Opet to, ali drukčije
Veseo ide Ivan ban,
Veseo ide na divan,
Neves'o doma dolazi;
Pita ga sestra Jelica:
„Tako ti Boga, Ivan-ban! 5
„Veseo ideš na divan,
„Neves'o doma dolaziš?"
Ivan ban sestri besedi:
„Oj sestro moja Jelice!
„Kako ću biti veseo, 10
„Kad sam se juče kladio
„Sa onim mladim Lauš-ban
„O moga konja dorata,
„O moju sablju očinu.
„U njoj je ime očino; 15
„O trista žuti dukata,
„Da te ja ne smem poslati
„Kroz Bršljan goru zelenu
„Na onu vodu studenu,
„Da ladne vode zaitiš, 20
„Da će te mladu poznati,
„Oće te mladu ljubiti?"
Jelica bracu govori:
„Tako ti Boga, Ivane!
„Ivane, brate rođeni! 25
„Kupuj mi ruo junačko:
„Na glavu kalpak samurli,
„Paši mi sablju očinu,
„Sedlaj mi konja dorata,
„Meći mi kalpak na glavu, 30
„Za kalpak perje veliko,
„I daj mi trista dukata."
Opremi mi se Jelica:
Obuče ruo junačko,
Na glavu kalpak samurli, 35
Za kalpak perje veliko,
Pripasa sablju očinu,
Posede konja dorata,
Pa ode pravo u goru,
Kroz Bršljan goru zelenu 40
Na onu vodu studenu;
Ali na vodi Lauš-ban
I čeka Jelu Ivinu.
Ivana bana sestricu:
Kad ga je Jela videla, 45
A ona konja razigra,
Na oči kalpak namiče,
Božju mu pomoć naziva:
„Božja ti pomoć, Lauš-ban!
„Koga ti čekaš u gori 50
„Kod ove vode studene?"
Lauš ban njojzi besedi:
„Ja čekam lepu Jelicu,
„Ivana bana sestricu."
Kad Jela reči razabra, 55
Podigla kalpak sa čela,
Grotom se mlada nasmeja;
Lauš ban ne mož' da pozna,
Jela je mudra premudra,
Pa ona banu besedi: 60
„Tako ti Boga, Lauš-ban!
„Rad bi se junak ženiti,
„Bi l' mog'o Jelu videti?
„Rad bi je junak prosio."
Lauš-ban Jeli govori: 65
„Prođi se, brate neznani!
„Ne mo'š je mladu videti,
„Kamo l' za ljubu dobiti."
Opet ga Jela zapita:
„Tako ti Boga, Lauš-ban! 70
„Oće li Jela zaista
„U Bršljan goru zelenu
„Na onu vodu studenu,
„Da ladne vode zaiti?"
Lauš-ban Jeli govori: 75
„Ja sam je do sad čekao."
Tad' Jela banu besedi:
„Dajder mi onu tikvicu,
„Da ladne vode zaitim
„I belo lice umijem." 80
Lauš-ban dade tikvicu,
Jelica vode zaiti,
Pak belo lice umiva;
Lauš-ban šnjome besedi,
Pa ne mož' Jelu da pozna, 85
Jela se tome smejala.
Pa svoga konja razigra,
Potrže sablju očinu,
Na njoj je ime očino;
Lauš-ban ne mož' da pozna. 90
Opet mu Jela besedi:
„Tako ti Boga, Lauš-ban!
„Vodi me sestri Ivinoj,
„Ne bi l' je mladu video,
„Mož' da će poći na susret; 95
„Ako li toga ne bude,
„A ja ću koga moliti,
„Neka me banu odvede;
„Daću mu trista dukata."
Kad Lauš reči razabra, 100
Jeli se smerno pokloni:
„Ja ću te, brate, odvesti."
Vodi je dvoru Ivinom,
A kad su bili u dvore,
Skočila s konja Jelica, 105
Ivana bana sestrica.
Lauš se banu poklanja.
Grotom se njemu nasmeja:
„Tako ti Boga, Lauš-ban!
„Nisi me mog'o poznati 110
„Po mome konju doratu,
„Po mojoj sablji očinoj.
„Na njoj je ime očino;
„Po mojim čarnim očima,
„Po mojim belim rukama?" 115
Besedi njojzi Lauš-ban:
„Nije mi žao dorata,
„Ni tvoje sablje očine,
„Ni tvoji crni očiju,
„A kamol' trista dukata; 120
„Već mi je žao sramote,
„Što me ti danas prevari."
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
