Opet smrt Smailage Čengića
0001 Piju vino četiri vojvode
0002 U Drobnjaku, u plemenu jaku,
0003 U Petnici, turskoj kasapnici,
0004 Na tananoj Karadžića kuli.
0005 Najprvi je Cerović Novica,
0006 A do njega Petar Kršikapa,
0007 A do njega Karadžiću Šujo
0008 I do njega Đoko Maloviću;
0009 Vino služi Mara vojvodina.
0010 Kad se vojvode napojiše vina,
0011 Onda su o svačem englez zametnuli,
0012 Te se fale o dobru junaštvu;
0013 A im veli vojvodina Mara:
0014 „Ne val’te se, ni čim imate,
0015 Nek’ se fali Čengić Smailaga,
0016 Koji čini zulum u Drobnjaku,
0017 Uzima vam konje i volove,
0018 A uzima blago nebrojeno,
0019 Turci ljube cure po Drobnjaku!
0020 Sad, vojvode, vama jazuk bilo,
0021 Trideset ima trudni đevojaka,
0022 Sve što im načinili Turci!
0023 Da vi jeste golemi junaci,
0024 Vi bi kako s agom zaratili
0025 I aginu osijekli glavu!”
0026 Onda veli Đoko Maloviću:
0027 „Nije lasno s agom zaratiti
0028 Ni aginu glavu osijeći!”
0029 Onda Petar okom namignuo:
0030 „Ne vičite, tri srpske vojvode!”
0031 Otale je Đoko polazio
0032 I otide svojoj tankoj kuli.
0033 Tada njima Petar govorio:
0034 „Sad što ćemo, tri srpske vojvode?
0035 Evo Đoke dušmanina nema —
0036 Kako ćemo agi doskočiti?”
0037 Onda veli Cerović Novica:
0038 „Lasno ćemo agi doskočiti —
0039 Da idemo na slavno Cetinje,
0040 Da molimo gospodin vladiku,
0041 Da nam da silovitu vojsku!”
0042 Novicu su sva tri poslušali.
0043 Kako ujutru viđen dan osvanu,
0044 Posjedoše tri dobra konja
0045 I dođoše na Cetinje slavno.
0046 Kad dođoše gospodin vladici,
0047 Bijelu mu poljubiše ruku.
0048 Tri vojvode sjede kraj sebe,
0049 Sva tri su suze prolivale
0050 Uz koljeno gospodin vladici,
0051 I izniješe krvave marame.
0052 Kad gospodin knjigu progledao
0053 Od velike sirotinje raje,
0054 Gospodina suze propanule
0055 Kako plače raja od Drobnjaka,
0056 Pa gospodin njima govorio:
0057 „Ne mogu vi dati silovite vojske,
0058 Er ja ne smem od rusiskog cara;
0059 No ako ste vi sobom junaci,
0060 Daću ja vama kutiju dukata
0061 I evo vi trista službenika,
0062 Pa kad aga dođe u Drobnjake,
0063 Udarite agi na Drobnjake,
0064 Te Bog da agu savladate —
0065 Evo vama kutija dukata!”
0066 Pa im dade kutiju dukata.
0067 Sve vojvode Novicu pogledaše,
0068 Smiju li blago privatiti.
0069 A Novica blago privatio,
0070 Gospodinu poljubio ruku;
0071 Pred njim su se sva tri poklonila
0072 Da nijedan progovora nema
0073 Na Turčina pušku okrenuti.
0074 Dok ujutru viđen dan svanuo,
0075 Tri vojvode konje posjedoše
0076 I odoše u pleme Drobnjake.
0077 Istom oni došli u Drobnjake,
0078 Tako njima dobra sreća bila,
0079 Dok evo ti turskog konjanika
0080 Da mu kupe tain i ištiru,
0081 Da iznesu maslo i pogaču,
0082 Da izgone velike volove
0083 I velike bijele ovnove,
0084 Da iznose na Mljetačko polje.
0085 Istom oni tain iskupili,
0086 Dok evo ti age Smailage,
0087 Na Mljetačku čador razapeo.
0088 Sve vojvode njemu dolazile,
0089 Potlje starca petra Kršikape,
0090 Sve donose danke i arače.
0091 Onda stade globit’ sirotinju:
0092 Najpri je popa Milutina oglobio,
0093 Udari mu štapa pet stotina
0094 I uze mu taman groša pet stotina.
0095 Novica mu tada govoraše:
0096 „Jer to, aga, na zlo udario,
0097 Jer nam ubi popa sveštenika?”
0098 To reče, a na noge skoči,
0099 Pa eto ga do konja svojega,
0100 Pa pobježe kuli u Tušinu,
0101 A tako mu dobra sreća bila.
0102 Kada dođe kuli u Tušinu,
0103 Dok evo ti starca Kršikape
0104 Đe on vodi ešst stotina Brđana.
