојим се никаквога врага;
„Док ј' у гори дебелога лада 80
„И у Турак' небројена блага.“
Пред Марком се гора зеленила,
И наша се дружба веселила!
