Опет смрт Смаилаге Ченгића
0001 Пију вино четири војводе
0002 У Дробњаку, у племену јаку,
0003 У Петници, турској касапници,
0004 На тананој Караџића кули.
0005 Најпрви је Церовић Новица,
0006 А до њега Петар Кршикапа,
0007 А до њега Караџићу Шујо
0008 И до њега Ђоко Маловићу;
0009 Вино служи Мара војводина.
0010 Кад се војводе напојише вина,
0011 Онда су о свачем енглез заметнули,
0012 Те се фале о добру јунаштву;
0013 А им вели војводина Мара:
0014 „Не вал’те се, ни чим имате,
0015 Нек’ се фали Ченгић Смаилага,
0016 Који чини зулум у Дробњаку,
0017 Узима вам коње и волове,
0018 А узима благо небројено,
0019 Турци љубе цуре по Дробњаку!
0020 Сад, војводе, вама јазук било,
0021 Тридесет има трудни ђевојака,
0022 Све што им начинили Турци!
0023 Да ви јесте големи јунаци,
0024 Ви би како с агом заратили
0025 И агину осијекли главу!”
0026 Онда вели Ђоко Маловићу:
0027 „Није ласно с агом заратити
0028 Ни агину главу осијећи!”
0029 Онда Петар оком намигнуо:
0030 „Не вичите, три српске војводе!”
0031 Отале је Ђоко полазио
0032 И отиде својој танкој кули.
0033 Тада њима Петар говорио:
0034 „Сад што ћемо, три српске војводе?
0035 Ево Ђоке душманина нема —
0036 Како ћемо аги доскочити?”
0037 Онда вели Церовић Новица:
0038 „Ласно ћемо аги доскочити —
0039 Да идемо на славно Цетиње,
0040 Да молимо господин владику,
0041 Да нам да силовиту војску!”
0042 Новицу су сва три послушали.
0043 Како ујутру виђен дан освану,
0044 Посједоше три добра коња
0045 И дођоше на Цетиње славно.
0046 Кад дођоше господин владици,
0047 Бијелу му пољубише руку.
0048 Три војводе сједе крај себе,
0049 Сва три су сузе проливале
0050 Уз кољено господин владици,
0051 И изнијеше крваве мараме.
0052 Кад господин књигу прогледао
0053 Од велике сиротиње раје,
0054 Господина сузе пропануле
0055 Како плаче раја од Дробњака,
0056 Па господин њима говорио:
0057 „Не могу ви дати силовите војске,
0058 Ер ја не смем од русиског цара;
0059 Но ако сте ви собом јунаци,
0060 Даћу ја вама кутију дуката
0061 И ево ви триста службеника,
0062 Па кад ага дође у Дробњаке,
0063 Ударите аги на Дробњаке,
0064 Те Бог да агу савладате —
0065 Ево вама кутија дуката!”
0066 Па им даде кутију дуката.
0067 Све војводе Новицу погледаше,
0068 Смију ли благо приватити.
0069 А Новица благо приватио,
0070 Господину пољубио руку;
0071 Пред њим су се сва три поклонила
0072 Да ниједан проговора нема
0073 На Турчина пушку окренути.
0074 Док ујутру виђен дан свануо,
0075 Три војводе коње посједоше
0076 И одоше у племе Дробњаке.
0077 Истом они дошли у Дробњаке,
0078 Тако њима добра срећа била,
0079 Док ево ти турског коњаника
0080 Да му купе таин и иштиру,
0081 Да изнесу масло и погачу,
0082 Да изгоне велике волове
0083 И велике бијеле овнове,
0084 Да износе на Мљетачко поље.
0085 Истом они таин искупили,
0086 Док ево ти аге Смаилаге,
0087 На Мљетачку чадор разапео.
0088 Све војводе њему долазиле,
0089 Потље старца петра Кршикапе,
0090 Све доносе данке и араче.
0091 Онда стаде глобит’ сиротињу:
0092 Најпри је попа Милутина оглобио,
0093 Удари му штапа пет стотина
0094 И узе му таман гроша пет стотина.