0105 Kad Novica ugledao vojsku,
0106 Pokri vojsku u zelena luga.
0107 Dok evo ti knjige šarovite
0108 Od Turčina Čengić-Smailage:
0109 „A Novica, odi na Mletačko,
0110 I dozovi starca Kršikapu,
0111 Poklonjam vam danke i arače,
0112 Ne odmeć’te raju od Drobnjaka!”
0113 Novica mu knjigu načinio:
0114 „Spremiću ti gospodsku večeru
0115 Po mojoj sestri Anđeliji;
0116 Sutra ću ti doći na Mljetačko
0117 I dovešću Petra Kršikapu —
0118 Čuće Bosna i Ercegovina
0119 Kako ću ti doći na Mljetačko!”
0120 I opremi gospodsku večeru,
0121 I donese l’jepa Anđelija,
0122 I aga joj dade madžariju
0123 I aga je pita za Novicu.
0124 Anđelija kaže za Novicu:
0125 „Ode kuli Petra Kršikape
0126 Da dovede sutra Kršikapu,
0127 Da donesu danke i arače!”
0128 Despet agi Smail-agi bilo,
0129 Pa zlo reče, na zlo mu svanulo:
0130 „Sutra ću ga na kolac nabiti!”
0131 A dobro mu reče Anđelija:
0132 „Nećeš, bogme, aga, ako Bog da,
0133 Već će puknut’ sa Javorja muja,
0134 Pa će udrit’ u čadora tvoga,
0135 Tu će ubit’ agu i kadiju!”
0136 Onda aga govorio Turcima:
0137 „Čujete li, Turci krajišnici,
0138 Što govori kuja Anđelija —
0139 Da će udrit’ vlasi sa Javorja,
0140 Ovde zaklat’ mene i kadiju;
0141 Ama neće nikad dovijeka
0142 Kada ću sutra popaliti Tušinu
0143 I u njoj kulu Novičinu
0144 I četiri kule Cerovića,
0145 Sve do kule starca Kršikape,
0146 Njegovu ću zapaliti kulu,
0147 Kod nje starog Petra objesiti!”
0148 Ma mu tako mili Bog ne dade.
0149 Anđelija sađe u Tušinu,
0150 Bratu kaže što aga govori.
0151 Novica je svima govorio:
0152 „Čujete li, braćo svakolika,
0153 Kome sutra mili Bog pomože,
0154 Te aginu osiječe glavu,
0155 Evo njemu iljadu dukata,
0156 A daće mu gospodin vladika toliko.
0157 Daće mu od zlata medalju,
0158 Koja valja iljadu dukata!”
0159 I otalen na noge skočiše,
0160 Svi se jakom Bogu pomoliše;
0161 Pred njima Damjanović Mirko,
0162 On ponese svilena barjaka,
0163 Odoše na polje Mljetačko,
0164 I tako im mili Bog pomože.
0165 U saba su agi udarili
0166 Na njegove svilene čadore,
0167 A Novica doćera dorata
0168 Pred agina svilena čadora,
0169 Te agina ugrabi alata,
0170 Na kome je aga dobivao
0171 Kud je god aga udarao.
0172 Pod čadorom zaklaše kadiju.
0173 Pobježe im aga Smailaga
0174 Na paripu Sarajlije Salka;
0175 Dočeka ga Damjanović Mirko,
0176 Pa zapali vezenom šišanom,
0177 Među oči agu pogodio.
0178 Aga se naže niz konja paripa,
0179 Dočeka ga Damnjanović Mirko,
0180 Te njegovu osiječe glavu —
0181 Bog pomog’o i ko ga rodio!
0182 Tu pedeset aga posjekoše,
0183 Pokupiše blago gotovinu
0184 I turske su konje pojagmili,
0185 Odniješe glave od Turaka.
