Rasla Mara u majke jedina,
Isprosi je Erceže Stevane,
Isprosio i jabuku dao.
Al' besedi jedinica Mara:
"Ao starice, moja mila majko, 5
"U z'o čas me za Ercega dala,
"Erceg kažu da je pijanica,
"Pijanica i derbedenica,
"Ta di pije onde i noćiva;
"Već me ne daj za Ercega, majko." — 10
"Kako ću te ja ne dati, Maro,
"Erceg će nam sa svatovi doći?"
Al' besedi jedinica Mara:
"Kad će Erceg sa svatovi doći,
"Iznesi me prid dvor na sunašce, 15
"Pak me pokri tananim pokovom,
"Pak ti kukaj kano kukavica,
"I privijaj kano lastavica,
"Da bi me se Erceg okanuo."
To je majka Mare poslušala. 20
Iznela je prid dvor na sunašce,
Pokrila je tananim pokrovom.
Ona kuka kano kukavica,
A privija kano lastavica.
Al' kad dođe Erceg sa svatovi, 25
Izilazi lepe Mare majka:
"Ao Erceže, zete nesuđeni,
"Lepa t' Mare jošt sinoć umrla."
Onda skoči Erceže Stevane,
Pa joj meće ruku u nedarca, 30
I u ruku zelenu jabuku,
Da bi mu se Mara razabrala;
Nit' se prenu nit' se trenu Mara.
Ode Erceg u goru zelenu,
I uvati zmiju šarovitu, 35
I meće je Mari u nedarca,
Da bi l' mu se Mara razabrala;
Nit' se prenu nit' se trenu Mara.
On naloži oganj vatru živu,
Ne bi l' mu se razabrala Mara; 40
Nit' se prenu nit' se trenu Mara.
Ode Erceg kući bez devojke.
Al' besedi lepe Mare majka:
"Ao Maro, moje dete drago,
"Koje muke ponajteže biše?" — 45
"Ao starice, moja mila majko,
"Oću tebe pravo kazivati:
"Kad mi metnu ruku u nedarca,
"Malo ti se ne nasmija majko,
"Kad mi metnu zmiju šarovitu, 50
"Kao kanda mi ladan vetar dunu,
"Kad naloži oganj vatru živu,
"Ozbiljom sam bila obumrla."
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 375-376.
