[Oprema se Stojan Popoviću]
Oprema se Stojan Popoviću,
I oprema srebrne kočije.
— Ajde, ljubo, kač’ se u kočije
Da idemo u dedu na gosti.
Pa oskuba tri struka kamdžije, 5
Je’n put ma’ni, a triput udari,
Pa pođoše u dedu na gosti.
Kad beoše do te Crne gore,
Vrlo ga je oborila dremka,
Pa si viče ljuba povernica, 10
Pa ne peva kako što se peva,
Većma peva grčki-poslovački:
— Di si, di si, Mira arambašo,
Da odsečeš na Stojana glavu!
Malo beše, zatim postojaše, 15
Al’ eto ti Mira arambaša.
Vatiše se Stojan Popovića,
Držaše se tri dni i tri noća.
Kad četvrti beše dan do podne,
Izdiže ga Stojan Popovići, 20
Udari ga od jednu crešnjicu,
I on puče kao lubenica.
Kada beše do dedini dvori,
Progovara Stojan Popovići:
— A moj dedo, do moj mili dedo, 25
Tvoja ćerka, moja verna ljuba,
Dozvala je Miru arambašu
Da odseče na Stojana glavu!
— A moj zete, Popović Stojane,
Ti kad budeš do nova dućana, 30
Pa ti kupi loja i katrana,
Pa namaži lojom i katranom,
Pa zapali sa četiri strane,
Te si sedi te mladi večeraj,
Ti večeraj, ona neka sveti. 35
Kad voj veće zagorelo lice,
Progovara ljuba nevernica:
— Čuješ li me, Popović Stojane,
Ne daj mene, izgore mi lice,
Dosta si ga mladi poljubija! 40
— Neka gori, ja si lice imam,
Dokle sam ga ja mlađan ljubio,
Ja sam dosta belilo kupio.
— Čuješ li me, Popović Stojane,
Ne daj mene izgoreše ruke, 45
Dosta su te mladog izgrlile!
— Neka gore, ja si ruke imam!
— Čuješ li me, Popović Stojane,
Ne daj mene, izgorela trba,
I u trbi jedno muško čedo! 50
Tad ustade Popović Stojane
Pa raspori ljubu nevernicu,
Od učkura pa do bela grla,
Pa izvadi toja muško čedo —
Krstio ga Miloš Obiliću. 55