0095 Новица му тада говораше:
0096 „Јер то, ага, на зло ударио,
0097 Јер нам уби попа свештеника?”
0098 То рече, а на ноге скочи,
0099 Па ето га до коња својега,
0100 Па побјеже кули у Тушину,
0101 А тако му добра срећа била.
0102 Када дође кули у Тушину,
0103 Док ево ти старца Кршикапе
0104 Ђе он води ешст стотина Брђана.
0105 Кад Новица угледао војску,
0106 Покри војску у зелена луга.
0107 Док ево ти књиге шаровите
0108 Од Турчина Ченгић-Смаилаге:
0109 „А Новица, оди на Млетачко,
0110 И дозови старца Кршикапу,
0111 Поклоњам вам данке и араче,
0112 Не одмећ’те рају од Дробњака!”
0113 Новица му књигу начинио:
0114 „Спремићу ти господску вечеру
0115 По мојој сестри Анђелији;
0116 Сутра ћу ти доћи на Мљетачко
0117 И довешћу Петра Кршикапу —
0118 Чуће Босна и Ерцеговина
0119 Како ћу ти доћи на Мљетачко!”
0120 И опреми господску вечеру,
0121 И донесе л’јепа Анђелија,
0122 И ага јој даде маџарију
0123 И ага је пита за Новицу.
0124 Анђелија каже за Новицу:
0125 „Оде кули Петра Кршикапе
0126 Да доведе сутра Кршикапу,
0127 Да донесу данке и араче!”
0128 Деспет аги Смаил-аги било,
0129 Па зло рече, на зло му свануло:
0130 „Сутра ћу га на колац набити!”
0131 А добро му рече Анђелија:
0132 „Нећеш, богме, ага, ако Бог да,
0133 Већ ће пукнут’ са Јаворја муја,
0134 Па ће удрит’ у чадора твога,
0135 Ту ће убит’ агу и кадију!”
0136 Онда ага говорио Турцима:
0137 „Чујете ли, Турци крајишници,
0138 Што говори куја Анђелија —
0139 Да ће удрит’ власи са Јаворја,
0140 Овде заклат’ мене и кадију;
0141 Ама неће никад довијека
0142 Када ћу сутра попалити Тушину
0143 И у њој кулу Новичину
0144 И четири куле Церовића,
0145 Све до куле старца Кршикапе,
0146 Његову ћу запалити кулу,
0147 Код ње старог Петра објесити!”
0148 Ма му тако мили Бог не даде.
0149 Анђелија сађе у Тушину,
0150 Брату каже што ага говори.
0151 Новица је свима говорио:
0152 „Чујете ли, браћо сваколика,
0153 Коме сутра мили Бог поможе,
0154 Те агину осијече главу,
0155 Ево њему иљаду дуката,
0156 А даће му господин владика толико.
0157 Даће му од злата медаљу,
0158 Која ваља иљаду дуката!”
0159 И отален на ноге скочише,
0160 Сви се јаком Богу помолише;
0161 Пред њима Дамјановић Мирко,
0162 Он понесе свилена барјака,
0163 Одоше на поље Мљетачко,
0164 И тако им мили Бог поможе.
0165 У саба су аги ударили
0166 На његове свилене чадоре,
0167 А Новица доћера дората
0168 Пред агина свилена чадора,
0169 Те агина уграби алата,
0170 На коме је ага добивао
0171 Куд је год ага ударао.
0172 Под чадором заклаше кадију.
0173 Побјеже им ага Смаилага
0174 На парипу Сарајлије Салка;
0175 Дочека га Дамјановић Мирко,
0176 Па запали везеном шишаном,
0177 Међу очи агу погодио.
0178 Ага се наже низ коња парипа,
0179 Дочека га Дамњановић Мирко,
0180 Те његову осијече главу —
0181 Бог помог’о и ко га родио!
0182 Ту педесет ага посјекоше,
0183 Покупише благо готовину
0184 И турске су коње појагмили,
0185 Однијеше главе од Турака.
